Gospodar haosa

Kada je izašla na ulicu, imala je još jedan podsetnik da u Rahadu postoji i koješta gore od nespokojstva. Pravo ispred nje, vitak čovek krvavih grudi i s nožem u ruci iskoči iz jedne kapije i smesta se obrnu da se suoči sa čovekom koji ga je pratio; drugi je bio viši i teži, a krvario je iz posekotine na licu. Kružili su jedan oko drugoga, zakovanih pogleda, dok su isturena sečiva svetlucala i izazivala. Nekoliko ljudi okupilo se da ih posmatra, kao da su iznikli iz grubog pločnika; niko nije dotrčao, ali niko nije ni odlazio.

Elejna i Birgita pomeriše se postrance, ali nisu odlazile. U Rahadu bi odlazak privukao pažnju, a to je bilo poslednje što su želele. Uklopiti se značilo je posmatrati, ali Elejna uspe da pogled usredsredi negde iza dva čoveka, primećujući samo neodređenu zamagljenost brzih pokreta, dok se, odjednom, pokreti ne zaustaviše. Ona zatrepta i natera sebe da pogleda. Čovek sa krvlju na grudima šepurio se uokolo, cereći se i mašući sečivom sa koga su padale crvene kapi. Krupniji čovek ležao je licem nadole na ulici, ispuštajući slabašno isprekidano krkljanje, ni dvadeset koraka od nje.

Elejna se pomeri ne razmišljajući – njena malecna sposobnost Lečenja bila je bolja od nikakve, kada čovek krvari na smrt, a neka ide do Jame usuda ko god šta ovde mislio o Aes Sedai – međutim, pre nego što je stigla da napravi drugi korak, neka žena več je klečala pored muškarca. Možda malo starija od Ninaeve, nosila je plavu haljinu sa crvenim kaišem, u nešto malo boljem stanju negoli većina u Rahadu. Elejna je najpre pomislila da je to draga umirućeg čoveka, pogotovo kada se pobednik dvoboja odjednom uozbiljio. Niko se nije micao, svi su u tišini posmatrali dok je žena okretala muškarca na leđa.

Elejna se trže kada, umesto da mu nežno obriše krv sa usana, žena izvuče iz svoje kese nešto što je ličilo na šaku biljaka i brzo to ugura čoveku u usta. Pre nego što joj je ruka napustila njegovo lice, obasjao ju je sjaj saidara, a ona poče da tka tokove Lečenja mnogo veštije nego što bi Elejna ikada učinila. Čovek ispusti vazduh dovoljno jako da izbaci skoro sve iz usta, strese se – a onda je ležao mirno, upola otvorenih očiju okrenutih ka suncu.

„Prekasno, izgleda.“ Ustajući, žena se suoči sa vitkim muškarcem. „Moraš saopštiti Mazikovoj ženi da si joj ubio muža, Barise.“

„Da, Asra", pitomo odvrati Baris.

Asra se okrenu ne pogledavši nijednog od njih, a majušna se gomila raziđe pred njom. Prolazila je na nekoliko koraka od Elejne i Birgite i Elejna opazi nešto. Najpre ženinu snagu; Elejna ju je namerno odmerila. Očekivala je da oseti popriličnu, ali Asri verovatno nikada ne bi dopustili da polaže za Prihvaćenu. Lečenje mora da je bilo njena najjača moć – verovatno i jedina koju je posedovala, pošto mora da je divljakuša – ali vrlo dobro izbrušena od upotrebe. Možda je čak i verovala kako su te biljke neophodne. Drugo što je Elejna primetila bilo je ženino lice. Nije bilo preplanulo od sunca, kao što joj se u početku učinilo. Asra je gotovo sasvim sigurno bila Domanka. Šta, za ime Svetlosti, domanska divljakuša traži u Rahadu?

Elejna bi možda i pratila ženu da je Birgita nije povukla na drugu stranu: „Prepoznajem taj tvoj pogled, Elejna.“ Birgitine oči pretraživale su ulicu kao da je očekivala da ih neko od prolaznika prisluškuje. „Ne znam zašto želiš da juriš za tom ženom, ali čini se da je ovde uvažavaju. Priđi joj, pa se možeš naći pred više isukanih sečiva nego što ti i ja zajedno možemo da savladamo.“

To je bila prosta istina, kao i činjenica da nije došla u Ebou Dar da bi pronalazila domanske divljakuše.

Dotakavši Birgitinu ruku, ona klimnu glavom ka dvojici koji su upravo izbili iza ugla pred njima. U svom plavom kaputu sa satenskim prugama Nalesin je svakim delićem izgledao kao tairenski lord; postavljeni kaput bio mu je zakopčan do grla, a oznojeno lice svetlucalo mu je gotovo koliko i nauljena brada. On se mrštio na svakoga ko bi ga i za trenutak pogledao, toliko da bi sasvim sigurno bio u borbi do sada, osim što je milovao balčak svoga mača kao da je željno očekuje. Met, sa druge strane, uopšte se nije mrštio. Šepurio se uokolo, a izimajući njegov nezadovoljan izgled, mogao je sasvim da uživa. Sa raskopčanim kaputom i nisko natučenim šeširom i tom maramom oko vrata, delovao je kao da je proveo noć vukući se kroz krčme, što je možda i bio slučaj. Na svoje iznenađenje, shvatila je kako nije pomislila na njega danima. Svrbelo ju je da ima taj njegov ter’angreal u rukama, ali činija je bila daleko bitnija. „Nikada ranije mi nije sinulo", promrmlja Birgita, „ali čini mi se da je Met opasniji od njih dvojice. Jedan N’Šar među Mejmrisima. Pitam se šta li traže na ovoj strani Eldara?“

Elejna se zapilji u nju. Šta je gde? „Verovatno su ispili sve vino na drugoj strani. Stvarno, Birgita, volela bih da se usredsrediš na ono zbog čega smo ovde.“ Ovoga puta neće je pitati.