Gospodar haosa

Grendal je zadržala uznemireni izraz na licu dok se prolaz nije zatvorio za Samaelom, a onda je dopustila sebi da zalupka prstima po mermernoj ogradi. Onako zlatokos, Samael je mogao biti dovoljno zgodan da se pridruži njenim mezimcima, samo kad bi dozvolio da mu Semirhag ukloni tu sprženu brazdu s lica; ona je jedina još vladala veštinom toliko da izvede ono što je nekada moglo biti krajnje jednostavno. Bila je to dokona pomisao. Pravo pitanje bilo je da li se njen trud isplatio.

Šaofan i Čijapa svirali su svoju čudnu atonalnu muziku, punu složenih harmonija i čudnih disonanci, veoma lepo; lica su im sijala od radosti što su u prilici da joj udovolje. Klimnula je glavom, i gotovo bila u stanju da oseti njihovo oduševljenje. Sada su bili mnogo srećniji nego da ih je prepustila same sebi. Toliki trud da dođe do njih, a sve samo zbog ovih nekoliko minuta sa Samaelom. Naravno, mogla je manje da se muči – jednako dobro bi poslužio bilo ko iz njihovih zemalja – ali ona je imala svoja merila čak i kada je pripremala trenutno izvrdavanje. Odavno je odlučila da traga za svakim zadovoljstvom, da sebi ne uskrati ništa osim onoga što bi ugrozilo njen položaj kod Velikog gospodara.

Pogled joj pade na utrobu koja joj je umazala čilim i nos joj se razdraženo mrdnu. Tkanje se možda moglo spasti, ali ozlojedilo ju je to što mora sama da uklanja krv. Brzo je izdala naređenja i Osana je pohitala da nadgleda odnošenje čilima. I bacanje Rašanovih ostataka.

Samael je bio providna budala. Ne, ne budala. Bio je dovoljno smrtonosan kada je morao sa nečim neposredno da se bori, sa nečim što jasno vidi, ali je bio slep kod očiju kad su posredi bile suptilnosti. Vrlo je verovatno da je poverovao kako je njena prevara usmerena na to da zamaskira to što ona i ostali pripremaju. Nikada ne bi ni pomislio da ona poznaje svaki trzaj njegovog uma, svaku vijugu njegovih misli. Najzad, provela je gotovo četiri stotine godina izučavajući rad umova daleko nedokučivijih od njegovog. Bio je providan. Koliko god se trudio da to sakrije, bio je mahnit. Zarobljen u zamci koju je sam sačinio, u zamci koju će radije braniti nego napustiti, u zamci u kojoj će najverovatnije umreti.

Ona otpi vino i čelo joj se blago nabra. Moguće je da je već postigla svoj cilj sa njim, mada je očekivala da za to bude potrebno četiri ili pet poseta. Moraće da pronađe razlog da mu dođe u Ilijan; bilo je najbolje strpljivo posmatrati čak i pošto se učini da se sve odvija u željenom smeru.

Bio momak obično seljače ili Lijus Terin lično koji se zaista vratio – nije mogla još da se odluči u vezi s tim – ispostavilo se da je previše opasan. Ona je služila Velikom gospodaru Mraka, ali nije nameravala da umre, čak ni za Velikog gospodara. Ona će živeti večno. Naravno, nije smela da se protivi čak ni najmanjoj želji Velikog gospodara, osim ako nije želela da provede večnost na samrti i još jednu večnost u priželjkivanju te manje bolne dugačke smrti. Ipak, Rand al’Tor se morao ukloniti, ali Samael će biti taj na koga će pasti krivica. Da je shvatio da je napujdan na Randa al’Tora kao lovački dornat, ona bi se veoma iznenadila. Ne, nije to čovek koji ume da prepozna nešto istančano.

Ali daleko od toga da je glup. Bilo bi zanimljivo otkriti koliko je toga saznao o vezivanju. Ni ona sama to nikad ne bi saznala da se Mešani nije potkrala retka omaška dok je praznila bes na odsutnoj Semirhag; gnev joj je bio dovoljno jak da ne shvati koliko je toga otkrila. Koliko je već dugo Mesana ušuškana u Beloj kuli? I puka činjenica da je tako otvarala je zanimljive mogućnosti. Ako bi se iznašao način da se ustanovi gde su se sada smestili Demandred i Semirhag, moglo bi se i zaključiti šta to smeraju da urade. To joj nisu poverili. O ne. Njih troje radili su zajedno još i pre Rata Moći. Bila je sigurna da kuju zavere jedni protiv drugih jednako istrajno kao i svi ostali Izabrani, ali bez obzira na to da li je Mesana izdala Semirhag ili Semirhag Demandreda, ona nikada nije pronašla među njima pukotinu u koju se mogao zabiti klin.

Struganje čizama najavilo je dolazak, ali nisu to bili ljudi koji bi zamenili čilim i uklonili Rašana. Ebram je bio visoki, dobro građeni Domanac u uskim crvenim čakširama i širokoj beloj košulji; uklopio bi se u njenu zbirku mezimaca da nije bio sin običnog trgovca. Oči su mu bile prikovane za nju dok je klečao, tamne i sjajne. „Stigao je gospodar Ituralde, Velika gospodarice.“

Grendal spusti pehar na sto, koji je na prvi pogled izgledao kao da je ukrašen plesačima od slonovače. „Onda će on razgovarati sa gospom Basen.“