Gospodar haosa

Met je tako jako iskrivio lice da prodavač znojavog lica koji je pokušavao da mu proda bodež sa balčakom prekrivenim šarenim staklenim „draguljima“ umalo nije ispustio taj predmet i šmugnuo u gužvu. Sa Random je sve išlo tako, na preskok od upada u Ilijan, preko Izgubljenih, do žena – Svetlosti, pa Rand je uvek bio taj koji je umeo sa ženama, on i Perin – od Poslednje bitke, preko Devica koplja do stvari koje je Met jedva razumeo, i retko je slušao Metove odgovore, a ponekad ih ne bi čak ni sačekao. Bio je više nego zabrinut kada je čuo kako Rand govori o Samaelu kao da ga lično poznaje. Znao je da će Rand na kraju poludeti, ali ako se ludilo tu već prikrada...

A šta je s ostalima, s tim budalama koje Rand okuplja i koji žele da usmeravaju, i sa tim čovekom Taimom, koji to već ume? Rand je to ubacio krajnje nehajno; Mazrim Taim, prokleti lažni Zmaj, podučava proklete Randove učenike ili šta već nisu. Kada svi počnu da lude, Met će gledati da bude hiljadu milja daleko.

Samo što je on imao izbora koliko i list u viru. On je ta’veren, ali Rand je jači. U Zmajskim Proročanstvima nije bilo ničeg o Metu Kautonu, ali on je uhvaćen, kao hermelin pod ogradom. Svetlosti, kako je samo želeo da nikada nije ugledao Rog Valera.

Smrknutog lica je prošao kroz sledečih desetak konoba i kafana, kružeći od Zlatnog zmaja. Nisu se nimalo razlikovale od prvih, sa nabijenim stolovima punim ljudi koji su pili, kockali se i obarali ruke, sa sviračima koji se najčešće nisu ni čuli od larme, Crvenorukima koji su suzbijali tuče čim bi ove počele, zabavljačem koji je recitovao Veliki Zov u jednoj – to je bilo popularno i kada Lovaca nije bilo u blizini – a u drugoj sa niskom, svetlokosom ženom koja je pevala donekle bezobraznu pesmu, čineći je još bezobraznijom svojim okruglim licem i krupnim, nevinim očima.

Bio je turobno raspoložen i kada je izašao iz Srebrnog roga – kakvo glupavo ime! – i ostavio za sobom pevačicu nevinog lika. Možda je upravo zbog toga potrčao prema graji koja se podigla niz ulicu, ispred sledeče krčme. Crvenoruki će se postarati za to ukoliko su umešani vojnici, ali Met se svejedno progurao kroz gužvu. Rand ludi i ostavlja njega samog u oluji. Taim i oni drugi luđaci spremni da ga prate u ludilo. Samael koji čeka u Ilijanu, i ostali Izgubljeni sama Svetlost zna gde, svi verovatno spremni da uzmu glavu Meta Kautona u prolazu. Tu se čak nisu ubrajale Aes Sedai i ono što bi mu učinile kad bi ga se ponovo dočepale. A svi misle kako će se on isprsiti i postati neki prokleti junak! On je obično pokušavao da se pričom izvuče iz tuče, ako već nije mogao naširoko da je zaobiđe, ali u ovom trenutku mu je trebao izgovor da nekoga zvekne po nosu. Ono što je zatekao nije bilo ni nalik onome što je očekivao.

Gomila varošana, niski Kairhijenjanin u žućkastomrkoj odeći i nekoliko viših Andoraca u življim bojama opkolili su ćutke dva visoka vitka muškarca sa uvijenim brkovima, dugim muranđanskim kaputima od svetle svile i mačevima sa ukrašenim i pozlaćenim jabukama i štitnicima. Čova u crvenom kaputu stajao je i veselo se cerio dok je gledao kako onaj u žutom drmusa dečaka, jedva nešto višeg od Metovog struka, držeći ga za kragnu kao pas koji drmusa pacova.

Met pokuša da se umiri, govoreći sebi da i dalje ne zna kako je sve to počelo. „Polako s tim dečakom“, reče on spustivši šaku na mišicu čoveka u žutom kaputu. „Šta je to učinio da zasluži...?“

„Pipnuo mi konja!" odbrusi čovek sa mindejskim naglaskom, stresavši sa sebe Metovu šaku. Mindejci su se hvalisali – hvalisali! – da su najnaprasitiji od svih ljudi u Murandiji. „Ima da mu slomim taj mršavi seljački vrat! Ima šiju da mu zavrnem...“

Bez ijedne reči Met snažno podiže donji kraj koplja pravo među čovekove noge. Muranđaninu se usta razjapiše, ali se ne začu nikakav zvuk. Oči mu zakolutaše tako da su mu se videle samo beonjače. Dečak strelovito šmugnu kada su čoveka noge izdale i kada je pao na kolena i licem na ulicu. „E, vala nećeš", reče Met.

Naravno, nije se na tome završilo; čovek u crvenom dograbi svoj mač. Uspeo je da isuče jedva palac oštrice pre nego što mu je Met prelomio ručni zglob zadnjim krajem koplja. Ovaj zastenja i pusti balčak, ali dograbi drugom rukom bodež dugačkog sečiva za pojasom. Met ga hitro klepi iznad uveta; nije to učinio snažno, ali čova se sručio povrh drugog muškarca. Prokleta budala! Met nije bio siguran je li time opisao čoveka u crvenom kaputu ili sebe.