Gospodar haosa

Te su tvrdnje podrazumevale mnogo šta uznemirujuće, grananja na koja Samael nije želeo da misli, ali krajičkom uma naslutio je mogućnost da bi Veliki gospodar zaista mogao poželeti da od al’Tora napravi Nae’blisa. To se nije moglo dogoditi u Praznini. Al’Toru bi zatrebala pomoć. Pomoć – to je moglo da objasni njegovu dosadašnju navodnu sreću. „Jesi li saznala gde al’Tor krije Asmodeana? Ili bilo šta o Lanfearinom boravištu? Ili Mogedijeninom?“ Naravno, Mogedijen se oduvek krila; Pauk se večito pojavljivao baš kad pomisliš da je konačno mrtav.

„Znaš koliko i ja”, reče Grendal raspoloženo, zastavši da otpije iz pehara. „Lično mislim da ih je Lijus Terin ubio. O, ne krivi tako lice na mene. Al’Tor, kad si već toliko zadrt.“ Pomisao na to kao da je nije uznemiravala, ali opet, ona se nikad ne bi upustila u otvoreni sukob s al’Torom. Ona nikada nije tako radila. Ako bi je al’Tor ikada otkrio, jednostavno bi napustila sve i smestila se drugde – ili bi se predala pre nego što bi on stigao da joj uputi ijedan udarac, a onda počela da ga uverava kako je nezamenljiva. „Kolaju glasine iz Kairhijena o tome da je Lanfear umrla od ruke Lijusa Terina istog dana kada je ubio Rafhina.“

„Glasine! Ako mene pitaš, Lanfear je pomagala al’Toru od samog početka. Došao bih do njegove glave u Kamenu Tira, ali neko je poslao Mirdraale i Troloke da ga spasu! To je bila Lanfear; siguran sam. Svršio sam s njom. Kada je sledeči put budem video, ubiću je! I zašto bi on ubio Asmodeana? Ja bih to učinio kad bih mogao da ga nađem, ali on je prešao al’Toru. On ga podučava!“

„Uvek nadeš izgovor za neuspeh" šapnu ona u svoj punč, ponovo previse tiho da je čuje bez saidina. Glasnije reče: „Biraj objašnjenja koja ti odgovaraju, ako već tako želiš. Možda si čak u pravu. Znam samo da se čini da nas Lijus Terin izbacuje iz igre jedno po jedno.“

Samaelova šaka zadrhta od besa, umalo ne prosuvši punč iz pehara pre nego što je stigao da je umiri. Rand al’Tor nije Lijus Terin. On je lično nadživeo velikog Lijusa Terina Telamona, hvaleći pobede koje sam nije mogao da postigne, očekujući da ostali to pokušaju. Žao mu je samo bilo što za tim čovekom nije ostao grob na koji bi mogao da pljune.

Mrdajući prste prekrivene prstenjem u ritmu muzike koja se čula odozdo, Grendal je progovorila odsutno, kao da joj je pažnja zapravo usmerena na melodiju. „Toliko nas je umrlo u sukobu s njim. Aginor i Baltamel, Išamael, Be’lal i Rafhin. I Lanfear i Asmodean, šta god ti verovao. Možda i Mogedijen; moguće je da se ona šunja po senkama i čeka da mi ostali padnemo – dovoljno je glupa da tako učini. Nadam se da si pripremio sebi odstupnicu. Čini se da nema nikakve sumnje u to da si mu ti sledeča meta. Ubrzo, rekla bih. Ja se ovde neću suočiti ni sa kakvom vojskom, ali Lijus Terin priprema prilično veliku armiju koju će baciti na tebe. To je cena koju moraš da platiš ako te vide da koristiš moć kada to činiš.**

On jeste pripremio puteve za bekstvo – to je bilo smotreno – ali razbesneo se kada je u njenom glasu čuo ubeđenost da su mu oni neophodni. „A ako ja tada uništim al’Tora, time nijedna zapovest Velikog gospodara neće biti prekršena.“ Nije shvatao, ali nije postojala nikakva potreba da razume Velikog gospodara, već samo da ga posluša. „U meri u kojoj si mi ih prenela. Ako mi nisi rekla sve...“

Grendaline oči poprimiše tvrdi sjaj plavog leda. Možda je izbegavala sukobe, ali nije volela pretnje. Već sledećeg trena ponovo se prazno osmehivala. Promenljiva kao vremenske prilike u M’džinu. „Prenela sam ti sve što mi je Demandred rekao da je Veliki gospodar izgovorio njemu, Samaele. Svaku reč. Sumnjam da bi se čak i on usudio da laže u ime Velikog gospodara.“

„Ali rekla si mi veoma malo o tome šta namerava da učini" reče Samael tiho, „on, Semirhag ili Mesana. Zapravo ništa.“

„Rekla sam ti ono što znam.“ Ona razdražljivo uzdahnu. Možda je govorila istinu. Činilo se da žali što i sama ne zna. Možda. Kod nje je sve moglo biti samo predstava. „Što se ostalog tiče... Seti se samo, Samaele. Kovali smo zavere jedno protiv drugog gotovo sa jednakim žarom kao što smo se borili sa Lijusom Terinom, a opet smo pobeđivali pre nego što nas je uhvatio sve okupljene u Šajol Gulu.“ Ona zadrhta i na trenutak joj lice postade preplašeno. Ni Samael nije želeo da se seća tog dana ili onoga što je zatim usledilo, spavanja bez snova dok se svet menjao do neprepoznatljivosti i dok je iščezavalo sve što je stvorio. „Sada smo se probudili u svetu gde bi trebalo da stojimo toliko iznad običnih smrtnika da budemo zasebna vrsta – a umiremo. Zaboravi načas na to ko će biti Nae’blis. Al’Tor – ako ga baš moraš nazivati tim imenom – al’Tor je bio bespomoćan kao novorođenče kada smo se probudili.“

„Išamael nije tako mislio“, reče on – naravno, Išamael je tada već bio lud – ali ona nastavi kao da se nije ni oglasio.