Gospodar haosa

Mahnula je prema četvoro akrobata, crnomanjastom muškarcu na kojem su stajale tri vitke žene, nauljene i sjajne bakarne kože. „Mislim da su mi oni miljenici. Ramsid je brat domanskog kralja. Žena koja mu stoji na ramenima jeste Ramsidova supruga; ostale dve su kraljeva mlada sestra i najstarija kći. Zar ne misliš da je neverovatno šta sve ljudi mogu da nauče uz odgovarajući podstrek? Pomisli samo na svu tu darovitost koja se tako trači.“ Bila je to jedna od njenih omiljenih zamisli. Mesto za svakoga i svako na svom mestu, odabranom na osnovu dara i potreba društva. A te potrebe kao da su se uvek vrtele oko njenih ličnih žudnji. Samaelu je sve to bilo dosadno; sve i da se njena pravila primene na njega, opet bi stajao tu gde je.

Akrobata se polako okrenuo kako bi dobro videli; rukama ispruženim sa strane držao je dve žene, a one su visile o jednoj ruci držeći se za treću ženu, koja mu je bila na ramenima. Grendal je već krenula dalje, do veoma tamnoputog muškarca i žene kovrdžave kose, koji su bili pravo oličenje lepote. Vitki par je svirao neobično izdužene harfe, sa zvončićima koji su sa kristalnim odjekom odzvanjali na odapetim žicama. „Ove sam upravo pribavila, iz zemalja iza Aijelske pustare. Trebalo bi da mi budu zahvalni što sam ih izbavila. Čijapa je bila š’boan, nekakva carica, tek obudovela, a Šaofan je trebalo da se sa njom venča i postane š’botaj. Sedam godina bi imala apsolutnu vlast, a onda umrla. Posle čega bi on odabrao novu š’boan i imao apsolutnu vlast sedam godina, posle čega bi umro. Sledili su taj ciklus bezmalo tri hiljade godina bez prekida.“ Kratko se nasmejala i začuđeno zavrtela glavom. „Šaofan i Čijapa uporno tvrde da su te smrti prirodne. Nazivaju to Voljom Šare. Za njih je sve Volja Šare.“

Samael nije skidao pogled sa ljudi ispod njega. Grendal je brbljala kao budala, ali samo je prava budala mogla da je budalom smatra. Ono što je ubacivala u svoje blebetanje često je bilo precizno usađivano koliko i kondže igla. Ključ je bio u tome da se shvati zbog čega, i šta je nameravala da postigne. Zašto bi najednom ugrabila kućne mezimce sa tolike udaljenosti? Retko je preterivala u bilo čemu. Da li je to pokušavala da ga okrene prema zemljama iza Pustare tako što ga je navodila da pomisli kako tamo ima neki svoj interes? Bojište je bilo ovde. Veliki gospodar će kada se oslobodi najpre dodirnuti ovo mesto. Ostatkom sveta šibaće rubovi oluja, hujaće njime, ali te oluje će nastati ovde.

„Kad je već toliko članova porodice domanskog kralja naišlo na tvoje odobravanje", reče on suvo, „čudim se da ih nema još.“ Ako smera da mu odvrati pažnju, naći će već način da to ponovo ubaci. Nije verovala da iko poznaje njene varke dovoljno dobro da ih prozre.

Kraj njega se pojavi gipka tamnokosa žena, ne mlada, ali sa nekom vrstom blede lepote i otmenosti koja će joj potrajati do kraja života, držeći obema rukama kristalni pehar punča od tamnog vina. On ga uze mada uopšte nije imao nameru da pije; početnici su obično kolačili oči očekujući veliki napad, dopuštajući da im ubica priđe s leđa. Savezi, koliko god privremeni, bili su dobra zamisao, ali što manje Izabranih preostane na Dan povratka, to su veći izgledi da budu naimenovani za Nae’blisa. Veliki gospodar je oduvek podsticao tu vrstu... suparništva; samo su najsposobniji bili dovoljno vredni da služe. Samael je povremeno verovao da će onaj koji bude odabran da zauvek vlada svetom biti poslednji preživeli među Izabranima.

Žena se okrenu mišićavom mladiću koji je držao zlatni poslužavnik sa drugim peharom i odgovarajućim visokim bokalom. Oboje su na sebi imali prozračne bele odore i nijedno nije ni ok rznulo pogledom prolaz koja je stajao otvoren ka njegovim odajama u Ilijanu. Dok je posluživala Grendal, ženino lice odisalo je obožavanjem. Nikada nije bilo nikakvih nevolja zbog razgovora pred slugama i mezimcima, mada među njima nije moglo biti niti jednog Prijatelja Mraka. Ona nije verovala Prijateljima Mraka i tvrdila je da se oni veoma lako mogu privući na drugu stranu, ali količina Prinude primenjivana na one koji su je lično služili ostavljao je malo mesta za bilo šta osim obožavanja.

„Očekivao sam da nas maltene kralj lično posluži vinom", nastavi on.

„Ti znaš da ja biram samo zaista izuzetne. Alsalam ne ispunjava moje zahteve.“ Grendal uze vino od žene jedva je pogledavši i Samael se ponovo upita nisu li mezimci samo još jedan paravan, poput ćeretanja. Malo čačkanja možda bi moglo da dovede do nekog otkrića.

„Pre ili kasnije ćeš načiniti omašku, Grendal. Neki tvoj posetilac možda će prepoznati onoga ko ga služi vinom ili mu rasprema postelju, i biće dovoljno razborit da drži jezik za zubima dok ne ode. Šta ćeš ako neko napadne ovu palatu sa vojskom kako bi izbavio muža ili sestru? Strela možda nije gromkoplje, ali te i dalje može ubiti.“