Gospodar haosa

Ona zabaci glavu i nasmeja se, zaćurlikavši u veselju, očito previše tupava da ne uvidi skrivenu uvredu. Očito, pod uslovom da je ne poznaješ. „O, Samaele, zašto bih im dozvolila da vide bilo šta osim onoga što želim da vide? Svakako ne šaljem svoje mezimce da ih služe. Alsalamove pristalice i protivnici, čak i Zmajuzakleti, odlaze odavde uvereni da podržavam njih i samo njih. A ne žele da uznemiravaju jednog bogalja.“ Koža ga je malo zapeckala dok je ona usmeravala, i lik joj se za tren izmenio. Koža joj je poprimila bakarnu boju, ali bez sjaja, a kosa i oči postale tamne, ali bez snage; izgledala je suvonjavo i krhko, kao nekada lepa Domanka koja polako gubi bitku protiv bolesti. Jedva se uzdržao da ne izvije usnu. Jedan dodir bio bi dovoljan da se uveri kako uglaste crte tog lica ne pripadaju njoj – samo je najtananija Varka mogla da prođe taj ispit – ali činilo se da je Grendal neizlečivo sklona bombastičnosti. Već sledećeg trena ponovo je bila ona stara, sa suvim osmehom na licu. „Ne bi poverovao kako se svi uzdaju u mene i slušaju me.“

Još je bio zapanjen zbog toga što je izabrala da ostane tu, u palati poznatoj širom Arad Domana, usred građanskog rata i bezvlašća. Naravno, nije mislio da je dozvolila ikome od ostalih Izabranih da znaju gde se smestila. Zabrinuo se zbog toga što mu je poverila to saznanje. Ona je volela udobnost i nikada nije želela da ulaže veliki napor kako bi je održavala, a opet se ova palata mogla videti sa Maglenih planina, i bio je potreban veliki rad da bi se metež zadržao dalje od nje, da bi se drugi sprečili da pitaju kud je nestao prethodni vlasnik, zajedno sa svojom porodicom i slugama. Samaela ne bi iznenadilo ako bi svaki Domanac posle posete bio uveren da je ova zemlja u posedu njene porodice još od Slamanja. Ona je toliko često koristila Prinudu kao čekić da bi čovek zaboravio koliko vešto ona primenjuje i njene slabije vidove, menjajući tok misli tako tanano da čak ni najpodrobnije ispitivanje ne bi moglo navesti na njen najmanji trag. Zapravo, možda je u tome bila najbolja od svih ljudi koji su ikada postojali.

Pustio je da prolaz nestane, ali zadržao je saidin; te varke nisu delovale na nekoga obavijenog Izvorom. A on je zapravo uživao u borbi za opstanak, mada je to sada već činio nesvesno; samo je najjači zaslužio da preživi, a on je samom sebi svakog dana dokazivao koliko je sposoban u toj borbi. Ona nikako nije mogla znati da on još drži saidin, ali se načas osmehnula u pehar kao da zna. Voleo je kada se ljudi prave kako nešto znaju jednako malo koliko je voleo da znaju ono što on ne zna. „Šta to imaš da mi kažeš?“, reče on, grublje nego što je nameravao.

„O Lijusu Terinu? Tebe kao da nikad ništa drugo ne zanima. Ala bi to bilo mezimče za mene. Bio bi u središtu svake moje predstave. Naravno, nije dovoljno zgodan za to, ali taj nedostatak nadoknađuje onim što je.“ Osmehnuvši se ponovo u pehar, dodala je kroz mrmljanje koje bi bilo nečujno da u njemu nije bilo saidina: „A ja volim kad su visoki.“

Morao je da uloži napor da se ne uspravi do svoje pune visine. On nije bio nizak, ali mučilo ga je što njegova visina nije u skladu s njegovim sposobnostima. Lijus Terin je bio za glavu viši od njega; al’Tor takođe. Uvek je postojala pretpostavka da je viši muškarac bolji. Morao je da uloži novi napor da ne bi dodirnuo ožiljak koji mu se ukoso pružao preko lica, od kose do četvrtasto potkraćene brade. To je dobio od Lijusa Terina; zadržao je ožiljak da ga podseća. Podozrevao je da je namerno pogrešno protumačila njegovo pitanje, kako bi ga namamila. „Lijus Terin je odavno umro“ reče on oštro. „Rand al’Tor je najobičnije uobraženo seljače, tegljač čosa kome se posrećilo.“

Grendal trepnu u njega kao da se iznenadila. „Stvarno tako misliš? Ne prati njega samo sreća. Sreća ga nije mogla dovesti ovako daleko, ovako brzo.“

Samael nije došao da priča o al’Toru, a opet je osetio kako mu se ledi kičma. Misli koje je sebe naterao da odbaci pokuljale su natrag. Al’Tor nije bio Lijus Terin, ali al’Tor je nosio u sebi ponovo rođenu dušu Lijusa Terina, kao što je i sam Lijus Terin u sebi nosio tu dušu rođenu iznova. Samael nije bio ni filozof ni teolog, ali Išamael je bio oboje i on je tvrdio da su u toj činjenici skrivene vrhovne tajne. Istina, Išamael je umro lud, ali i dok je bio razuman, u vreme kada se činilo da će zasigurno poraziti Lijusa Terina Telamona, tvrdio je da ta borba traje od Nastanka, beskrajni rat između Velikog gospodara i Tvorca koji je koristio ljude kao zamene. Štaviše, zakleo se da bi Veliki gospodar gotovo podjednako želeo da preobrati Lijusa Terina Senci, koliko i da se oslobodi. Možda je i tada Išamael bio malčice lud, ali bilo je pokušaja da se Lijus Terin preobrati. A Išamael je rekao da se to dešavalo i u prošlosti, da je Tvorčev zatočenik postajao stvorenje Senke, obučavano da bude Senkin zatočnik.