Gospodar haosa

Met klimnu glavom, a onda se sagnu. „Izvini, Olvere, oduvek sam i sam mrzeo kada su mi ljudi to radili. E sad, evo kako je. Gadno smrdiš, pa će te ovaj ovde Edorion odvesti do Zlatnog jelena, gde će ti gazdarica Delvin dati da se okupaš.“ Mrzovolja na Olverovom licu samo se produbila. „Ako išta bude rekla, kazaćeš joj da sam ja rekao da smeš. Ne može te sprečiti.“ Met se uzdržao da se ne isceri iznenađenom dečakovom pogledu; to bi sve pokvarilo. Olveru se možda ne dopada pomisao na kupanje, ali ako neko samo pokuša da ga u tome spreči... „Sad uradi ono što ti Edorion kaže. On je pravi tairenski plemić i pronaći će ti dobar vruć obrok i nešto odeće bez rupa. I kakve cipele.“ Najbolje je bilo ne dodati i „nekoga da se brine o tebi“ Gazdarica Delvin se može postarati za to; malo zlata će prevazići svaki otpor.

„Ne dopadaju mi se Tairenci", promumla Olver, namrštivši se najpre na Edoriona, a zatim na Meta. Edorion je zatvorio oči i mumlao nešto sebi u bradu. „On je pravi plemić? Jesi li i ti?“

Pre nego što je Met išta stigao da kaže, kroz gužvu je dojurio Estean, bucmastog lica crvenog i okupanog znojem. Na ulubljenom grudnom oklopu ostalo mu je još malo tragova nekadašnje pozlaćene slave, a crvene satenske pruge na žutim rukavima kaputa bile su mu izlizane. Uopšte nije izgledao kao sin najbogatijeg plemića u Tiru. Ali opet, nikada tako nije izgledao. „Mete" govorio je zadihano, gurajući prste kroz mlitavu kosu koja mu je padala preko čela. „Mete... dole na reci...“

„Šta?" prekinu ga Met razdraženo. Počeće da nosi odeću s izvezenim rečima „Nisam prokleti plemić". „Samael? Šaido? Kraljičina garda? Prokleti Beli lavovi? Šta?“

„Brod, Mete", prodahtao je Estean, začešljavajući se. „Veliki brod. Mislim da je to Morski narod.“

To je bilo malo verovatno; Ata’an Mijere su od otvorenog mora plovili najdalje do prve luke. Opet... Duž Erinina na jugu nije bilo mnogo sela, a namirnice koje su kola mogla da prevoze prorediće se pre nego što družina stigne do Tira. Već je unajmio rečne brodove da prate marš, ali veća lađa mogla je biti više nego korisna.

„Pobrini se za Olvera, Edorione" reče on, ne obrativši pažnju na njegovu grimasu. „Esteane, pokaži mi brod.“ Estean spremno klimnu glavom i ponovo bi se dao u trk da ga Met nije dograbio za rukav i usporio ga u hod. Estean je oduvek bio željan i učio je sporo; taj sklop bio je razlog što je na sebi imao pet modrica od batine gazdarice Delvin.

Broj izbeglica koje su se letargično spuštale i vraćale rastao je kako se Met približavao reci. Za dugačke dokove od nakatranisanog drveta bilo je privezano pet-šest skela od širokih balvana, ali vesla su bila odnesena i ni na jednoj se nije mogao videti niko od posade. Jedina plovila na kojima se primećivala ma kakva aktivnost bile su rečne lađe, pet-šest njih, zdepastih barki sa jednom ili dve katarke, koje su načas pristale na svom putu uzvodno ili nizvodno. Bosonogi članovi posade jedva su se pomerali na brodicama koje je Met unajmio; spremišta su im bila puna, a kapetani su ga uveravali da mogu isploviti čim im bude javljeno. Brodovi su se kretali po Erininu, zaljuljane lađe visokih pramaca četvrtastih jedara i brze uske barke sa trouglastim jedrima, ali nijedna od njih nije plovila između Maerona i zidina Aringila, gde se vijorio Beli lav Andora.

Taj barjak se vijorio i iznad Maerona, a andorski vojnici koji su držali grad nisu bili spremni da dozvole družini Crvene ruke da uđe. Rand može držati Kaemlin, ali njegova komanda nije se protezala i na ovdašnju kraljičinu gardu, ili jedinice koje je Gebril podigao, kao što su bili Beli lavovi. Beli lavovi su sada bili negde na istoku – pobegli su tamo, u svakom slučaju, i svaka od desetak glasina o razbojnicima mogla je nastati zahvaljujući njima – ali ostali su prešli reku posle oštrih čarki sa Družinom. Od tada ništa nije prešlo preko Erinina.

Jedino što je Met zaista video bio je brod usidren nasred široke reke. To je stvarno bila lađa Morskog naroda, viša i duža od svih rečnih barki, ali i dalje vitka, sa dve zakošene katarke. Tamne prilike pele su se po snasti, neke golih grudi, u vrečastim čakširama koje su iz daljine izgledale crne, neke u bluzama jarkih boja po kojima se videlo da su posredi žene. Bezmalo polovinu posade mogle su činiti žene. Velika četvrtasta jedra bila su podignuta do poprečnih greda, a opet su visila u mlitavim prevojima, spremna da se za tili čas rašire.

„Nađi mi čamac“, reče on Esteanu. „I veslače.“ Esteana je morao da podseti na to. Tairenac trepnu prema njemu, začešljavši se rukom. „Požuri, čoveče!“ Estean grčevito klimnu glavom i nespretno se dade u trk.