Gospodar haosa

„Osim toga", dodade Elejna, „u kakvu nevolju možemo da upadnemo? Svake noći spavamo u Tarezinskoj palati, ako si slučajno zaboravila, a ako nas Tilin ne ušuška pred spavanje, ona bar svrati da popričamo.“ Haljina joj se promenila; izrez se nije smanjio, ali materijal je postao grub i iznošen. Ninaeva je nosila gotovo istu takvu, ali na balčaku njenog noža nije bilo više od devet ili deset staklenih perli. Teško da je to bila odeća za palatu. Još gore, pokušavala je da deluje nedužno. Ninaeva uopšte nije imala iskustva u tome.

Egvena pusti da to prođe. Ta činija jeste bitna, one jesu umele da vode računa o sebi, a sama je vrlo dobro znala da nisu pretraživale Tarezinsku palatu. Gotovo da je pustila da to prođe, u svakom slučaju. „Koristite Meta, zar ne?“

„Mi...“ Elejna iznenada postade svesna svoje haljine i trže se. Zbog nečega, međutim, izgledalo je kao da ju je zaprepastio nožić. Iskolačenih očiju, ona dograbi balčak, pregršt krupnih crvenih i belih staklenih perli, a lice joj postade potpuno grimizno. Odmah potom, bila je u zelenoj svilenoj andorskoj haljini visokog okovratnika. Najsmešnije je bilo što je Ninaeva shvatila u šta je obučena samo udar srca nakon Elejne, i ponela se potpuno istovetno.

Potpuno. Osim, možda, što se Elejna zacrvenela kao zalazak sunca, a Ninaeva za dvoje. Bila je ponovo u vuni iz Dveju Reka još pre nego što se Elejna promenila.

Pročistivši grlo Elejna kratko reče: „Met je prilično koristan, sigurna sam, ali ne možemo mu dopustiti da nam se nađe na putu, Egvena. Znaš i sama kakav je. Međutim, možeš biti sigurna da ćemo, ako radimo išta opasno, imati njega i njegove vojnike tik uz nas.“ Ninaeva je bila tiha, i delovala je kiselo. Možda se sećala Metovih pretnji.

„Ninaeva, nećeš gurati Meta suviše, je li tako?“

Elejna se nasmeja. „Egvena, ona ga uopšte ne gura.“

„To je naprosto istina", brzo dodade Ninaeva. „Nisam mu rekla nijednu grubu reč od kad smo došli u Ebou Dar.“

Egvena sumnjičavo klimnu glavom. Mogla je da stigne do korena ovoga, ali to bi zahtevalo... Ona hitro proveri da se ešarpa nije ponovo pojavila, i vide samo treptaj koji čak ni ona nije mogla da razazna.

„Egvena", reče Elejna, „jesi li uspela da razgovaraš sa šetačima kroz snove?" „Da“, nadoveza se Ninaeva, „znaju li u čemu je problem?“

„Jesam", uzdahnu Egvena. „Ne znaju, ne sasvim.“

Bio je to čudan sastanak, pre samo nekoliko dana, koji je otpočeo pronalaženjem Bairinog sna. Bair i Melaina srele su je u Kamenu Tira; Amis je rekla da ona više neće podučavati Egvenu, pa nije ni došla. U početku, Egvena se osećala čudno. Nije mogla sebe da natera da im kaže kako je sada Aes Sedai, a još manje Amirlin, uplašena da bi mogle pomisliti kako je to još jedna laž. Tu sasvim sigurno nije imala poteškoća sa iskrsavanjem ešarpe. A tu je bio i njen toh prema Melaini. Ona to pomenu, razmišljajući sve vreme koliko će milja morati da provede u sedlu narednog dana, ali Melaina je bila toliko puna zadovoljstva što će imati ćerke – prosto je uznosila Minino viđenje – da ne samo što je odmah objavila kako Egvena nema nikakav toh prema njoj, nego je još dodala kako će jednu kćer nazvati Egvena. To je bilo malo zadovoljstvo u noći punoj beskorisnosti i razdražljivosti.

„One su rekle", nastavila je, „da nikada nisu čule da neko ponovo pokušava da nađe nešto pomoću potrebe pošto je to već jednom nađeno. Bair je mislila da je to kao da pokušaš da pojedeš istu... jabuku dva puta.“ Bair je rekla istu motai; motai je bila jedna vrsta gusenica koja je živela u Pustari. Prilično slatka i hrskava – dok Egvena nije saznala šta to jede.

„Hoćeš da kažeš kako ne možemo da se vratimo u skladište?“ Elejna uzdahnu. „Nadala sam se da smo nešto radile pogrešno. O, pa dobro. Ionako ćemo je naći.“ Oklevala je, a haljina joj se ponovo promeni, iako se činilo da ona to ne primećuje. I dalje je bila andorska, ali crvena, sa belim lavovima Andora, koji su se peli uz rukave i marširali preko gornjeg dela. Haljina za kraljicu, čak i bez Ružine krune na njenim crvenozlatnim uvojcima. Ali haljina za kraljicu sa pripijenim gornjim delom koji je otkrivao grudi više nego što bi ijedna andorska kraljica ikada dozvolila. „Egvena, jesu li rekle nešto o Randu?“