Gospodar haosa

Čovek u crnom kaputu prolete pored Randa, jureći za Gavinom, a zemlja se raspršta u kovitlacu vatre i grumenja koji obori pet-šest konjanika baš kad su stigli do kola. Rand vide kako se Gavin povi u sedlu, trenutak pre nego što je on buzdovanom od Vazduha oborio crnokaputaša na zemlju. Nije poznavao mladića grubog lica koji mu je pokazivao zube, ali nosio je i mač i Zmaja na visokom okovratniku, a ispunjavao ga je saidin.

U treptaju, činilo se, kraj njih se stvori Taim. Plavo-zlatni Zmajevi blizanci uvijali su se oko rukava njegovog crnog kaputa. Taim oka nije skidao s mladića. Na okovratniku nije imao nikakvu oznaku. „Nećeš udarati na Ponovorođenog Zmaja, Gedvine", reče, istovremeno meko i čelično, a čovek grubog lica uskobelja se na noge i pozdravi s pesnicom na srcu.

Rand je gledao ka mestu gde je Gavin bio, ali video je samo uskomešanu skupinu sa stegom Belog vepra kako proseca duboko kroz okupljene Aijele, dok se još zelenokaputaša probija da im se pridruži.

Taim se okrenu Randu, sa nečim što je ličilo na osmeh na usnama. „Pod ovim okolnostima, nadam se da mi nećeš zameriti što sam prekršio tvoje naređenje o suprotstavljanju Aes Sedai. Imao sam razloge da te posetim u Kairhijenu i...“ On slegnu ramenima. „Ne deluješ baš najbolje, dopustićeš mi da...“ Majušno izvijanje njegovih usana poravna se kada Rand uzmače od njegove ispružene ruke, povlačeći Min za sobom. Ona se držala čvršće nego ikada.

Lijus Terin poče da blebeće o ubijanju, kao i svaki put u Taimovoj blizini, sumanuto je govorio o Izgubljenima i kako treba sve pobiti, ali Rand prestade da ga sluša, utišavši ga do zujanja mušice. To je naučio ležeći u kovčegu, kada nije imao ništa drugo da radi osim da opipava štit i sluša glas u svojoj glavi, koji je češće bio prisutan nego što nije. Ali čak i bez Lijusa Terina, nije želeo da ga Leči muškarac. Činilo mu se, ako bi ga Taim ikada dotakao sa Moći, kako god nevino, ubio bi ga.

„Kako želiš“, ukočeno reče čovek orlovskog nosa. „Postarao sam se da osiguram logor.“

To je delovalo prilično istinito. Tela su bila razbacana po zemlji, ali samo na nekoliko mesta unutar prstena od kola ljudi su se još uvek borili. Ceo logor prekrivala je kupola od Vazduha, a dim iz vatri izlazio je kroz rupu ostavljenu na vrhu. Nije to bilo jedinstveno tkanje saidina; Rand je mogao da vidi gde su se pojedini tokovi međusobno preplitali da bi ga stvorili. On pomisli kako ispod kupole ima najmanje dve stotine ljudi u crnim kaputima. Oluja vatre i munja udarala je u prepreku i rasprskavala se bez ikakvih posledica po njih unutra. Samo nebo kao da se provalilo i gorelo; neprekidan urlik ispunjavao je vazduh. Device sa crvenim krpama na mišicama i sisvai’amani stajali su oko zida koji nisu mogli da vide, izmešani sa Majencima i Kairhijenjanima, od kojih su mnogi takođe hodali. Sa druge strane, mnogobrojni zbijeni Šaidoi piljili su u nevidljivu prepreku koja ih je odvajala od njihovih neprijatelja, ponekad je bockajući kopljima ili hrabro se bacajući na nju. Koplja su se zaustavljala pred njom, a tela su se odbijala.

Unutar kupole završila se i poslednja borba. Pod pogledom šačice muškaraca i Devica obeleženih crvenim, razoružani Šaidoi skidali su odeću okamenjenih lica; uhvaćeni u bici, nosiće gai’šainsko belo godinu i jedan dan čak i ako Šaidoi nekako uspeju da preotmu logor. Kairhijenjani i Majenci bili su straža ovećoj grupi ljutitih Zaštitnika i Omladinaca izmešanih sa uplašenim slugama, a broj stražara i zarobljenika bio je gotovo jednak. Desetak Aes Sedai bile su pod štitovima istog broja Aša’mana, koji su nosili mač i Zmaja. Aes Sedai delovale su zgađeno i uplašeno. Rand je prepoznao tri, ali znao je ime samo Nesuni. Nije poznavao nijednog aša’manskog čuvara. Brojne žene koje je Rand stavio pod štit i onesvestio položili su pored zarobljenica, neke su počele da se pomeraju, dok su u crno odeveni Borci i Predani sa srebrnim mačem na kragnama koristili saidin da dovuku ostale preko tla i spuste ih u taj red. Neko je doneo dve onesvešćene Aes Sedai i zdepastu ženu iz cestara; ona je i dalje vrištala. Kada su ih ubacili u gomilu, neke Aes Sedai se iznenada okrenuše i ispovraćaše.

Bilo je tu i drugih Aes Sedai, okruženih Zaštitnicima, koje su posmatrale crnokaputaše, mada nisu bile pod štitom. Motrile su Aša’mane s jednakom nesigurnošću kao i žene koje su bile pod stražom. Piljile su i u Randa, i bilo je očito da bi mu prišle, samo kad ne bi bilo Aša’mana. Rand ih namršteno odmeri. Eno Alane; nije mu se priviđalo. Nije prepoznao sve njene saputnice, ali jeste dovoljno. Bilo ih je devet. Devet. Iznenadni gnev pokulja van Praznine, a zujanje Lijusa Terina postade glasnije.