Gospodar haosa

Met ogorčeno zastenja. Prolaz do Aringila nije mogao da im obezbedi.

Dok su građanski rat i još gori događaji razdirali Kairhijen, Maeron je bio prolazno mesto za trgovinu između Kairhijena i Tira, što je značilo da u njemu ima gotovo jednako mnogo krčmi i bircuza kao i kuća. Prvih pet u koje je zavirio malo se međusobno razlikovalo, od Lisice i guske do Kočijaševog biča, kamene građevine sa nabijenim stolovima i pokojim pesničenjem, na šta Met nije obraćao pažnju. Ali niko nije bio pijan.

Rečna kapija, na sasvim drugoj strani varoši, bila je najbolja krčma u Maeronu, ali teške daske prikovane preko njenih vrata sa izrezbarenim suncem služile su kao podsetnik krčmarima i konobarima da vojnike družine ne smeju opijati. Opet, vojnici su se tukli i trezni, Tairenci protiv Kairhijenjana ili Andoraca, pešadija protiv konjice, vojnici jednog plemića protiv vojnika drugog, iskusni borci protiv novajlija, vojnici protiv običnog sveta. Ali tuče su pre nego što bi se otele kontroli gušili vojnici sa batinama i crvenim trakama na ruci koje su se protezale od ručnog zgloba do lakta. Svaka jedinica morala je da odsluži svoju smenu i obezbedi Crvenoruke, tako da su svakog dana to bili drugi ljudi, a Crvenoruki su morali da plate za svaku štetu koja bi se zbila onog dana kada su oni bili na dužnosti. To ih je teralo da marljivo održavaju red.

Kod Lisice i guske jedan zabavljač je žonglirao zapaljenim palicama, debeli muškarac srednjih godina, dok je drugi čova u krčmi Erinin, mršav i proćelav, držao harfu u ruci i deklamovao deo iz Velikog lova na Rog. Uprkos vrućini, obojica su na sebi imali upadljive ogrtače, prekrivene zakrpama u stotinu boja, koje su lepršale kada bi se pomerili; jedan zabavljač bi dao desnu ruku za takav plašt. Imali su prilično pažljivo gledalište – mnogi posmatrači došli su iz sela gde se poseta zabavljača radosno dočekivala – više od devojke koja peva na stolu u krčmi po imenu Tri kule. Bila je dovoljno lepa, sa dugim tamnim uvojcima, ali pesma o pravoj ljubavi teško da je mogla da zainteresuje muškarce koji su tamo pili i promuklo se smejali. Na ostalim mestima mogao se naći samo pokoji svirač, a opet je gomila bila jednako glasna, a Meta su svrbeli prsti zbog igara kockama na polovini zauzetih stolova. Ali on je zaista gotovo uvek dobijao, makar na kockama, i ne bi bilo u redu da svojim vojnicima uzima novac. Većina muškaraca za stolovima bili su vojnici; malo je izbeglica imalo novca da ga troši po krčmama.

Šačica drugih mešala se sa pripadnicima družine. Ovde vitki Kandorac sa račvastom bradom, draguljem veličine nokta u jednom uvetu i srebrnim lancima na prsima crvenog kaputa, tamo Domanka bakarne kože, mada u skromnoj plavoj haljini, hitrog pogleda i sa dragim kamenjem u prstenju na svim prstima, drugde Tarabonac sa kupastom plavom kapom spljoštenom na vrhu i gustim brkovima skrivenim iza providnog vela. Bucmasti muškarci u tairenskim kaputima tesnim oko pojasa, ili koščati ljudi u muranđanskim kaputima koji vise do kolena; oštrooke žene u haljinama, sa visokim okovratnicima ili dugačkim do gležnjeva, ali uvek u dobro krojenoj vuni trezvenih boja. Sve su to bili trgovci, spremni da delaju kada ponovo započne trgovina između Andora i Kairhijena. A u svakoj glavnoj prostoriji dva ili tri muškarca sedela su podalje od drugih, obično sami, uglavnom bezosećajnog pogleda, neki dobro odeveni, drugi jedva bolje od dronjavih izbeglica, ali svaki je izgledao kao da zna kako da rukuje mačem koji mu je visio o opasaču ili bio prebačen preko leđa. Met je u toj gužvi prepoznao dve žene, mada nijedna nije otvoreno pokazivala nikakvo oružje; jedna je imala dugački štap prislonjen uz sto, a pretpostavljao je da su drugoj pod haljinom za jahanje skriveni noževi. I on je nosio nekoliko skrivenih noževa za bacanje. Bio je siguran da zna šta ona i ostali smeraju, i ona bi svakako bila budala kada ne bi bila naoružana za to.

Kada su on i Edorion izašli iz Kočijaševog biča, Met je stao da otprati pogledom zdepastu ženu u razdeljenim smeđim suknjama koja se probijala kroz gužvu. Oči kojima je netremice osmatrala sve što se nalazilo na ulici protivrečile su prividnoj smirenosti njenog oblog lica, baš kao i zakivcima načičkana batina za njenim opasačem, i bodež dovoljno teškog sečiva da posluži jednom Aijelu. Dakle, treća žena u toj bratiji. Oni su bili Lovci na Rog, na legendarni Rog Valera, koji će pozvati mrtve junake da se iz groba uključe u Poslednju bitku. Ko god ga bude pronašao, steći će svoje mesto u istoriji. Ako iko preživi da piše o toj prokletoj istoriji, pomisli Met kiselo.