Gospodar haosa

Družina je sledila Meta baš zbog sećanja tih drugih ljudi, mada nije to znala. Zato što su u njegovoj glavi bila sećanja na više bitaka i pohoda nego što je stotinu ljudi moglo da iskusi. Bio on na strani pobednika ili poraženog, sećao se kako su se te bitke dobijale ili gubile i bilo mu je potrebno samo malo pameti da ih prevede u pobedu za družinu. Makar je do sada tako bilo. Kada nije mogao da pronađe način da izbegne borbu.

Više puta je već poželeo da nema te deliće drugih ljudi u glavi. Bez njih on ne bi bio tu gde je, niti zapovedao nad gotovo šest hiljada vojnika kojima su svakodnevno hteli da se pridruže novi, kako bi ih poveo na jug i preuzeo zapovedništvo nad krvavim osvajanjem zemlje kojom upravlja jedan od prokletih Izgubljenih. Nije on nikakav junak, niti želi to da bude. Junaci imaju lošu naviku da ginu. Kad si junak, to je kao da si pas kome dobace kost i pošalju ga u ćošak, da ne smeta, osim kad ti obećaju kost pa te ponovo pošalju u lov. E, isto je važilo i za vojnike.

S druge strane, bez tih sećanja ne bi imao šest hiljada vojnika oko sebe. Stajao bi sam, ta’veren vezan za Ponovorođenog Zmaja, gola meta poznata Izgubljenima. Neki od njih su očigledno znali previše toga o Metu Kautonu. Moiraina je tvrdila da je on važan, da su Randu možda potrebni i on i Perin kako bi dobio Poslednju bitku. Ako je u pravu, on će učiniti ono što mora – hoće; samo mora da se navikne na tu pomisao – ali neće postati nikakav prokleti junak. Ako bi samo mogao da prokljuvi šta da radi s prokletim Rogom Valera... Pomolio se načas za Moiraininu dušu i ponadao se da nije bila u pravu.

On i Betsi stigli su do kraja prolaza poslednji put, i kada je stao, ona je pala na njegove grudi, nasmejana. „O, to je bilo divno. Kao da sam bila u nekoj kraljevskoj palati. Možemo li to ponoviti? O, možemo li? Možemo li?“ Gazdarica Delvin je na trenutak tapšala, a onda shvatila da su ih okružile druge konobarice pa ih je rasterala kao živinu žustrim mahanjem ruku.

„Znači li ti išta ’Kćerka Devet meseca?“ Reči su mu prosto izletele. Dogodilo se to zahvaljujući razmišljanju o tim ter’angrealima. Gde god da pronađe Kćerku Devet meseca – Molim te, Svetlosti, neka to usledi što kasnije! Bila je to njegova vatrena pomisao – gde god da je pronađe, ona neće služiti među stolovima krčme u maloj varoši, pune vojnika i izbeglica. Ali opet, ko to može da zna kad je posredi proročanstvo? To jeste proročanstvo, u neku ruku. Umreti i ponovo živeti. Oženiti se Kćerkom Devet meseca. Odustati od polovine svetske svetlosti kako bi se spasao svet, šta god to značilo. Na kraju krajeva, on jeste umro, dok se ljuljao na kraju tog užeta. Ako je to istina, onda je i ostalo moralo biti. Iz toga nema izlaza.

„Kćerka Devet meseca?“, reče Betsi bez daha. Zadihanost je nije usporila. „Je li to krčma? Birtija? Znam da ovde u Maeronu toga nema. Možda preko reke u Aringilu? Nikad nisam bila...“

Met spusti prst na njene usne. „Nije važno. Zaigrajmo novi ples.“ Sada je to bio seoski ples, nešto ovdašnje, sadašnje, bez sećanja koja bi ga pratila. Samo što je sada zaista morao da razmisli kako bi ih razlikovao.

Nakašljavanje ga natera da se osvrne preko ramena i on uzdahnu ugledavši na vratima Edoriona, sa rukavicama obloženim čelikom za opasačem o kojem mu je visio mač i sa kalpakom ispod ruke. Mladi tairenski plemić bio je bucmast, rumen muškarac kada se Met kockao s njim u Kamenu Tira, ali je očvrsnuo i preplanuo po dolasku na sever. Obrubljeni kalpak sada je bio bez perjanice, a urezi i udubljenja ružili su staru ukrasnu pozlatu na grudnom oklopu. Kaput nabranih rukava imao je plave i crne pruge, ali se videlo da je već izlizan.

„Rekao si da te u ovaj sat podsetim da obiđeš vojsku.“ Edorion se nakašlja u pesnicu; nadmeno nije hteo ni da pogleda u Betsi. „Ali vratiču se kasnije ako želiš.

„Poći ću sada“, reče mu Met. Bilo je važno svakodnevno obilaziti vojsku, ispitivati svakog dana nešto drugo; sećanja tih drugih ljudi govorila su mu to i on je počeo da im veruje kada su takve stvari bile posredi. Ako već mora da obavlja taj posao, obavljaće ga valjano. Ako ga bude obavljao valjano, možda će i preživeti. Osim toga, Betsi se odmakla od njega i trudila se da istovremeno keceljom obriše znoj sa lica i popravi frizuru. Zanos je čileo s njenog lica. Nije važno. Setiće se ona već. Pleši dobro sa ženom, pomisli on samozadovoljno, i biće već upola tvoja.

„Daj ovo sviračima" reče joj on i sklopi joj ruku oko tri zlatne marke. Koliko god loše svirali, melodija ga je nakratko odvela dalje od Maerona i neposredne budućnosti. U svakom slučaju, žene vole velikodušnost. Ovo je išlo vrlo dobro. S naklonom, uzdržavši se taman da joj ne poljubi ruku, on dodade: „Vidimo se kasnije, Betsi. Plesaćemo ponovo kada se vratim.“

Na njegovo iznenađenje, ona zaklati prstom pod njegovim nosom i prekorno odmahnu glavom, kao da mu je pročitala misli. Pa, nikada nije ni tvrdio da razume žene.