Dve Zemlje

Pa, ipak za ubistvo, kakvu drugu kaznu bi mogli da odrede? To je sve delovalo nehumano, ali tome se pribegavalo kad god je neophodno još od Prve generacije. Međutim, sasvim sigurno, on, ipak, brine bez razloga. Daklar Bolbej je očigledno neutešna zbog gubitka Pontera; ipak je Ponter bio muški partner Daklarinog ženskog partnera i oni su oboje bili vezani za Klast i njena smrt je nesumnjivo pogodila Bolbej podjednako koliko i Pontera, a sada je izgubila i njega. Da, Adikor je mogao da shvati da je njeno mentalno stanje moglo da postane privremeno nestabilno zbog tog dvostrukog gubitka. Nema sumnje da će se za dan-dva Bolbej urazumiti i da će povući optužbu i izviniti mu se.

On će mirno i velikodušno prihvatiti izvinjenje, zaključio je Adikor; uostalom, šta bi drugo pa mogao da učini.

Ali šta ako ona ne povuče optužbu? Ako bude morao da nastavi sa ovom besmislicom sve do suđenja? Šta onda? Pa, moraće da —

Vozač je prekinuo Adikora u razmišljanju. „Skoro smo stigli do Centra. Da li znaš tačnu adresu?“

„Severna strana, Milbon skver.“

Adikor je video kako vozač pomera glavu gore-dole, klimajući.

Zaista su se približavali Centru: golo zemljište sada je preraslo u teren prekriven jasenovima i brezama, s grupama kuća od gajenog drveća i sive cigle. Bilo je skoro podne, i oblaci kojih je bilo tog jutra na nebu sada su nestali.

Dok su se i dalje vozili, Adikor je video prvo jednu, a zatim i drugu, a onda još nekoliko žena kako prolaze; bila su to najlepša stvorenja na celom svetu.

Dve žene su primetile putničku kabinu i počele da pokazuju na Adikora. Nije bilo uobičajeno da muškarci dolaze u Centar u neko drugo vreme sem tokom ona četiri dana Kada dvoje postaje jedno, ali dešavalo se još ređe da neki od njih dođe za vreme Poslednjih pet.

Adikor se trudio da ne obraća pažnju na poglede žena dok ih je vozač odvodio sve dalje.

Ne, pomislio je, ne mogu da me osude. Nema tela!

Ali, ako, ipak, to učine —

Adikor se promeškoljio na sedištu dok je vozilo nastavilo da leti. Mogao je da oseti kako mu se testisi stežu, kao da žele da se sakriju i pobegnu daleko od mogućnosti da budu povređeni.

Poglavlje 12

Ruben Montego je bio oduševljen što Meri Von dolazi iz Toronta. Jednim delom se nadao da će ona da dokaže da Ponter nije, genetski posmatrano, Neandertalac, već samo obično ljudsko biće. To bi vratilo nešto razuma u celu ovu situaciju; naime, tokom nemirno provedene noći, Ruben je shvatio da mu je mnogo lakše da svari pomisao da je neki luđak promenio sebe tako da liči na Neandertalca, nego onu da je on zaista Neandertalac. Možda je Ponter stvarno pripadao nekoj neobičnoj sekti, kao što je Ruben prvo i pomislio. Možda je nosio uske kacige na glavi dok je rastao, možda su ih redom menjali onako kako mu se lobanja razvijala, a sve one su iznutra bile oblikovane tako da mu glava bude formirana kao neandertalska. Osim toga, bilo je očigledno da je jednom na njemu obavljena operacija tako da je njegova donja vilica dobila praistorijski oblik... Da, moglo je da se tako dogodi, mislio je Ruben.

Nije bilo svrhe da ide pravo na aerodrom Sadberi; proći će još nekoliko sati dok profesorka Von ne stigne. Ruben je krenuo ka Zdravstvenom centru Sent Džozef da bi video kako je Ponteru.

Prvo što je primetio kada je ušao u bolničku sobu bili su tamni kolutovi oko Ponterovih duboko usađenih očiju. Ruben je bio srećan što na njemu nikada nisu mogli da se primete takvi znaci umora. Njegovi roditelji u Kingstonu (onom na Jamajci, ne u Ontariju iako je Ruben jedno kratko vreme živeo i tamo) nisu nikada mogli da primete da je proveo celu noć budan čitajući stripove. Ruben je pomislio da bi možda bilo dobro da je doktor Sing dao Ponteru neko sredstvo za smirenje. Čak i ako je on stvarno bio Neandertalac, gotovo je sasvim sigurno da bi bilo koje od sredstava za smirenje koje deluje na obične ljude delovalo i na njega. Ali, znao je da bi i on sam, da je bio taj koji o tome mora da odluči, verovatno bio oprezan.

Ponter je sedeo u krevetu i jeo doručak koji mu je bolničarka upravo donela. Pošto mu ga je pružila, jedno kratko vreme je gledao poslužavnik, kao da misli da nešto nedostaje. Onda je, konačno, svoju desnu ruku obmotao belom lanenom salvetom i koristio je tako prekrivenu ruku da bi njome jeo, uzimajući komadiće slanine jedan po jedan. Pribor za jelo je koristio samo za kajganu, a i za to je upotrebio kašiku, a ne viljušku.

Ponter je spustio nazad na poslužavnik tost nakon što ga je pomirisao. Takođe je vratio i kornfleks marke Kelog, iako je izgleda uživao rešavajući komplikovani način na koji se kutija otvara i sipajući njen sadržaj u zdelu koja je bila zapakovana u kutiji. Pošto ga je probao, iskapio je sok od pomorandže iz male plastične čaše u jednom jedinom gutljaju, ali činilo se da ne želi ni kafu ni delimično obrano mleko u pakovanju od četvrt litre.

Ruben je otišao u kupatilo da bi doneo Ponteru čašu vode i tu je zastao kao ukopan.