Bodež snova

Poslednji put panično pogledavši Egvenu, Nikola prikupi suknje i plašt, pa potrča uz stepenište tako brzo da se dvaput spotače i bezmalo pade. Jadna Nikola. Njena nadanja začelo se nisu ostvarila, a ako Kula otkrije koliko joj je godina... Mora da je lagala o tome kako bi je primili; laganje je jedna od njenih loših navika. Egvena zaboravi na devojku. Nikola više nije njena briga.

„Nije bilo potrebe da prestraviš to dete“, kaza Beriša, za divno čudo. „Polaznice treba voditi, a ne ubijati od batina.“ Što je veoma daleko od njenog viđenja zakona.

Katerina i Barasina ustremiše se skupa na Sivu, napeto je gledajući. Sada su ostale samo dve mačke, ali one koje umesto druge mačke vide samo miša.

„Misliš li sama poći s nama do Silvijane?“, upita je Katerina s krajnje neprijatnim smeškom na usnama.

„Zar nisi uplašena, Siva?" upita je Barasina pomalo podrugljivo. Iz nekog razloga malčice diže jednu ruku tako da se duge rese na njenom šalu zanjihaše. „Ti sama, a nas dve?“

Dvojica slugu stajali su kao kipovi, kao ljudi koji svim srcem žele da su bilo gde drugde i koji se nadaju da ih niko neće primetiti ako budu dovoljno nepomični.

Beriša nije bila ništa viša od Egvene, ali se ispravila i zategla šal oko sebe. „Pretnje su izričito zabranjene...“

„Je li ti Barasina pretila?“, tiho je prekide Katerina. Tiho, ali oštro kao čelik. „Samo te je pitala plašiš li se. Bi li trebalo da se plašiš?“

Beriša nelagodno obliznu usne. U licu preblede kao smrt, a oči je razrogačivala sve više i više, kao da gleda nešto što ne želi. „Ja... mislim da ću se prošetati po dvorištu“, naposletku progrca i udalji se ne skidajući pogled s dve Crvene. Katerina se tiho i zadovoljno nasmeja.

To je potpuno ludilo! Čak se ni sestre koje se međusobno mrze do srži ne ponašaju tako. Nijedna žena koja se prepušta strahu tako lako kao Beriša nikada ne bi ni mogla da postane Aes Sedai. U Kuli nešto nije kako treba. I to ozbiljno.

„Povedi je“, kaza Katerina i pođe uza stepenište.

Naposletku pustivši saidar, Barasina čvrsto zgrabi Egvenu za ruku i pođe za Katerinom. Nije bilo drugog izbora sem da prikupi svoju razdeljenu suknju i pođe ne otimajući se, ali za divno čudo, bila je ohrabrena i vedrog duha.

Ulazak u Kulu u njoj je zaista pobudio osećanje povratka kući. Beli zidovi s frizovima i tapiserijama i podne pločice jarkih boja bili su joj poznati kao kuhinja njene majke. Nekako i još poznatiji; prošlo je daleko više vremena otkad je videla majčinu kuhinju nego te hodnike. Svakim dahom upijala je snagu doma. Ali bilo je i neobičnosti. Sve podne svetiljke bile su zapaljene i začelo nije toliko kasno, ali nikoga nije videla. Čak i u gluvo doba noći, uvek ima nekoliko sestara koje klize niz hodnike. Urezalo joj se u pamćenje kada je jednom u sitne sate, trčeći da završi neki posao, ugledala jednu sestru i sa očajanjem pomislila da ona nikada neće biti tako skladna i dostojanstvena. Aes Sedai rade kada to one hoće, a ima Smeđih koje i ne vole da danju budu budne. Noću ima manje toga što ih ometa u izučavanju i manje toga što ih prekida dok čitaju. Ali u hodnicima nije bilo ni žive duše. Ni Katerina ni Barasina ništa nisu rekle dok su hodale hodnicima potpuno beživotnim, ako se izuzmu njih tri. Očigledno da je ta nema praznina sada uobičajena.

Kada stigoše do stepeništa od bledog kamena uvučenog u jednu nišu, naposletku se pojavi neka druga sestra, penjući se stepeništem s nižeg sprata. Punačka žena u jahaćoj haljini s crvenim prugama, usana koje su izgledale kao da se lako smeše, nosila je šal s dugim crvenim svilenim resama prebačen preko ramena. Katerina i ostale možda su nosile šalove da bi na pristaništu bile lako prepoznatljive – niko u Tar Valonu ne bi smetao ženi koja nosi šal s resama, a većina sveta se i drži podalje od njih, naročito muškarci – ali zašto ovde?

Guste crne obrve te pridošlice izviše se iznad jarkoplavih očiju kad ugleda Egvenu i ona podboči pesnice na pozamašnim bokovima, pustivši da joj šal spadne do lakata. Egveni se činilo da tu ženu nikada u životu nije videla, ali izgleda da obratno nije tačno. „Ma, pa to je mala Al’Verova. Nju su poslali u Severnu luku? Elaida će vas častiti za noćašnji posao; vala hoće. Ali pogledajte je. Vidite je samo kako stoji. Čovek bi pomislio da ste joj vas dve počasna pratnja. Pomislila bih da će jecati i kukati za milost.“

„Mislim da je još omamljena“, promrmlja Katerina, mršteći se postrance na Egvenu. „Izgleda da ne shvata u kakvim se okolnostima nalazi.“ Barasina je i dalje držala Egvenu za ruku, pa je na te reči snažno prodrma, ali Egvena se samo malčice zatetura i smesta joj uspe da povrati ravnotežu, ne gubeći spokojan izraz lica i potpuno zanemarujući preke poglede više žene.

„Zgranuta je“, kaza punačka Crvena klimajući glavom. Baš i nije zvučala kao da saoseća s njom, ali naspram Katerine, kao da jeste. „Viđala sam to ranije.“

„Kako ste prošle u Južnoj luci?“, upita Barasina.