Gospodar haosa

Dok se spuštao do kraja najbližeg doka, Met je podigao koplje na rame i izvukao durbin iz džepa kaputa. Kada je mesinganu cev primakao oku, brod je skočio bliže. Morski narod kao da je čekao nešto, ali šta? Neki su pogledavali prema Maeronu, ali većina je zurila na drugu stranu, uključujući i sve na visokoj srednjoj palubi; biće da se tamo nalazila kapetanica i ostali brodski zapovednici. Pomerio je durbin prema suprotnoj strani reke, upravivši ga u dugačak i uzan čamac u kojem su tamnoputi ljudi veslali i hitali prema brodu.

Na jednom od dugačkih aringilskih dokova, koji gotovo kao da su bili preslikani iz Maerona, videlo se nekakvo komešanje. Po crvenim kaputima sa belim kragnama i uglačanim grudnim oklopima raspoznavala se kraljičina garda, koja je očigledno očekivala pridošlice s broda. Ono što je Meta nagnalo da tiho zvizne bio je par obrubljenih crvenih suncobrana među pridošlicama, onih dvospratnih. Ponekad su ta stara sećanja umela da budu zgodna; taj dvospratni suncobran bio je oznaka klanovske gospe od talasa, dok je drugi bio njen majstor mača.

„Imam čamac, Mete“, objavi Estean bez daha kraj njegovog ramena. „I nekoliko veslača.“

Met ponovo okrenu durbin prema brodu. Sudeći po užurbanosti na palubi, izvlačili su mali čamac sa druge strane, ali ljudi kraj čekrka već su izvlačili sidro, a jedra su se razvijala. »Izgleda da mi neće trebati" promrmlja on.

S druge strane reke poslanstvo Ata’an Mijera nestalo je uz dok u pratnji garde. Čitava stvar nije imala nikakvog smisla. Morski narod devet stotina milja daleko od mora. Samo je gospa od jedara po činu bila viša od gospe od talasa; samo je majstor sečiva po činu bio viši od majstora mača. Nije to imalo nikakvog smisla, bar sudeći po sećanjima svih tih drugih ljudi. Ali ona jesu bila stara; „setio se“ da se o Ata’an Mijerama znalo manje nego o svim drugim narodima osim Aijela. O Aijelima je znao više iz sopstvenog iskustva nego iz tih sećanja, a i to je bilo sasvim malo. Možda bi neko ko poznaje današnji Morski narod umeo to da rastumači.

Jedra su se već nadimala nad brodom Morskog naroda, dok su sidro još izvlačili da nakvasi prednji deo palube. Šta god da ih je nateralo na takvu žurbu, očigledno ih neće vratiti na more. Ubrzavajući postepeno, lađa je klizila uzvodno i skretala prema močvarama oivičenom ušću Alguenije nekoliko milja severno od Maerona.

Pa, sve to nije imalo nikakve veze s njim. Uputivši poslednji tugaljivi pogled prema brodu – ta lađa mogla je da preveze koliko i sva manja plovila koja je unajmio zajedno – Met gurnu durbin natrag u džep i okrenu leđa reci. Estean je još bio tu i gledao u njega.

„Reci veslačima da su slobodni, Esteane" uzdahnu Met, a Tairenac se nespretno udalji mrmljajući sebi u bradu i provlačeći ruke kroz kosu.

Kada je prethodni put dolazio do reke, nije se videlo toliko blata. Bila je to samo lepljiva traka uža od šake, između vode i ispucalog blata dubokog do kolena, ali služila je kao dokaz da Erinin polako presušuje. Nema to nikakve veze s njim. U svakom slučaju, ne može povodom toga ništa da uradi. Okrenuo se i pošao natrag da dovrši obilazak krčmi i kafana; bilo je važno da današnji dan ni po čemu ne izgleda neobično.

Kada je sunce zašlo, Met se vratio do Zlatnog jelena i zaplesao sa Betsi, koja je skinula kecelju, dok su muzičari svirali što su glasnije mogli. Sada su to bili seoski plesovi, a stolovi su bili gurnuti natrag kako bi ostalo mesta za šest ili osam parova. Mrak je doneo malo svežine, ali samo u poređenju sa vrelinom dana. Svi su se i dalje znojili. Muškarci su se smejali i pili na punim klupama, a konobarice hitale da iznesu na stolove ovčetinu, repu i čorbu od ječma i starale se da vrčevi za pivo i pehari za vino stalno budu puni.

Začudo, činilo se da je ženama ples bio odmor od nosanja poslužavnika. Ili se makar svaka od njih željno osmehivala kada bi na nju došao red da otre znoj sa lica i odbaci kecelju kako bi zaplesala, mada bi se jednako jako preznojila čim bi započela. Možda je gazdarica Delvin smislila nekakav raspored. Ako i jeste, Betsi je bila izuzetak. Ta vitka mlada žena donosila je vina samo Metu, plesala samo s Metom, a krčmarica ih je gledala ozareno poput majke na kćerkinoj svadbi, u toj meri da je Metu bilo neprijatno. Zapravo, Betsi je plesala s njim sve dok ga stopala nisu zabolela i listovi zatištali, a opet nijednom nije prestala da se osmehuje i oči su joj sijale od čistog zadovoljstva. Osim kada bi zastali da dođu do daha, naravno. Da on dođe do daha; ona svakako nije pokazivala nikakvu potrebu za tim. Čim bi im noge zastale, njen jezik bi se dao u galop. I kad je več to posredi, činio je isto kad god je on pokušao da je poljubi, i uvek je okretala glavu, uz povik zbog ovog ili onog, a on bi poljubio uvo ili kosu umesto usana. I uvek se činilo da je time zaprepašćena. Još nije mogao da prokljuvi da li je ona to prava praznoglavica, ili veoma pametna.