Bodež snova

„Uradi to, Niejlde“, zapovedi Ajbara. „I bar pokušaj da budeš učtiv." On je to rekao!

Ona duboko udahnu i zbaci kapuljaču s glave. „Hoću da me udariš ovde.“ Dodirnu se po obrazu. „Dovoljno snažno da ostane modrica.“

Naposletku je kazala nešto što je prodrlo do njega. Te žute oči se razrogačiše i on zadenu palčeve za opasač, kao da sklanja ruke. „Neću“, odvrati glasom kao da misli da je ona luda.

Geldanac razjapi usta, a služavka se zablenu u nju, držeći plamteću svećicu opasno blizu suknje.

„Zahtevam to“, odlučno reče Galina. Biće joj potrebno da pred Teravom izgleda što je moguće verodostojnije. „Uradi to!“

„Mislim da neće“, kaza Berelajn, pa joj priđe zadižući suknje da se ne vuku po podu. „On je veoma seljački vaspitan. Ako dozvoliš...“

Galina nestrpljivo klimnu. Nema izbora, mada ta žena verovatno neće ostaviti ubedljivu... Mrak joj pade na oči, a kada joj se vid povrati, shvati da se blago zanosi. Oseća krv u ustima. Prinese ruku obrazu i lecnu se. „Prejako?”, bojažljivo upita Berelajn.

„Ne“, promumla Galina, trudeći se da joj lice ostane bezizražajno. Da može da usmerava, otkinula bi toj ženi glavu s ramena! Naravno, da može da usnierava, ništa od svega toga ne bi bilo neophodno. „A sad drugi obraz. I neka mi neko dovede konja.“

Odjahala je u šumu s Muranđaninom do mesta gde je nekoliko ogromnih stabala popadalo po zemlji, neobično sasečeno, sasvim sigurna da će joj biti teško da prođe kroz tu rupu u vazduhu, ali kada je čovek stvorio uspravni srebrno-plavi rascep koji se proširio tako da se kroz njega pogled pružio na strmu padinu, ni na tren nije razmišljala o izopačenom saidinu, već je mamuznula Brzu i poterala je kroz taj otvor. Ni o čemu nije razmišljala sem o Teravi.

Dođe joj skoro da zaurla kada shvati da se nalazi na strani grebena suprotnoj od tabora. Mahnito je poterala konja, trkajući se sa sutonom. Izgubila je.

Nažalost, bila je u pravu. Terava nije prihvatala izgovore. Naročito je bila uznemirena zbog modrice. Ona nikada nije Galini naružila lice. Ono što je usledilo bilo je ravno Galininim košmarima. I trajalo je znatno duže. Povremeno, kada je najjače vrištala, skoro da je zaboravljala na očajničku potrebu da se dočepa štapa. Ali držala se toga. Kada se dočepa štapa i ubije Failu i njene prijateljice – biće slobodna.

Egvena je lagano dolazila k svesti i onako ošamućena, skoro da se nije setila da ne otvara oči. Bilo joj je sasvim lako da se pretvara kako je i dalje u nesvesti. Glava joj je mlitavo ležala na ramenu neke žene, a ne bi mogla da je podigne ni da je pokušala. I to na ramenu neke Aes Sedai; osećala je ženinu sposobnost da koristi Moć. Glava kao da joj je bila napunjena vunom, misli usporene i sklone lutanju, a udovi obamrli. Tada shvati da su njena vunena jahaća haljina i plašt suvi, iako je upala u reku. Pa, to se pomoću Moći lako postigne. Ali slabi su izgledi da su joj usmeravanjem iscedili vodu iz odeće kako bi joj bilo prijatno. Sedela je između dve sestre – jedna od njih nosi cvetni parfem – a obe su je držale manje-više uspravno. Sudeći po tome kako se sve njišu, kao i po dobovanju potkovica po kaldrmi, nalaze se u kočiji. Pažljivo malčice otvori oči.