Bodež snova

„To je dobro za tebe, Murele“, kaza ona, a taj čovek iznenađeno trepnu. „Dobro je za svu trojicu. To znači da nećete biti bez para. Zato što vam je svima na deset dana zabranjeno napuštanje bivaka, a sumnjam da će se ova predstava toliko zadržati ovde. I svoj trojici se takođe ukida plata na deset dana. Trebalo je da istovarate kola, kako domaći ne bi pomislili da se pretvaramo da smo bolji od njih. Ili možda hoćete da popijete optužbu za izazivanje razdora u redovima?“ Ta trojica vidno prebledeše. Očigledno da je reč o ozbiljnoj optužbi. „Nisam ni mislila. Sad mi se gubite s očiju i bacajte se na posao pre nego što vas kaznim s punih mesec dana, umesto s jednom nedeljom.“

„Da, stegonošo“, uzviknuše oni kao jedan, pa potrčaše preko puta što su brže mogli, istovremeno skidajući kapute. Jesu to prekaljeni ljudi, ali stegonoša je bila prekaljenija.

Samo što nije završila. Luka iskorači i pokloni joj se kicoški, ali ona ga preseče i pre nego što je počeo s hvalom. „Baš i ne volim kada neko motkama preti mojim ljudima“, otegnu i spusti šaku na balčak, „čak ni Murelu, naročito ne u ovakvom odnosu. Ipak, to pokazuje da niste beskičmenjaci. Želi li iko od vas život pun slave i pustolovina? Pređite preko puta sa mnom i upisaću vas. Ti u tom kočopernom crvenom kaputu. Ličiš mi na rođenog kopljanika. Kladim se da ću za tili čas od tebe napraviti pravog junaka.“ Talas odmahivanja glavama pronese se okupljenim ljudima, a neki od njih, videvši kako više nije verovatno da će doći do neke nevolje, počeše da odlaze. Među njima i Petra. Luka je izgledao potpuno zatečeno. Čitav niz ostalih izvođača i konjušara delovao je jednako zgranuto tom ponudom. Zabava se više isplati od vojevanja, a nema ni opasnosti da te neko proburazi mačem. „Pa, dok stojiš tu, možda ću i moći da te ubedim. Nije verovatno da ćeš se obogatiti, ali plata se obično isplaćuje na vreme, a uvek ima izgleda da će biti pljačkanja ako se tako naredi. Dešava se povremeno. Hrana ume da bude i ovakva i onakva, ali obično je kuvana i obično ima dovoljno da napuniš želudac. Radni dan traje od jutra do mraka, ali to samo znači da si na kraju dovoljno umoran da se lepo naspavaš. To kada se ne radi noću. Ima li nekoga koga ovo zanima?“

Luka se prenu. „Hvala ti, kapetane, ali ne“, odgovori kao da ga neko davi. Neke budale misle da vojnicima laska ako neko misli da su višeg čina nego što zaista jesu. Nekim budalama među vojnicima to zaista i laska. „Molim vas, oprostite mi. Moramo da priredimo predstavu. A posetiocima neće biti drago ako budu morali još da čekaju.“ Uputivši još jedan zabrinuti pogled prema toj ženi, kao da se pribojavao da će možda pokušati da ga zgrabi za okovratnik i odvuče, počeo je da viče na ljude iza sebe. „Svi se vraćajte na svoja mesta. Zašto ovde lenčarite? Sve sam doveo u red. Vraćajte se na svoja mesta pre nego što ljudi počnu da traže da im vratimo pare.“ To bi, što se njega tiče, bila potpuna propast. Suočen sa izborom da li da vrati novac ili da dođe do nereda, Luka ne bi mogao da reši šta je gore.

Pošto su se izvođači i konjušari razišli, a Luka žurio da pobegne istovremeno se osvrćući i gledajući je, žena se okrenula ka Metu, koji je – sa izuzetkom dvojice konjušara – jedini tu ostao. „A šta je s tobom? Sudeći po tome kako izgledaš, možda stigneš i do zapovednika, pa ćeš ti meni izdavati naredbe.“ Zvučala je skoro kao da joj je ta zamisao smešna.

Dobro je znao šta ona radi. Ljudi u redu su videli tri seanšanska vojnika kako strmoglavo jure, a ko zna zašto su se dali u beg, ali sada su je videli kako potpuno sama rastura mnogo veću gomilu. On bi joj za tren oka dao čin barjaktara u Družini. „Stegonošo, ja bih bio užasan vojnik“, kaza i pozdravi je hvatajući šešir za obod, a ona se zasmeja.

Taman što se okrenu, kad začu Bolina kako blagim glasom kaže: „Nisi čuo šta sam kazao onom čoveku. Srebrni marjaš za tebe i još jedan za tvoju ženicu.“ Novčići zvecnuše u ibrik. „Hvala vam.“ Stvari su se vratile na uobičajeno. A kockice mu i dalje grme u glavi.

Probijajući se kroz predstavu, gde su se akrobati na svojim drvenim postoljima opet prevrtali, žongleri žonglirali, Klarinini psi trčali po velikim drvenim loptama, a Mijorini leopardi propinjali se na zadnjim nogama u kavezu koji jedva da je izgledao dovoljno izdržljivo da ih zadrži, rešio je da proveri šta je sa Aes Sedai. Setio ih se kad je pomislio na leoparde. Možda obični vojnici i provedu taj dan radeći, ali spreman je da se opkladi kako neće proći mnogo pre nego što makar neki zapovednici dođu da posete predstavu. Za divno čudo, u Tuon ima poverenja, a Egeanin ima dovoljno zdravog razuma da ne izlazi na videlo kada su u blizini drugi Seanšani, međutim, izgleda da među Aes Sedai vlada nestašica zdravog razuma. Čak i Teslina i Edesina, koje su neko vreme bile damane, povlače besmisleno opasne poteze, dok Džolina – koja nije bila damane – izgleda misli da je neranjiva.