Bodež snova

Radna soba nadzornice polaznica bila je potpuno ista kako ju je Egvena upamtila – sobica zidova obloženih tamnih drvetom i s jednostavnim, izdržljivim nameštajem. Uzani sto pored dovratka bio je malčice izrezbaren zanimljivim šarama, a trunčice pozlate još su se držale na izrezbarenom okviru ogledala koje je visilo na jednom zidu, ali inače ništa drugo nije bilo ni na koji način ukrašeno. Podne svetiljke i dve svetiljke na pisaćem stolu bile su od golog mesinga, mada sve različite. Žene na tom položaju obično se menjaju kada bude uzdignuta nova Amirlin, ali Egvena je bila spremna da se opkladi da bi žena koja je u tu sobu prvi put ušla kao polaznica pre dve stotine godina i danas prepoznala skoro svaki štap, a možda i sve ostalo.

Trenutna nadzornica polaznica – bar u Kuli – bila je na nogama kada su one ušle; jedna zdepasta žena skoro Barasinine visine, tamne kose skupljene u punđu i četvrtaste, odlučne brade. Silvijana Breon držala se kao da ne trpi gluposti. Bila je Crvena i na njenoj mrkoj suknji bilo je neupadljivih crvenih razreza, ali šal joj je bio prebačen preko naslona stolice za pisaćim stolom. Međutim, njene krupne oči bile su onespokojavajuće. Kao da su jednim pogledom pročitale sve o Egveni, kao da ta žena ne samo da zna svaku misao u njenoj glavi, već i šta će misliti sutra.

„Ostavite je kod mene i sačekajte napolju“, kaza Silvijana tiho i odlučno.

„Da je ostavimo?“, s nevericom upita Katerina.

„Katerina, šta tačno nisi razumela? Moram li da ti ponovim?“

Izgleda da nije morala. Katerina pocrvene, ali više ništa ne reče. Sjaj saidara okruži Silvijanu i ona vešto preuze štit, ne pružajući Egveni nikakvu priliku da prigrli Moć. Sada je već sigurna da to može, samo što je Silvijana daleko od slabe žene; nema nikakve nade da joj može skršiti štit. Kugla od Vazduha u Egveninim ustima nestade istog trena i ona se zadovolji time što je izvadila maramice iz torbice za pojasom i smireno obrisala bradu. Torbicu su joj pretražili – maramicu uvek drži na vrhu, a ne ispod svega ostalog – ali moraće da sačeka da vidi šta su joj uzeli sem prstena. U svakom slučaju, u torbici nije bilo ničeg što bi jednoj zatvorenici bilo od velike koristi. Češalj, igle, makazice, sve i svašta. Amirlinina ešarpa. Ne može da pojmi kako da održava dostojanstvo dok je šibaju, ali to je u budućnosti; ovo se dešava sada.

Silvijana ju je posmatrala, ruku prekrštenih pod grudima, sve dok se vrata nisu zatvorila iza druge dve Crvene. „Bar ne cmizdriš na sav glas“, tada reče. „To sve olakšava, ali zašto ne cmizdriš na sav glas?“

„Da li bi to ikako pomoglo?“, upita Egvena vraćajući maramicu u torbicu. „Ne vidim kako.“

Silvijana priđe pisaćem stolu i stade da čita s jednog lista hartije na njemu, povremeno dižući pogled. Njeno lice beše savršena krinka spokoja jedne Aes Sedai, potpuno nečitko. Egvena je strpljivo čekala, šaka sklopljenih ispred sebe. Čak i naopačke, prepoznala je Elaidin rukopis na toj hartiji, premda nije mogla da pročita šta piše. Ta žena ne mora da se nada da će se uzvrpoljiti od čekanja. Trenutno je stpljenje jedno od ono malo oružja što joj je preostalo.

„Izgleda da je Amirlin već neko vreme promišljala šta da radi s tobom“, naposletku reče Silvijana. Ako je i očekivala da će Egvena početi da se meškolji s noge na nogu ili da krši ruke, ničim nije pokazivala da je razočarana. „Pripremila je veoma temeljno rešenje za tebe. Ne želi da te Kula izgubi, a to ne želim ni ja. Elaida je zaključila da su te druge iskoristile i nasamarile, i da ne bi trebalo da odgovaraš zbog toga. Stoga nećeš biti optužena da si tvrdila da Amirlin. Naredila je da se tvoje ime izbriše iz spiska Prihvaćenih i opet unese u knjigu polaznica. Iskrena da budem, saglasna sam s tom odlukom, mada to nikada ranije nije urađeno. Koliko god da si umešna kada jeo Moći reč, propustila si skoro sve ostalo što je trebalo da naučiš kao polaznica. Ali ne moraš se bojati da ćeš opet biti iskušavana. Nikoga ne bih primorala da kroz to prolazi dvaput.“

„Ja sam Aes Sedai samim tim što sam uzdignuta na položaj Amirlin Tron“, mirno odgovori Egvena. Nije neprimereno što se bori za titulu kada to još može da dovede do njene smrti. Pristanak bi za pobunu bio jednako težak udarac kao njeno pogubljenje, ako ne i teži. Da ponovo bude polaznica? To je smešno! „Ako želiš, mogu ti navesti članove zakona koji se na to odnose.“

Silvijana izvi jednu obrvu i sede, pa otvori jednu veliku knjigu s kožnim povezom. Knjiga kažnjavanja. Umoči pero u jednu jednostavnu staklenu mastionicu, pa zapisa unos. „Upravo si zaradila prvi dolazak kod mene. Daću ti ovu noč da razmisliš o tome, umesto da te odmah prebacim preko kolena. Nadajmo se da će promišljanje pospešiti blagotvorno dejstvo.“

„Zar zaista misliš da ćeš me šljepkanjem naterati da se odreknem toga ko sam?“ Egveni je bilo teško da joj se u glasu ne čuje neverica. Nije ni bila sigurna da je u tome uspela.