Gospodar haosa

Muzika ga je ponela, sa sve promašenim tonovima, koraci plesa isto tako, i dok su klizili tamo-amo po podu u glavu pohrliše sećanja. Odjednom je za glavu viši, dugačkih zlatnih brkova i plavih očiju. Nosi kaput od svile boje ćilibara sa crvenim pojasom, naborima od najfinije barsinske čipke i dugmadima od žutih safira iz Aramele na grudima, a pleše sa mračno lepom izaslanicom Ata’an Mijera, Morskog naroda. Fini zlatni lanac koji joj povezuje prsten u nosu sa jednom od mnogobrojnih minđuša ima na sebi majušne medaljone po kojima se prepoznavala kao gospa od talasa iz klana Šodin. Nije mario za to koliko je moćna; o tome je trebalo da brine kralj, a ne jedan osrednji plemić. Prelepa je i laka u njegovom naručju i plesali su pod velikom kristalnom kupolom na dvoru Šemala, kad je čitav svet zavideo raskoši i moći Koremande. Druga sećanja rojila su se na ivicama, u odsjajima delića tog upamćenog plesa. Sutra će stići vest o sve silovitijim troločkim pohodima iz Velike pustoši, a za mesec dana i glas da je Barsin zlatnih tornjeva poharan i spaljen, te da troločke horde nadiru na jug. Tako će početi ono što će se kasnije nazivati Troločkim ratovima, mada im na početku niko nije nadenuo to ime; trista i više godina gotovo neprekidnih bitaka, krvi, vatre i ruševina pre nego što će Troloci biti oterani natrag, a Gospodari straha ulovljeni. Tako će početi pad Koremande i sveg njenog bogatstva i moći, i Esenije, sa filozofima i slavnim sedištima saznanja, Maneterena, Eharona i ostalih Deset plemena, čak i u pobedi razorenih u krhotine, iz kojih će nići druge zemlje, zemlje koje jedva pamte Deset plemena, tek kao puke mitove o srećnijem dobu. Ali sve je to čekalo i on je prognao ta sećanja zarad ovog zadovoljstva ovde. Večeras pleše ples šare sa...

On trepnu, za trenutak zapanjen zbog sunca koje je nadiralo kroz prozore i zbog lepog, od znoja blistavog lica koje ga je ozareno gledalo. Umalo nije omanuo u složenom prepletu stopala sa Betsinim dok su se vrteli prostorijom, ali se ispravio pre nego što ju je sapleo i koraci su mu došli nagonski. Taj ples je bio njegov kao i ta sećanja, pozajmljena ili ukradena, ali toliko besprekorno isprepletena sa onima koj a je zaista proživeo da više nije mogao da ustanovi razliku bez razmišljanja. Sva su sada bila njegova, popunjavala su rupe u njegovom pamćenju; kao da ih je zaista proživeo.

Ono što joj je rekao za ožiljak oko vrata bilo je istina. Vešali su ga zbog znanja, i zbog njegovog nedostatka. Dvaput je kročio kroz ter’angreal kao kakav glupi gusan, seoski đilkoš koji misli da je to prosto kao poljem preći. Pa, bezmalo toliko prosto. Ishod je samo učvrstio njegovo nepoverenje u sve što ima ikakve veze sa Jednom moći. Prvi put mu je rečeno da mu je suđeno da umre i ponovo živi, među ostalim što nije želeo da čuje. Nešto od tog ostalog poslalo ga je na drugo putovanje kroz ter’angreal, a ono ga je dovelo do konopca oko vrata.

Niz koraka, od kojih je svaki bio preduzet sa dobrim razlogom ili iz čiste neophodnosti, a svaki je svojevremeno izgledao tako razumno, i svaki je vodio do onoga što nije mogao ni da zamisli. Činilo se da je oduvek uhvaćen u neki takav ples. Svakako je bio mrtav, sve dok mu Rand nije presekao uže, spustio ga i oživeo. Po stoti put je obećao sebi. Odsad pa nadalje, paziće gde staje. Nema više skakanja u koješta bez razmišljanja o posledicama.

Zapravo, tog dana je stekao više od ožiljka. Najpre, srebrnu lisičju glavu, čije je jedino oko bilo zasenčeno tako da liči na drevni simbol Aes Sedai.

Povremeno se smejao toliko snažno nad tim medaljonom da su ga rebra bolela. Nije verovao nijednoj Aes Sedai, pa se zato čak i kupao i spavao s tim oko vrata. Svet je obično bio čudno mesto – čudno i osobeno.

Ono drugo što je stekao bilo je znanje, mada neželjeno. U glavi su mu se sada gomilali isečci života drugih ljudi, na hiljade njih, ponekad samo po nekoliko sati, ponekad čitave godine, mada u delovima, sečanja na dvorove i borbe, koja su se protezala na više od hiljadu godina, mnogo pre Troločkih ratova, pa sve do poslednje bitke u usponu Artura Hokvinga. Sve je to sada bilo njegovo, ili je lako moglo biti.

Nalesin, Daerid i Talmanes tapšali su uz muziku, a i ostali muškarci raštrkali su se oko stolova, ljudi iz Crvene ruke koji su bodrili svog zapovednika da dalje pleše. Svetlosti, kako je to ime nagonilo Meta da se skupi u sebi. Pripadalo je legendarnoj družini junaka koji su izginuli u pokušaju da spasu Maneteren. Nije bilo tog čoveka koji je jahao ili marširao za barjakom družine, a da nije smatrao kako če i oni dospeti u legende. Gazdarica Delvin je takođe pljeskala, a ostale konobarice stale su da posmatraju.