Bodež snova

„Ona trojica Seanšana imaju prijatelje, ili makar sadrugove kojima se neće dopasti što su oterani. Ona stegonoša je to uradila, ali možeš biti siguran da krive nas – možda zato što misle da na nas mogu da udare, a na nju ne mogu. Možda će se njihovi zapovednici držati zakona, ili njihovih pravila ili čega već, kao što je to ona uradila, ali ne možemo biti sigurni u to. Ali jeste sigurno da će ona trojica izazivati nevolje ako ostanemo još jedan dan. Nema svrhe da ostajemo ovde ako ćemo se tući s vojnicima, što može da dovede do toga da ljudi budu toliko povređeni da ne mogu da nastupaju, a još je i neizbežno da na ovaj ili na onaj način upadnemo u nevolje sa zakonom.“ Bio je to najduži Petrin govor koji je Met ikada čuo, nakon kojeg taj čovek pročisti grlo kao da se stidi zbog toga što je toliko pričao. „Pa“, promrmlja i vrati se nameštanju remenja, „Luka će hteti da ubrzo krenemo. Sigurno i ti hoćeš da se postaraš za svoje konje.“

Met to ni u ludilu nije hteo. Kada imaš novac, nije najdivnije to što njime možeš da kupuješ stvari, već to što možeš da platiš drugima da rade umesto tebe. Čim je shvatio da se priredba priprema za pokret, probudio je četvoricu Crvenruku i isterao ih iz šatora koji su delili sa Čelom Vaninom da upregnu konje za njegova i Tuonina kola, da postupe po uputstvima koja im je dao u vezi s brijačem i da osedlaju Kockicu. Zdepasti konjokradica – otkad ga Met poznaje nijednog konja nije ukrao, ali čovek jeste bio konjokradica – probudio se samo na toliko da kaže kako će ustati kada se ostali vrate, pa se okrenuo na drugu stranu i zahrkao i pre nego što su Harnan i ostali do pola navukli čizme. Vaninove veštine su takve da se niko nije bunio, sem uobičajenog gunđanja zbog ranog ustajanja, a svi sem Harnana svejedno bi gunđali i da ih je pustio da spavaju do podne. Kada te veštine budu bile potrebne, on će im se desetostruko odužiti – i to svi znaju, čak i Fergin. Žgoljavi Crvenruka nije baš prepametan, izuzev kada je reč o vojnikovanju, ali tu je i više nego pametan. Pa, dovoljno pametan.

Predstava je iz Džuradora otišla pre nego što je granulo sunce. Duga zmija koja se sastojala od kola kotrljala se niz široki put po mraku, s Lukinim živopisnim čudovišnim kolima, koje je vukla zaprega od šest konja na čelu. Tuonina kola išla su odmah iza njegovih, a vozio ih je Gorderan, toliko plečat da bi i sam mogao da bude snagator, dok su Tuon i Selukija, umotane u plaštove i s namaknutim kapuljačama, sedele pribijene njemu sleva i zdesna. Na kraju su išla tovarna kola, kavezi sa životinjama i dodatni konji. Stražari u seanšanskom logoru posmatrali su ih kako odlaze – neme oklopljene prilike koje po mraku obilaze oko logora. Ali njihov logor nije bio tih. Senovite prilike stajale su u pravim redovima među šatorima dok su neki glasovi ravnomerno urlali prozivku, a drugi glasovi im odgovarali. Met skoro da nije smeo ni da diše sve dok ta pravilna vika nije utihla iza njega. Disciplina je sjajna stvar. Bar kada je reč o drugim ljudima.

Jahao je Kockicu pored kola Aes Sedai, blizu sredine duge povorke, pomalo se leckajući svaki put kada bi mu lisičja glava zahladnela naspram nedara, što je počelo i pre nego što su prešli jednu milju. Izgleda da Džolina ne traći vreme. Fergin je držao dizgine i čavrljao s Metvinom o konjima i ženama. Obojica su bili srečni kao svinje u detelini, ali ni jedan ni drugi nisu imali predstave šta se dešava u kolima. Bar se medaljon samo ohladio, i to malčice. Koriste male količine Moći. Svejedno, ne dopada mu se to što je blizu ikakvog usmeravanja. Po njegovom iskustvu, Aes Sedai nose nevolju u svojim torbicama za pojasevima i retko kada se ustručavaju od toga da je ne rasipaju oko sebe, ne mareći za to koga će zahvatiti. Ne – pošto mu kocke čangrljaju u glavi, sasvim bi mu odgovaralo da ni na deset milja od njega nema Aes Sedai.