Gospodar haosa

„Grejdi, podigni Barjak Svetlosti!" povika Taim, a Moć je učinila da mu glas odjekuje. Na tokovima Vazduha, Džur Grejdi podiže grimizni barjak iz ruke zaprepašćenog Dobrejna i podiže ga sve do otvora na vrhu kupole. Vatra je bleštala oko njega a munje su sevale dok se jarkocrveni steg dizao usred dima sa upaljenih kola. Rand je prepoznao veći broj muškaraca u crnim kaputima, ali znao je samo nekoliko imena osim Džurovog. Dejmer i Fedvin i Iben, Džahar i Torvil; od ovih, samo je Torvil nosio Zmaja na okovratniku.

„Aša’mani, u borne redove!", odjeknu Taimov glas.

Ljudi u crnim kaputima požuriše da se postave između prepreke i ostalih, svi osim Džura i onih koji su pazili na Aes Sedai. Izuzimajući Nesunu, koja je prosto upijala svaku sitnicu, društvo iz Kule bezvoljno se stropoštalo na kolena, čak i ne gledajući u muškarce koji su ih držali pod štitom, a čak je i Nesuna delovala kao da bi svakog trenutka mogla početi da povraća. Brojnija skupina iz Salidara hladno je odmeravala Aša’mane koji su ih čuvali, mada bi povremeno okretale te ledene poglede ka Randu. Alana je sve vreme piljila samo u Randa. Koža ga blago pecka, shvatio je; da bi ih on osetio na toj razdaljini, mora da je svih devet prigrlilo saidar. Nadao se da imaju dovoljno zdravog razuma i da neće pokušati da usmeravaju; okamenjeni muškarci sa kojima su se suočavale držali su se saidina do pucanja, a delovali su napeto koliko i Zaštitnici koji su dodirivali svoje mačeve.

„Aša’mani, podignite prepreku za dva hvata!“ Na Taimovu zapoved, ivica kupole podiže se sa svih strana. Iznenađeni Šaidoi, koji su gurali nešto što nisu mogli da vide, zateturaše se unapred. Smesta su se povratili, gomila crnih velova jurnula je napred, ali stigli su da naprave samo korak pre Taimovog sledećeg povika: „Aša’mani, ubijte!“

Prvi redovi Šaidoa razleteše se u komadima. Drugačije se ne može opisati. Prilike u kadinsorima raznete su uz prskanje krvi i mesa. Tokovi saidina probijali su se kroz tu gustu maglu, prelazeći sa čoveka na čoveka u treptaju, i sledeći red Šaidoa bio je mrtav, potom sledeći, pa sledeći, kao da su utrčavali u ogromnu napravu za mlevenje mesa. Zureći u tu klanicu, Rand proguta knedlu. Perin se presamiti da isprazni stomak, a Rand ga je potpuno shvatao. Još jedan red je umro, Nandera pokri rukama oči, a Sulin okrenu leđa. Krvavi ostaci ljudskih bića počeše da prave zid.

Tome se niko ne bi mogao suprotstaviti. Posle još jednog udara smrti, a pre sledećeg, Šaidoi u prvim redovima odjednom počeše da se probijaju unazad, gurajući se kroz gomilu koja se borila da krene napred. Nadiruća upetljana gomila i sama poče da se rasprskava, a onda su svi počeli da se povlače. Ne, da trče. Kiša vatre i munja naspram kupole poče da zastajkuje.

„Aša’mani“, odzvanjao je Taimov glas, „kotrljajući prsten Zemlje i Vatre!“

Pod nogama Šaidoa najbližih kolima tle se odjednom provali u vodoskoke plamena i zemlje, odbacujući ljude na sve strane. Dok su tela još bila u vazduhu, još plamena izbi iz zemlje, i još, u praštavom prstenu svuda oko kola, proganjajući Šaidoe pedeset koraka, sto, dve stotine. Sada tamo nije bilo ničega osim panike i smrti. Koplja i štitovi behu odbačeni. Kupola nad njima stajala je čista, samo se dim dizao sa zapaljenih kola.

„Stani!“ Urlici eksplozija progutali su Randov glas kao i krike ljudi. On izatka tokove koje je Taim koristio. „Stani, Taime!“ Glas mu se poput grmljavine podigao iznad svega.

Još jedan prsten provaljene zemlje, pa Taim viknu: „Aša’mani, predah!“

Vazduh je načas ispunjavala gluva tišina. Randu je odzvanjalo u ušima. Onda je čuo krike i jecaje. Ranjeni su se teturali među naslaganim mrtvacima. A iza njih su Šaidoi bežali, ostavljajući za sobom raštrkane gomilice sisvai’amana i Devica sa crvenim povezima, Kairhijenjana i Majenaca od kojih su neki još bili u sedlu. Gotovo oklevajući, ovi počeše da se kreću prema kolima, a neki Aijeli su spuštali velove. Pošto mu je Moć pojačala vid, uspeo je da razazna Ruarka – hramao je i jedna mu je ruka beživotno visila, ali držao se na nogama. A daleko iza njega Rand vide veliku grupu žena u tamnim širokim suknjama i svetlim bluzama, i za njima ljude u kaputima kakvi se nose u Dvema Rekama, sa njihovim velikim lukovima. Bili su predaleko da bi im razaznao lica, ali ti Dvorečani piljili su u Šaidoe koji su bežali, omamljeni kao i svi ostali.

Randa preplavi olakšanje, iako to nije bilo dovoljno da umiri udaljeno grčenje u stomaku. Min mu je naslonila lice na košulju; plakala je. On je pomilova po kosi. „Aša’mani“, nikada nije bio srećniji što mu zbog Praznine glas zvuči bezosećajno, „dobro ste radili. Čestitam, Taime.“ On se okrenu da više ne bi morao da gleda u klanicu, jedva primećujući povike „Gospodar Zmaj!“ i „Aša’mani!“, koje su glasno izvikivali muškarci u crnim kaputima.

Kada se okrenuo, video je Aes Sedai. Merana je bila sasvim pozadi, ali Alana je stajala gotovo licem u lice sa njim, između dve sestre koje nije poznavao.