Dve Zemlje

Ponter je onda nekoliko puta otvorio i zatvorio vrata. Ruben se namrštio, a onda shvatajući, rekao: „Otvoriti. Ti otvaraš vrata. Ti zatvaraš vrata. Otvarati. Zatvarati. Otvarati. Zatvarati.“

Ponter je krenuo ka prozoru. Pokazao je na njega obema rukama.

„Prozor“, rekao je Ruben.

Ponter je kucnuo prstom po staklu.

„Staklo“, rekao je Ruben.

Začuo se ponovo ženski glas, kada je Ponter podigao prozor. „Ja otvaram prozor.“

„Da!“ — rekao je Ruben. „Otvarati prozor! Da.“

Ponter je spustio prozor. „Ja zatvaram prozor“, rekao je ženski glas.

„Da!“ — rekao je Ruben. „Da, naravno!“

Poglavlje 13

Adikor Huld je zaboravio kako izgleda Poslednjih pet. Mogao je da ih namiriše, da namiriše sve žene. Nisu imale menstruaciju, ne još uvek. Početak menstruacije će se podudariti sa mladim mesecom i označiće kraj Poslednjih pet, kraj tekućeg meseca i početak sledećeg. Ali, sve one će uskoro dobiti menstruaciju, mogao je to da zaključi po mirisu feromona u vazduhu.

Pa, ne baš sve, naravno. One koje još nisu ušle u pubertet — pripadnice Generacije 148 — neće, niti one koje su u menopauzi, a to su, uglavnom, bile pripadnice Generacije 144 i skoro sve iz prethodnih Generacija. Takođe, ni one koje su bile trudne ni one koje su dojile dete neće imati menstrauciju. Međutim, Generacija 149 nije se očekivala još mnogo meseci, a Generacija 148 je odavno porasla. Naravno, biće ih nekoliko koje su, obično ne svojom krivicom, sterilne. Ali sve ostale žene koje su živele zajedno u Centru, sve one koje su mogle da lako namirišu hormone ostalih, sve one su imale sinhronizovane cikluse: mesečno krvarenje će svima početi istovremeno.

Adikor je dobro shvatao da su zbog hormonskih promena mnoge od njih razdražljive krajem svakog meseca, a i to zašto su njegovi muški preci, još mnogo pre nego što su počeli da daju brojeve Generacijama, odlazili u brda za vreme tog perioda.

Vozač je iskrcao Adikora blizu kuće koju je on tražio, jednostavne pravougaone zgrade delimično urasle u gajeno diveće, a delimično sagrađene od cigle i maltera, sa solarnim pločama na krovu. Adikor je duboko udahnuo vazduh kroz usta — da bi se smirio, ali i da bi zaobišao svoje sinusne šupljine i čulo mirisa. Zatim je polako izdahnuo vazduh i krenuo duž male staze koja je vodila između poredanog kamenja, cveća, trave i žbunja sve do kuće. Kada je stigao do vrata — koja su bila otškrinuta — povikao je: „Zdravo! Ima li koga?“

Trenutak kasnije, na vratima se pojavila Džasmel Ket. Bila je visoka, vitka, i upravo je prošla svoj 250 mesec i ušla u doba zrelosti. Adikor je mogao da prepozna Ponterove crte lica na njenom, ali i Klastine; srećom Džasmel je nasledila od oca oči, a od majke jagodične kosti, a ne obratno.

„Š-t-a-“, promucala je Džasmel, sileći se da se pribere, a onda je ponovo pokušala: „Šta ti radiš ovde?“

„Prijatan dan, Džasmel“, rekao je Adikor. „Prošlo je mnogo vremena.“

„Ti stvarno imaš petlju kada si došao ovde, a uz to, tokom Poslednjih pet!“

„Ja nisam ubio tvog oca“, rekao je Adikor. „Zaista nisam.“

„On je nestao, zar ne? Ako je živ, gde je?“

„Ako je mrtav, gde je njegovo telo?“ — pitao je Adikor.

„Ne znam. Daklar kaže da si ga se nekako otarasio.“

„Da li je Daklar tu?“

„Ne, otišla je na razmenu veština.“

„Mogu li da uđem?“

Džasmel je bacila pogled na svog Pratioca, kao da želi da proveri da li on radi kako treba. „Ja ... pretpostavljam da možeš“, rekla je.

„Hvala ti.“ Ona se pomerila u stranu i Adikor je ušao u kuću. Unutra je bilo hladno, što je predstavljalo pravo olakšanje u odnosu na letnju vrelinu napolju. Kućni robot je nešto radio u pozadini — svojim rukama, nalik udovima insekta, usisavao je prašinu.

„Gde ti je sestra?“ — pitao je Adikor.

„Megameg“, rekla je Džasmel, naglašavajući njeno ime, kao da je uvređena time što ga je Adikor očigledno zaboravio. „Megameg igra barstalk sa svojim prijateljima.“

Adikor se pitao da li treba da joj pokaže da zna sve o Megameg; Ponter je pričao o njoj i o Džasmel gotovo neprestano. Da se radilo o običnoj poseti, on bi, verovatno, pustio da to prođe bez objašnjenja, ali ovo je predstavljalo nešto mnogo, mnogo više od obične posete.

„Megameg“, ponovio je Adikor. „Da, Megameg Bek. Generacija 148, zar ne? Malo je niska za svoje godine, ali veoma živahna. Želi da bude hirurg kada odraste.“

Džasmel nije ništa rekla.

„A ti“, počeo je Adikor, „Džasmel Ket, studiraš istoriju. Posebna oblast koja te zanima je Evsoj pre Prve generacije, ali te takođe zanimaju i Generacije od tridesete do četrdesete ovde na ovom kontinentu i — “

„Dobro“, rekla je Džasmel, prekinuvši ga.

„Tvoj otac je često pričao o vama dvema i to sa velikim ponosom i ljubavlju.“

Džasmel je malo podigla obrvu, očigledno istovremeno iznenađena i zadovoljna.