Gospodar haosa

Logor je bio prilično veliki, šatori za stotine Aes Sedai razapeti po šumi, za Prihvaćene i polaznice i poslugu, uz kola i taljige i konje na sve strane. Miris kuvanja večernjeg obroka bio je gust u vazduhu. Uokolo su se širile vatre za pripremu obroka za ljudstvo Gareta Brina; većina ljudi tamo spavaće na zemlji, a ne u šatorima. Takozvana družina Crvene ruke ulogorila se na oko deset milja južno; Talmanes nikada nije dopuštao da se razdaljina promeni za više od milje tamo-vamo, danju i noću, na putu dužem od dve stotine milja. Oni su već obavili ono što je ona naumila, kao što su joj predložile Sijuan i Leana.

Sila Gareta Brina porasla je za ovih šesnaest dana otkada su napustili Salidar. Dve vojske koje lagano marširaju ka severu kroz Altaru, očito nimalo prijateljski nastrojene jedna prema drugoj, privlačile su pažnju. Plemstvo se jatilo sa svojim doprinosima, da bi sklopili saveze sa jačom silom. Uistinu, niko od te gospode i gospi ne bi položio zakletve koje je položio da su znali kako neće biti nikakve velike bitke na njihovoj zemlji. Pravo budi rečeno, kad bi imali slobodan izbor, svako od njih bi odjahao onog trenutka kada su shvatili da je Egvenina meta Tar Valon, a ne vojska Zmajuzakletih. Ali oni jesu položili zakletve, jednoj Amirlin u najmanju ruku, pred Aes Sedai koje su sebe nazivale Dvoranom kule, dok su ih stotine posmatrale. Kršenje takvog zaveta vratilo bi se da ih proganja. Osim toga, čak i da Egvenina glava završi na kocu u Beloj kuli, nijedan od njih nije verovao kako bi Elaida zaboravila šta su se zakleli. Možda su oni namamljeni u savez, na nekakvu vernost, ali oni će biti među najvatrenijim njenim pristalicama. Iz te zamke mogli su izaći čitavih vratova samo ukoliko vide Egvenu kako nosi ešarpu u Tar Valonu.

Sijuan i Leana bile su odlučne u tome. Egvena nije bila sigurna kako se oseća. Kada bi postojao način da ukloni Elaidu bez prolivanja i kapi krvi, ona bi ga smesta prigrlila. Međutim, činilo joj se da ga nema.

Posle lake večere od kozjeg mesa, repe i nečega o čemu se nije pobliže raspitivala, Egvena se vrati u svoj šator. On nije bio najveći u logoru, ali je sasvim sigurno bio najveći koji je zauzimala samo jedna osoba. Čeza je bila tamo, čekajući da pomogne Egveni da se svuče, i samo što nije prsnula od želje da joj saopšti novosti da je nabavila nešto od naboljeg mogućeg lana od sobarice neke altarske gospe, tanani materijal od koga će napraviti najhladovitije moguće noćne košulje. Egvena je često puštala Čezu da spava u njenom šatoru, radi društva, iako je gomila prostirki teško mogla da se poredi sa Čezinim poljskim krevetom. Danas ju je otpustila kada je bila spremna za počinak. Biti Amirlin donosilo je i neke povlastice. Kao što je poseban šator za sobaricu. Kao što je spavati sama onih noći kada je to potrebno.

Egvena još uvek nije bila dovoljno umorna da bi otišla na spavanje, ali to nije bila nikakva teškoća. Bilo je lako utonuti u san; ona je učila od aijelskih šetača kroz snove. Stupila je u Tel’aran’riod...

...i našla se u odaji koja je tako kratko bila njena radna soba u Maloj kuli. Sto i stolice su ostali, naravno. Kad se pokrene vojska, ne nosi se nameštaj. Svako mesto delovalo je prazno u Svetu snova, ali ona stvarno prazna još i više od ostalih. Mala kula je već delovala... šuplje.

Egvena iznenada primeti da joj je ešarpa Amirlin obmotana oko vrata. Ona je izbrisa baš na vreme. Odmah potom Ninaeva i Elejna bile su tu, Ninaeva čvrsta koliko i ona, Elejna magličasta. Sijuan je oklevala da vrati izvorni prstenasti ter’angreal; bila je neophodna odlučna naredba. Elejna je nosila zelenu haljinu sa čipkom koja joj se prelivala preko šaka i uokviravala uzan ali zapanjujuće dubok izrez, a on je otkrivao nožić koji je visio sa pripijene zlatne ogrlice; balčak joj se gnezdio među dojkama, sav optočen biserima i plamenkapima. Činilo se da Elejna uvek bez zadrške prigrli mesni način odevanja, gde god da ode. Ninaeva je, sasvim očekivano, nosila široku haljinu iz Dveju Reka, tamnu i jednostavnu.

„Uspele ste?" upita Egvena, puna nade.

„Nismo još, ali hoćemo.“ Elejna je zvučala toliko sigurno i puna nade da se Egvena gotovo trgla; mora da se stvarno potrudila da bi tako zvučala.

„Sigurna sam da će to biti uskoro", reče Ninaeva, zvučeći još uverenije. Mora da su udarale glavama u zid.

Egvena uzdahnu. „Možda bi trebalo da mi se ponovo pridružite. Sigurna sam da možete naći činiju za nekoliko dana, ali neprekidno razmišljam o svim tim pričama.“ One umeju da paze na sebe. Znala je to, a biće to i divna misao da se izrekne nad njihovim grobovima. Sijuan joj je rekla kako nijedna priča koju je čula nije preterana.

„O, ne, Egvena", pobuni se Ninaeva. „Činija je suviše važna. Znaš da jeste. Svi ćemo se skuvati u sopstvenim sokovima ako je ne nađemo.“