Gospodar haosa

„Ponašamo se kao da je ovo svet koji smo poznavali, mada ništa nije kao tada. Umiremo jedno po jedno, dok je al’Tor sve jači. Zemlje i narodi okupljaju se iza njega. A mi umiremo. Besmrtnost je moja. Ne želim da umrem.“

„Ako ga se plašiš, ubij ga.“ Pre nego što su mu se reči začule iz usta, poželeo je da ih proguta.

Grendalino lice iskrivi se u neverici i preziru. „Ja služim Velikom gospodaru i slušam ga, Samaele.“

„Kao i ja. Jednako koliko i svako drugi.“

„Baš lepo od tebe što si se udostojio da klekneš pred našim gospodarom.“ Glas joj je bio leden koliko i osmeh, a njemu se lice smrklo. „Kažem samo da je Lijus Terin jednako opasan sada kao što je bio i u naše doba. Uplašena? Da, uplašena sam. Nameravam da živim večno, a ne da mi sudbina bude kao Rafhinova!“

„Tsag!“ Taj prostakluk je makar natera da trepne i zaista ga pogleda. „Al’Tor – al’Tor, Grendal! Dečak i neznalica, šta god uspe da nauči od Asmodeana. Priprosti klipan koji svakako još veruje kako je devet desetina onoga što ti i ja prihvatamo zdravo za gotovo nemoguće! Al’Tor natera nekoliko plemića da mu se poklone i pomisli da je osvojio celu državu. Nema on volje da stisne pesnicu i zaista ih pokori. Samo Aijeli – Bedžad drovdža! Ko je mogao da pomisli da će se oni toliko izmeniti?“ – morao je da se pribere; nikada nije ovako psovao; bila je to slabost... „Samo ga oni istinski slede, i to ne svi. On visi o koncu i pašće, ovako ili onako.“

„Hoće li? A šta ako je on...“ Ona zaćuta i podiže pehar toliko brzo da je prolila punč na ručni zglob, a onda stade da guta sve dok pehar nije ostao gotovo prazan. Dotrča elegantna služavka sa kristalnim bokalom. Grendal pruži pehar da joj ga ova dopuni i nastavi bez daha: „Koliko će nas još umreti pre nego što se ovo okonča? Moramo biti jedinstveni kao nikad pre.“

Nije to zaustila da kaže. Nije obraćao pažnju na led koji mu je još jednom ščepao podnožje kičme. Al’Tor neće biti izabran za Nae’blisa. Neće! Dakle, htela je da budu jedinstveni, zar ne? „Onda se poveži sa mnom. Nas dvoje povezanih daleko smo jači od al’Tora. Neka tako započne naše novo jedinstvo.“ Ožiljak mu se zategao kada se osmehnuo na iznenadni prazan izraz njenog lica. Veza je morala poteći od nje, ali ako ih bude samo dvoje, moraće da mu prepusti kontrolu i trenutak kada će on odlučiti da vezu prekine. „Tako. Izgleda da ćemo nastaviti kao i pre.“ To pitanje se uistinu nikada i nije postavljalo; nijedno nije imalo dovoljno poverenja. „Šta još imaš da mi kažeš?“ Zato joj je došao, a ne da bi slušao trtljanje o Randu al’Toru. Al’Tor će dobiti svoje. Ovako ili onako.

Zurila je u njega, a onda se pribrala i oči su joj neprijateljski zasvetlucale. Najzad reče: „Vrlo malo.“ Ona neće zaboraviti da je video kako je izgubila vlast nad sobom. Bes joj se uopšte nije čuo u glasu; ton joj je bio miran, nehajan čak. „Semirhag je propustila poslednje okupljanje; ne znam zašto, a ne verujem da to znaju ni Mesana ili Demandred. Mesana je naročito bila ozlojeđena, mada je pokušala to da sakrije. Ona misli da će nam Lijus Terin uskoro dopasti šaka, ali opet, to je govorila svaki put. Bila je sigurna da će ga Belal ubiti ili zarobiti u Tiru; veoma se ponosila tom zamkom. Demandred te upozorava da budeš na oprezu. “

„Dakle, Demandred zna da se ti i ja sastajemo", reče on ravnim glasom. Zašto je uopšte očekivao da od nje čuje išta drugo osim takvih tričarija?

„Naravno da zna. Ne zna koliko ti toga govorim, ali zna da ti govorim nešto. Ja pokušavam da nas ujedinim, Samaele, pre nego što ne bude isuviše...“ On je oštro preseče. „Prenesi ti Demandredu moju poruku. Reci mu da znam šta smera.“ Događaji na jugu nosili su na sebi Demandredov pečat. Demandred je oduvek voleo da koristi druge za svoje poslove. „Reci ti njemu da bude na oprezu. Neću dozvoliti da mi se on ili njegovi prijatelji umešaju u planove.“ Možda je mogao tamo da usmeri svu al’Torovu pažnju; to bi jamačno donelo njegov kraj. Ako druga sredstva zataje. „Sve dok me se klone, njegovi lakeji mogu slobodno da rade što god on želi, ali ako me se ne budu klonili, on će imati da odgovara za to.“ Duga se borba vodila posle otvaranja Rupe u zatvoru Velikog gospodara, mnogo godina pre nego što se steklo dovoljno snage da se krene otvoreno. Ovaj put, kada i poslednji pečat bude razbijen, on će Velikom gospodaru predati narode spremne da ga slede. Zar će biti važno to što neće znati koga slede? Neće ga izneveriti, kao Belal i Rafhin. Veliki gospodar će uvideti ko mu najbolje služi. „Reci mu to!“

„Ako ti tako želiš”, reče ona i iskrivi lice s oklevanjem. Trenutak kasnije, ponovo se lenjo osmehivala. Promenljiva. „Sve te pretnje me zamaraju. Hodi. Slušaj malo muziku i smiri se.“ On zausti da joj kaže kako ga muzika ne zanima, što je i sama vrlo dobro znala, ali ona se okrenu prema mermernoj ogradi. „Eno ih. Slušaj.“