Dve Zemlje

Meri sklopi oči. „Moram da odem do Jorka i uzmem neke stvari. Ali, da, u redu, doći ću.“

Poglavlje 11

Ostalo je još 24 dana do sledećeg Kada dvoje postaje jedno, tog divnog četvorodnevnog praznika kojem se Adikor Huld unapred radovao svakog meseca. Međutim, uprkos tome da li je to dolično ili ne, on zasigurno ne može da čeka do tada da bi razgovarao sa osobom za koju se nadao da će da govori u njegovu korist na dooslarm basadlarm. Mogao je da je nazove pomoću glasovnog komunikatora, ali toliko mnogo toga se gubi kada se razmenjuju samo reči, kada ne mogu da se vide pokreti i osete feromoni. Ne, ovo će biti veoma delikatan posao; to sasvim sigurno zahteva putovanje do Centra.

Adikor je pomoću svog Pratioca pozvao putničku kabinu sa vozačem. Zajednica je imala više od 3000 vozila i nije morao dugo da čeka da jedno dođe po njega i pokupi ga.

Njegov Pratilac mu se obratio: „Znaš da je sada Poslednjih pet, zar ne?“

Gristl! Potpuno je zaboravio na to. Efekat će sada biti najjači. Samo dva puta je do tada išao u Centar tokom Poslednjih pet; poznavao je muškarce koji to nisu nikada učinili, i on ih je zadirkivao, pričajući im da je jedva izvukao živu glavu.

Pa ipak, verovatno bi bilo mudro da se iz predostrožnosti ponovo okupa pre nego što krene tamo, i tako ublaži miris svojih feromona, zaključio je. Otišao je u kupatilo i učinio to.

Kada je završio s kupanjem, osušio se pomoću užeta za brisanje, a onda je obukao tamnobraon košulju i svetlobraon pantalone. Tek što je završio s oblačenjem, putnička kabina je stala ispred kuće. Pabo, koja je i dalje iščekivala Pontera, istrčala je napolje da bi videla ko je to došao. Adikor je izašao mnogo sporije.

To je bio najnoviji model putničke kabine, uglavnom providna, sa dva motora ispod, i stolicama u svakom uglu. Na jednoj od njih je sedeo vozač. Adikor je ušao i seo na mekano sedište u obliku sedla pored vozača.

„Ideš u Centar?“ — pitao je vozač koji je pripadao Generaciji 143 i gubio kosu na sredini glave gde se delila.

„Da.“

„Znaš da je sada Poslednjih pet?“

„Znam.“

Vozač se zakikotao. „Pa, ja neću da te čekam.“

„Znam“, rekao je Adikor. „Hajdemo.“

Vozač je klimnuo glavom i povukao kontrolnu ručicu. Vozilo je imalo dobru izolaciju od buke; Adikor je jedva mogao da čuje ventilatore. Pripremio se za vožnju koja je bila pred njim. Prošli su pored dve putničke kabine. U obema su se nalazili muškarci. Adikor je pomislio kako se vozači verovatno osećaju prilično korisnim. On nikada nije vozio putničku kabinu, ali možda je to posao u kojem bi mogao da uživa.

„U čemu je tvoj doprinos?“ — pitao je vozač opušteno, započinjući razgovor.

Adikor je i dalje gledao u predeo kroz koji su prolazili. „Ja sam fizičar.“

„Ovde?“ — pitao je vozač, delujući kao da mu ne veruje.

„Imamo laboratoriju tamo dole u jednom od rudarskih okana.“

„Oh, da“, odgovorio je vozač. „Čuo sam za to. Neki moderni kompjuteri, zar ne?“

Jedna divlja guska je letela iznad njih; njeno belo perje sa obe strane kljuna isticalo se naspram crnog vrata i glave. Adikor ju je posmatrao dok je letela.

„Kako teku stvari?“

Kada te neko optuži za zločin, to menja tvoj ugao gledanja na stvari. Adikor je to odmah shvatio. U uobičajenim okolnostima, on bi samo odgovorio: „Dobro“, umesto da počne da se bavi celom tom tužnom zbrkom. Ali čak bi i ovog vozača možda mogli da pozovu na ispitivanje, pomislio je. „Da, sudijo, odvezao sam naučnika Hulda i kada sam ga pitao kako stvari teku u njegovoj kompjuterskoj laboratoriji, on je odgovorio 'dobro'. Ponter Bodit je bio mrtav, ali on nije pokazao nikakve znake kajanja.“

Adikor je duboko udahnuo, a onda je pažljivo odmerio šta će reći. „Juče se dogodila nesreća, moj partner je nestao.“

„Oh“, rekao je vozač. „Žao mi je.“

Zemljište je na tom mestu bilo golo; mogle su da se vide samo drevne granitne stene i nisko žbunje. „I meni“, rekao je Adikor.

Nastavili su da se voze ćuteći. Nemoguće je da bude osuđen za ubistvo; sasvim sigurno će sudija odlučiti da ako nema tela, nema ni dokaza da je Ponter mrtav, a kamoli da je žrtva neke prljave igre.

Ali ako —

Ako ga osude za ubistvo, onda —

Šta onda? Sasvim sigurno će mu oduzeti imovinu, i sve će biti dato Ponterovom ženskom partneru i deci, ali ... ali, ne, ne, Klast je mrtva ima već 20 meseci.

Ali, osim toga što će mu oduzeti imovinu, šta još?

Sigurno... sigurno neće učiniti ono.