Bodež snova

„Ko je taj čovek s dva imena?“, upita Tuon. „Tako se priča samo o velikim ljudima, a vi pričate kao da bi svi trebalo da znaju za njega.“

„Bio je budala" sumorno nastavi Noel pre nego što Met stiže da otvori usta, ali sad Olver zinu i razjapi usta slušajući starca kako nastavlja da priča. „Vucarao se po svetu i ostavio dobru ženu koja ga je volela da umre od groznice, a on nije bio uz nju da je drži za ruku dok umire. Dopustio je da ga pretvore u svoju alatku...“ Noelovo lice odjednom poprimi ukočen i nekako prazan izraz. Zureći kroz Meta, protrlja se po čelu kao da pokušava da se nečega seti.

„Džain Lakonogi jeste bio veliki čovek“, žestoko se usprotivi Olver. Šake mu se stisnuše u male pesnice, kao da je spreman da se bori za svog heroja. „Borio se protiv Troloka i Mirdraala i imao je više pustolovina nego bilo ko na celome svetu. Čak više i od Meta! Uhvatio je Kovina Gemalana nakon što je Gemalan izdao Malkijer Senci!“

Noel se trže i pribra, pa potapša Overa po ramenu. „To jeste učinio, mali. To mu se može pripisati u zasluge. Ali koja je to pustolovina vredna da ostaviš ženu da umre u samoći?“ Zvučao je toliko tužno kao da će i on umreti na licu mesta.

Olver na to nije imao šta da odgovori i oneraspoložio se. Ako je Noel dečaku pokvario njegovu omiljenu knjigu, Met ima da popriča s njim – i to ozbiljno. Čitanje je važno – i on čita... ponekad – i postarao se da Olver ima knjige u kojima uživa.

Tuon ustade i pruži se preko stola da uhvati Noela za ruku. Strog izraz joj minu s lica i zameni ga nežnost. Širok opasač od tamnožute kože stezao joj je pas, naglašavajući joj vitkost i obline. Na to je otišlo još njegovih para. Pa, njemu je lako da dođe do novca, a ako ga ne potroši ona, vrlo je verovatno da bi ga bacio na neku drugu ženu. „Ti imaš dobro srce, gazda Čarine.“ Ona sve zove po krvavim imenima, sem Meta Kautona!

„Imam li, milostiva?“, upita Noel i to kao da zaista želi da čuje odgovor. „Ponekad mislim...“ Šta god da je ponekad mislio, oni to nisu saznali.

Vrata se širom otvoriše i Džuilin promoli glavu u kola. Kupasti crveni šešir tairenskog hvatača lopova bio je veselo naheren, kao i obično, ali po izrazu njegovog tamnoputog lica videlo se da je zabrinut. „Seanšanski vojnici dižu logor preko puta. Idem do Tere. Uplašiće se ako to čuje od nekog drugog.“ Čim to reče, smesta ode, ostavljajući otvorena vrata za sobom.

7 Hladni medaljon

Seanšanski vojnici. Krv i krvavi pepeo! Metu je samo to još trebalo, sa onim kockama koje mu čangrljaju po glavi. „Noele, nađi Egeanin i upozori je. Olvere, ti upozori Aes Sedai, kao i Betamin i Setu.“ Tih pet će začelo biti zajedno, ili makar blizu jedne drugima. Dve bivše sul’dam prate sestre kada god ove izađu iz njihovih zajedničkih kola. Svetlosti, nada se da nijedna od njih nije opet otišla u grad. To bi vala bilo kao da je lasica upala u kokošinjac! „Odoh ja do ulaza da vidim jesmo li u nekakvoj nevolji.“

„Neće da se odazove na to ime“, promrmlja Noel, izvlačeći se od stola. Hitro se kretao za čoveka koji izgleda kao da mu je pola kostiju u telu u nekom trenutku bilo izlomljeno. „Znaš da neće.“

„Znaš na koga mislim“, odsečno mu reče Met, mršteći se na Tuon i Selukiju. One su krive zbog te gluposti sa imenom. Selukija je kazala Egeanin da joj je odsad ime Lejlvin Bezbrodna, pa je to postalo ime kojim se Egeanin služi. Pa, on nema namere da trpi takve stvari, ni kada je reč o njemu, ni kada je reč o njoj. Pre ili posle, moraće da se opameti.

„Samo ti kažem“, odgovori mu Noel. „Hajde, Olvere.“

Met krenu za njima, ali pre nego što stiže do vrata, Tuon progovori.

„Nema upozorenja da ostanemo unutra, Igračko? Nikoga ne ostavljaš da motri na nas?“

Kockice su mu govorile da bi trebalo da pronađe Harnana ili nekog drugog Crvenruku i da ga posadi ispred vrata, čisto da bi se obezbedio od nesrečnih slučajeva, ali nimalo nije oklevao. „Dala si reč“, kaza joj stavljajući šešir na glavu. Osmeh koji je dobio u odgovor vredeo je opasnosti. Plamen ga spalio, ali čitavo joj se lice ozarilo. Odnosi sa ženama uvek su kockanje, ali ponekad je osmeh dovoljan dobitak.