Bodež snova

Izgleda da je to dobar savet, ako neće da joj stalno zvoni u ušima od šamara. Već je osećala ukus krvi u ustima. I tako je Egvena držala jezik za zubima, a kočijom je zavladala tišina dok su ostale blistale od saidara i sumnjičavo se merkale. To je neverovatno! Zašto je Elaida za noćašnju rabotu odabrala žene koje očiglednd ne mogu očima da se gledaju? Možda kao dokaz svoje moći, samo zato što joj se može? Nije bitno. Ako joj Elaida dopusti da živa dočeka jutro, bar će moći da obavesti Sijuan šta joj se desilo – a verovatno i Leanu. Moći će obavestiti Sijuan da su izdane i da se moli da će ona moći da otkrije izdajicu. Da se moli da se buna ne uruši. Smesta se kratko pomolila za to. Daleko je važnije od onog drugog.

Do trenutka kada je kočijaš zategao uzde zaprezi, već se dovoljno povratila da sama izađe iz kočije za Katerinom i Pritalom, mada joj je vrat i dalje bio pomalo ukočen. Da stoji može, ali čisto sumnja da bi imala snage da potrči daleko, mada to ne bi dovelo ni do čega sem da je nakon nekoliko koraka zaustave. I stoga je samo spokojno stajala ispred tamne lakirane kočije i čekala jednako strpljivo kao četiri konja u amovima. Naposletku, može se reći da i ona nosi svojevrsni am. Bela kula nadvijala se nad njima kao debelo belo koplje koje stremi u noč. U malo prozora je gorela svetlost, ali neki od njih bili su veoma blizu vrha, možda u Elaidinim odajama. Veoma je to čudno. Zatvorenica je i malo je verovatno da će još dugo živeti, ali oseća se kao da je došla kući. Kula kao da ju je osnažila.

Dvojica slugu u livrejama Kule, s plamenom Tar Valona na prsima, skočili su sa zadnjeg dela kočije i spustili male stepenice, pa su stali pored vrata i svakoj ženi koja je izlazila pružali ruke u belim rukavicama, ali samo ih je Beriša prihvatila, a i to samo zbog toga što je tako mogla da brzo izađe na kaldrmu ne skidajući pogled sa ostalih sestara; bar je Egvena tako pretpostavljala. Barasina ih tako pogleda da se jedan glasno zagrcnu a drugi preblede. Felaana, zauzeta pokušajima da ostale drži na oku, samo im razdražljivo odmahnu. Čak i tu, svih pet je i dalje držalo saidar.

Bile su ispred glavnog zadnjeg ulaza, mermernog stepeništa s kamenom ogradom koje se s drugog sprata spuštalo ispod četiri ogromne bronzane svetiljke što su oko sebe prosipale široko polje treperave svetlosti. I na njeno iznenađenje, jedna polaznica je sama stajala u podnožju stepenica, čvrsto se držeći za svoj beli plašt zbog noćne svežine. Skoro da je očekivala da će ih lično Elaida sačekati, da bi sa svojom pratnjom čankoliza likovala nad njenim hvatanjem. To što je polaznica bila Nikola Trihil, samo beše jedno iznenađenje. Bela kula je poslednje mesto gde bi očekivala da zatekne pobegulju.

Sudeći po tome kako je Nikola razrogačila oči kada je Egvena izašla iz kočije, polaznica je bila zatečenija od nje, ali smesta je pala u uredan, premda užurban naklon pred sestrama. „Amirlin kaže da nju... da nju treba predati nadzornici polaznica, Katerina Sedai. Kaže da je Silvijana Sedai dobila uputstva.“

„Dakle, noćas ćeš bar biti išibana“, sa smeškom promrmlja Katerina. Egvena se zapita da li je ta žena lično mrzi, da li mrzi ono što predstavlja ili jednostavno mrzi sve žive. Sibanje. Nikada ga nije videla, ali čula je opise. Zvuči izuzetno bolno. Staloženo je pogledala Katerinu pravo u oči i nakon jednog trenutka Katerini osmeh iščile s lica. Izgledala je spremno da je opet ošamari. Aijeli umeju da se nose s bolom. Prihvataju ga i prepuštaju mu se bez borbe, i ne pokušavajući da ne vrište. Možda će to pomoći. Mudre kažu da se bol može odbaciti a da te ne obuzme.

„Ako Elaida misli da ovo nepotrebno razvlači, noćas više neće učestvovati u tome“, obznani Felaana, mršteći se na sve u vidnom polju, uključujući Nikolu. „Ako će devojka već biti umirena i pogubljena, to bi trebalo da bude dovoljno.“ Prikupljajući suknje, žutokosa sestra projuri pored Nikole uz stepenište. Zaista je trčala! Sjaj saidara i dalje je bio oko nje dok je ulazila.

„Saglasna sam“, hladno kaza Pritala. „Harile, mislim da ću ti praviti društvo dok smeštaš Krvnika u konjušnicu.“ Tamnoputi zdepasti čovek, koji je izronio iz tame vodeći visokog dorata, pokloni joj se. Kamenog lica, nosio je zaštitnički plašt koji menja boje i zahvaljujući kom, dok on stoji mirno, izgleda kao da veći deo njegovog tela ne postoji, a mreška se od bezbroj boja kada se on kreće. On tiho pođe za Pritalom u mrak, ali osvrćući se i čuvajući joj leđa. Svetlost je ostala i oko nje. Ima tu nečeg što Egveni promiče.

Nikola odjednom pade u još jedan naklon, ovoga puta dublji, i reči pokuljaše iz nje. „Majko, žao mi je što sam pobegla. Mislila sam da će me ovde pustiti da idem brže. Arejna i ja smo mislile...“

„Ne zovi je tako!“, dreknu Katerina i šiba od Vazduha zahvati polaznicu preko zadnjice dovoljno snažno da ona cikne i poskoči. „Dete, ako noćas slušaš kod Amirlin Tron, vrati joj se i prenesi kako sam kazala da će njena naređenja biti sprovedena u delo. Sad trči!“