Gospodar haosa

Kola su činila veliki prsten oko drveća. Neke sluge su, izgleda, pokušavale da zadrže konje na okupu – zaprege su još bile povezane – ali većina se skupila gde god se nadala da će moći da izbegne oganj koji je padao sa neba. U stvari, osim te jedne munje, sve kao da je bilo usmereno na kola i ljude koji su se borili. Možda i na Aes Sedai. Svaka je bila na svom konju, malo udaljena od klupka koplja i mačeva i plamena, ali ne predaleko, poneka stojeći u uzengijama da bi bolje videla.

Rand brzo uoči Erijan, vitku i tamnokosu na bledosivoj ždrebici. Lijus Terin zareža, a Rand udari gotovo bez razmišljanja. Osetio je razočaranje drugog čoveka kada je to učinio. Duh, da je stavi pod štit, uz malo opiranje koje mu je reklo da je presekao njenu vezu sa saidarom, a i kada je to vezao, toljaga od Vazduha da je onesvesti i obori sa sedla. Ako bude rešio da je umiri, želeo je da ona zna ko joj to radi i zašto. Jedna Aes Sedai pozva nekoga da pomogne Erijan, ali niko nije pogledao iza drveća. Njih tri čak nisu osećale saidin; one su mislile da je pala od nečega što je dospelo izvan obruča od kola.

Gledao je ostale jahačice, pa se zaustavio na Katerini, koja je terala svog dugonogog doratastog škopca tamo-amo, a vatra je šibala svaki put kada bi pogledala ka Aijelima. Duh i Vazduh, i ona mlohavo pade, sa jednom nogom u stremenu.

Da, cerekao se Lijus Terin. A sad Galina. Nju posebno želim.

Rand čvrsto zatvori oči. Šta on to radi? To je Lijus Terin želeo te tri, tako očajno da nije mogao da misli ni o čemu drugom. Rand je želeo da im se naplati za ono što su mu učinile, ali bitka se bije, ljudi umiru dok on lovi određene Aes Sedai. Nema sumnje, i Device umiru.

On skinu sledeću Aes Sedai, dvadeset koraka ulevo od Katerine, Duhom i Vazduhom, a onda se pomeri do sledećeg drveta i obori Šarenu Nemdal na zemlju, onesvešćenu i pod štitom. Polako je teturao ivicom čestara, udarajući iz potaje, ponovo i ponovo. Min više nije pokušavala da ga pridržava, ali ruke su joj bile spremne da ga uhvate.

„Videće nas“, mrmljala je, „jedna će se okrenuti i videti nas.“

Galina, režao je Lijus Terin. Gde je ona?

Rand nije obraćao pažnju na njega, ni na Min. Koiren pade, i još dve kojima nije znao ime. Mora učiniti ono što može. Aes Sedai ni na koji način nisu mogle da razaznaju šta se događa. Uporno, oko zida od kola u krugu, sestre su se stropoštavale sa svojih konja. One svesne više su se raširile, pokušavajući da pokriju širi prečnik, a napetost se iznenada osećala u ophođenju sa konjima, u udvostručenom besu kojim je vatra kuljala na Aijele i munje udarale s neba. Mora da je bilo nešto spolja, ali Aes Sedai su padale, a one nisu znale kako ni zašto.

Broj im se smanjivao, i počeše se ispoljavati posledice. Bilo je manje munja, neke bi se odjednom zaustavile u vazduhu, a više ih je udaralo među Zaštitnike i vojnike. Sve je manje vatrenih lopti iznenada nestajalo ili se rasprskavalo pre nego što bi dostiglo kola. Aijeli počeše da guraju kroz procepe između kola, kola se isprevrtaše. Posle nekoliko trenutka Aijeli sa crnim velovima sve preplaviše i nastade sveopšti metež. Rand je zaprepašćeno piljio.

Zaštitnici i zelenokaputaši borili su se u grupicama protiv Aijela, a Aes Sedai su se okružile vatrenom kišom. Ali bilo je i Aijela koji su se borili protiv Aijela; muškarci sa grimiznim trakama sisvai’amana na glavi i Device sa crvenim krpicama privezanim oko mišica borili su se protiv Aijela bez njih. I kairhijenski kopljanici u njihovim zvonastim šlemovima i Majenci u crvenim grudnim oklopima iznenada su se isto našli među kolima, udarajući Aijele, ali i Zaštitnike. Je li konačno poludeo? Bio je svestan Min, koja mu se drhteči naslanjala na leda. Ona je stvarna. Ovo što vidi mora da je jednako stvarno.

Desetak Aijela, svi bili visoki koliko i on, i viši, potrča ka njemu. Nisu nosili crveno. On ih je radoznalo posmatrao dok, na korak od njega, jedan ne podiže obrnuto koplje kao toljagu. Rand usmeri, a vatra kao da se pojavila iz desetak izvora, na sve strane. Čađavo izuvijano telo stropošta mu se pred noge.

Odjednom, ni deset koraka ispred njega, Gavin zauzda dorata, s mačem u rukama i dvadesetak zelenokaputaša koji su jahali za njim. Za trenutak su se gledali, a Rand se molio da neće morati da povredi Elejninog brata.

„Min“, procedi Gavin, „mogu da te izvučem odavde.“

Ona stade kraj Randa i odmahnu glavom; tako se čvrsto držala za njega da je mislio kako ne bi mogao da je odlepi od sebe čak i kad bi hteo. „Ostajem sa njim Gavine. Gavine, Elejna ga voli.“

Sa Moći u sebi, Rand je video kako su čoveku zglobovi pobeleli na balčaku. „Džisao“, rekao je ravnim glasom. „Okupi Omladince. Probijamo se odavde.“ Ako mu je glas pre toga bio ravan, sada je bio mrtav. „Al’Tore, jednoga dana videću te kako umireš.“ On podbode konja i odgalopira, vičući sa ostalima iz sveg glasa „Omladinci!", a još ljudi u zelenim kaputima pridruživalo im se na svakom koraku.