Gospodar haosa

Met se osmehnu pa se nalakti na sto. „Nađi dobrog konja, pa da vidimo.“ Možda njegova sreća ne može da utiče na konjsku trku – pored kockica, karata i tome sličnog, nikada nije mogao da bude siguran šta će ona dotaknuti, niti kada – ali odrastao je posmatrajući kako njegov otac trguje konjskim mesom, a i sam je imao prilično dobro oko za konja.

„Želiš li ovo vino ili ne? Ne mogu da sipam ako mi je pehar van domašaja.“

Met se obazre preko ramena. Iza njega je stajala konobarica sa uglačanim bokalom od kalaja, niska i vitka, tamnooka i beloputa lepotica kojoj su se crni uvojci gnezdili na ramenima. A taj fini kairhijenski naglasak pretvarao je njen glas u muziku zvončića. Betsi Silvin mu je zapala za oko od prvog dana kada je ušao u Zlatni jelen, ali ovo mu je bila prva prilika da razgovara s njom; uvek je bilo pet stvari koje su morale odmah da se završe i još deset koje je trebalo obaviti još juče. Ostali muškarci već su zagnjurili lica u vino, ostavivši ga nasamo s tom ženom onoliko koliko su mogli a da ne izađu. Umeli su da se pristojno ponašaju, čak i dva plemića.

Met se isceri, prebaci noge preko klupe i pruži joj pehar da mu ga napuni. „Hvala, Betsi", reče on i ona načini kniks. Ali kada joj je rekao da natoči jedan pehar sebi i pridruži mu se, spustila je bokal na sto, prekrstila ruke i nakrivila glavu u stranu, odmeravajući ga pogledom od glave do pete.

„Ne verujem da bi se gazdarici Delvin to svidelo. O ne, ne verujem da bi. Jesi li ti plemić? Izgleda mi kao da svi skaču pred tobom, ali niko ti se ne obraća sa moj gospodaru. Jedva se i naklone; samo prost svet.“

Met podiže obrve. „Ne" reče on, brže nego stoje nameravao, „ja nisam plemić.“ Rand je mogao da dozvoli da ljudi idu okolo i nazivaju ga gospodarom Zmajem i slično, ali to nije bilo za Metrima Kautona. Ne, zaista. Udahnuvši duboko, on se ponovo isceri. Neke žene pokušavale su da izbace muškarca iz ravnoteže, ali bio je to ples koji je dobro poznavao. „Samo me zovi Met, Betsi. Siguran sam da gazdarici Delvin neće smetati ako samo budeš sedela kraj mene.“

„O da, smetaće joj. Ali valjda mogu malčice da razgovaram; sigurno si bezmalo plemić. Zašto po ovoj vrućini na sebi imaš to?“ Ona se naže i prstima mu smaknu maramu. Nije obratio pažnju i malo se previše opustio. „Šta je ovo?“ Prešla je prstom po bledom zadebljanju oko njegovog vrata. „Zar je neko pokušao da te obesi? Zašto? Premlad si za okorelog odmetnika.“ On trže glavom unazad i ponovo namesti crnu svilu kako bi sakrio ožiljak, ali Betsi nije dopustila da je to omete. Ruka joj skliznu za raspertlana prsa njegove košulje i izvuče srebrni medaljon u obliku lisičje glave koji je nosio o kožnoj vrpci. „Je li to bilo zato što si ovo ukrao? Izgleda vredno; je li vredno?“ Met joj ote medaljon i strpa ga tamo gde mu je i mesto. Žena gotovo da nije ni udahnula, svakako nedovoljno dugo da bi stigao išta da kaže. Čuo je kako se Nalesin i Daerid kikoću iza njega i lice mu se smrklo. Ponekad je njegova sreća u kockanju bila u nesrazmeri s njegovom srećom sa ženama i njima je to uvek bilo smešno. „Ne, ne bi ti dopustili da to zadržiš da si ukrao, je l’ da?" ćeretala je Betsi dalje. „A ako si već bezmalo plemić, verovatno možeš posedovati tako što. Možda je razlog bilo to što si previše znao. Izgledaš kao mladić koji mnogo zna. Ili misli da zna.“ Ona se osmehnu jednim od onih lukavih osmejaka žena koje žele da smute muškarca. Retko je to značilo da išta znaju, ali umele su da te nateraju da pomisliš suprotno. „Zar su pokušali da te obese zato što su pomislili da previše znaš? Ili zato što si izigravao plemića? Jesi li siguran da nisi plemić?“

Daerid i Nalesin su se sada već cerekali, a čak se i Talmanes kikotao, iako su se trudili da to izgleda kao da se smeju nečem drugom. Daerid bi šišteći ubacio neku priču o čoveku koji pada s konja kad god bi dovoljno došao do daha za to, ali u delovima koje je Met čuo nije bilo ničeg smešnog.

Ipak, zadržao je osmeh na licu. Nije nameravao da ga ova mota sve i da može da trtlja brže nego što on može da potrči. Bila je lepa, a on je proteklih nekoliko nedelja proveo u razgovorima sa ljudima poput Daerida ili još ružnijim, znojavim muškarcima koji bi povremeno zaboravili da se obriju i često ne bi našli priliku da se okupaju. Betsini obrazi bili su orošeni znojem, ali ona je odavala slabi miris sapuna sa lavandom. „Zapravo, ovu ogrebotinu sam stekao tako što sam znao premalo", reče on lako. Žene uvek vole kad ne pridaješ mnogo značaja svojim ožiljcima; sama Svetlost zna da ih je već podosta stekao. „Sada znam previše, ali tada sam znao premalo. Moglo bi se reći da su me vešali zbog znanja.“