Gospodar haosa

Sudeći po časovniku, bilo je bliže drugom satu po ponoći nego prvom kada joj je najzad rekao da mu je dosta za jednu noč. Na licu joj se ukazalo razočaranje i malo je napućila usta. Izgledala je spremna da pleše do zore. Nije bila usamljena u tome; jedna od starijih konobarica naslanjala se jednom rukom na zid kako bi masirala stopalo, ali većina ostalih bila je razdragana i poletna kao Betsi. Činilo se da su se muškarci uglavnom umorili i oni koji bi dozvolili da budu odvučeni od klupa imali su na licima namešteni osmeh, dok ih je mnogo samo odmahivalo rukama kako bi ih žene ostavile na miru. Met to nije razumeo. Mora da je razlog bilo to što su muškarci u plesu odrađivali najveći posao, zaključio je on, sva ta podizanja i okrete. A žene su bile lake; đipanje im jednostavno nije trošilo mnogo snage. Trepćući u dežmekastu konobaricu koja je okretala Esteana unaokolo umesto da bude obrnuto – umeo je taj da pleše; imao je dara – Met utisnu zlatnik Betsi u šaku, debelu andorsku krunu, da kupi sebi nešto lepo.

Načas je gledala u novčić, a onda se propela na prste i lako ga poljubila u usta, poput dodira pera. „Ja te nikad ne bih obesila, ma šta uradio. Plesaćeš sa mnom sutra?“ Pre nego što je stigao da odgovori, zakikotala se i pohitala od njega, odmeravajući ga preko ramena čak i kada se latila da odvuče Edoriona do mesta za ples. Gazdarica Delvin presrela je njih dvoje, tutnula kecelju u Betsine ruke i trznula palcem prema kuhinji.

Met je malo hramao dok je prilazio stolu kraj zadnjeg zida, gde su se ušančili Talmanes, Daerid i Nalesin. Talmanes je zurio u svoj vinski pehar kao da tamo traži dubokoumne odgovore. Iscereni Daerid posmatrao je kako Nalesin pokušava da otera bucmastu konobaricu sivih očiju i svetlo-smeđe kose, ne priznajući da ga bole noge. Met se nasloni pesnicama na sto. „Družina polazi na jug s prvim svetlom. Bolje počnite s pripremama!“ Tri muškarca zinuše u njega.

„Pa to je za samo nekoliko sati”, usprotivi se Talmanes u isto vreme kada Nalesin reče: „Toliko će nam trebati samo da ih isteramo iz kafana.“ Daerid zavrte glavom, žacnuvši se. „Noćas niko od nas neće spavati.” „Ja hoću”, reče Met. „Jedan od vas neka me probudi za dva sata. S prvim svetlom krećemo.“

I tako je sada sedeo na Kockici, svom kršnom mrkom škopcu, u sivo praskozorje, sa kopljem preko sedla i razvezanim lukom zavučenim ispod remena sedla, nedovoljno naspavan i sa bolom iza očiju, zagledan u družinu Crvene ruke koja je napuštala Maeron. Svih šest hiljada. Pola na konjima, pola peške, a svi su dizali buku koja je mogla i mrtve da probudi. Uprkos ranom satu, ljudi su se poredali duž ulica i zijali u njih sa svakog prozora na spratu.

Četvrtasti, crveno obrubljeni barjak družine išao je ispred njih, sa crvenom rukom na belom polju i geslom družine izvezenim ispod toga u grimiznoj boji. Dovieandi se tovya sagain. Kucnuo je čas da se kocka baci. Nalesin, Daerid i Talmanes jahali su sa zastavom, dok je deset konjanika udaralo po mesinganim talambasima sa skerletnim ivicama, a isti broj trubača dodavao je muzičke ukrase. Za njima su nastupali Nalesinovi konjanici, mešavina tairenskih oružnika i Branitelja Kamena, kairhijenskih nižih plemića sa konom na leđima i slugama za petama, uz ponekog Andorca, a svaki odred i četa imali su sopstvenu dugačku zastavu sa Crvenom rukom, mač i broj. Met ih je naterao da izvlače te brojeve.

Mešanje je izazvalo izvesno gunđanje; pravo govoreći, poprilično. Na početku je kairhijenska konjica pratila Talmanesa, a Tairenci su sledili Nalesina. Pešadija je od samog početka bila sasvim izmešana. Mrmljalo se i zbog toga što su stvorene jedinice iste veličine i što su na stegovima brojevi. Plemići i kapetani uvek su okupljali oko sebe onoliko ljudi koliko je bilo spremno da ih prati, i oni su se nazivali Eđorionovim ljudima, Meresinovim ili Alamdrinovim. I dalje su ponešto od toga radili – na primer, Edorionovih pet stotina nazivali su sebe Edorionovim maljevima, a ne Prvim odredom. Met im je utuvio u glavu da svaki čovek pripada družini, a ne zemlji u kojoj je rođen, i svako kome se nije dopadalo da postupa po njegovom mogao je slobodno da ode. Začudo, niko to nije učinio.

Bilo je teško razumeti zašto su ostajali. Naravno, pobeđivali su kada ih je vodio, ali neki su i dalje ginuli. Imao je muke da ih hrani i isplaćuje manje--više redovno, a mogli su slobodno da zaborave bogatstvo koje su se hvalili da će poharati. Niko do sada nije video ni cvonjka, a on i nije sagledavao mnogo mogućnosti da bude drugačije. Bilo je to potpuno ludilo.

Prvi odred je zaklicao, i poklič je brzo prihvatio Četvrti i Peti. Karlominovi leopardi i Rajmonovi orlovi, tako su sebe nazivali. „Za gospodara Metrima i pobedu! Za gospodara Metrima i pobedu!“

Da je Metu bila kamenica pri ruci, hitnuo bi je na njih.