Gospodar haosa

Stavivši šešir na glavu, on uze svoje koplje sa crnom držaljom koje je stajalo kraj vrata. Bio je to još jedan dar s druge strane tog ter’angreala, sa zapisom na Starom jeziku, i čudnim šiljkom nalik na sečivo kratkog mača, sa oznakom dva gavrana.

„Danas ćemo obići birtije" reče on Edorionu, pa izađoše u podnevnu žegu, u metež Maerona.

Bila je to mala varoš neopasana zidom, mada pedeset puta veća od svega što je video pre nego što je otišao iz Dveju Reka. Zapravo, naraslo selo, sa malobrojnim građevinama na sprat od cigle i kamena, a samo su svratišta imala do dva sprata, sa podjednakim brojem krovova prekrivenih šindrom ili krovinom kao i pločama ili ćeramidom. Sada je na ulicama, većinom od utabane zemlje, vladao krkljanac. Bili su tu ljudi iz grada svake fele, mahom Kairhijenjani i Andorci. Iako se nalazio na kairhijenskoj strani Erinina, Maeron sada nije pripadao nijednoj zemlji, već je balansirao između njih, sa ljudima iz pet-šest zemalja koji su tamo živeli ili bili u prolazu. Čak je tu bilo i tri ili četiri Aes Sedai otkad je Met stigao. Iako je nosio medaljon, zaobilazio ih je naširoko – nije bilo potrebe da traži nevolje – ali one su odlazile jednako brzo kao što bi i došle. Kada su važne stvari bile posredi, sreća ga je zaista služila. Do sada jeste.

Stanovnici varoši hitali su za svojim poslovima i uglavnom se trudili da ne primećuju mnoštvo odrpanih ljudi, žena i dece koja su tupo tumarala unaokolo. Sve su to bili Kairhijenjani, koji su obično nalazili put do reke pre povratka u izbegličke logore što su opkolili grad. Ipak, malo ih se vratilo kućama. Možda je u Kairhijenu okončan građanski rat, ali još je bilo razbojnika, a plašili su se i Aijela. Met je smatrao da se možda plaše i da ne nalete na Ponovorođenog Zmaja. Jednostavna istina bila je u tome da su pobegli onoliko daleko koliko su mogli; niko više nije imao snage za poduhvate veće od tih putovanja do reke, odakle su zurili u Andor.

Vojnici družine uvećavali su gomilu, i vijugali sami ili u trojkama po radnjama i krčmama; isto tako i čete u formiranju, ljudi sa samostrelima i lukovima u prsnicima prekrivenim čeličnim diskovima, vojnici sa džilitima u izlupanim grudnim oklopima koje su odbacili bolji od njih, ili su ih opljačkali sa mrtvih. Posvuda su jahali konjanici pod oklopima, tairenski kopljanici sa obrubljenim kalpacima i Kairhijenjani sa zvonastim kacigama, pa čak i poneki Andorac sa kupastim šlemom i rešetkastom maskom za lice. Rafhin je izbacio previše ljudi iz kraljičine garde, ljudi previše odanih Morgazi, a neki od njih pristupili su družini. Kroz rulju su se provlačili prodavci sa svojim kutijama nudeći igle i konce, meleme koji mogu da zaleče svaku ozledu i lekove za sve boljke, od plikova preko proliva do logorske groznice, sapun, limene posude i šolje, jemčeći da neće zarđati, vunene čarape, noževe i bodeže od najboljeg andorskog čelika – prodavci su davali svoju reč da je tako – sve ono što bi vojniku moglo zatrebati ili su prodavci smatrali da ga mogu ubediti da mu treba. Graja je bila tolika da se povici nisu čuli već na tri koraka udaljenosti.

Naravno, vojnici bi smesta prepoznali Meta i mnogi su mu klicali, čak i oni koji su bili predaleko da bi videli više od njegovog šešira širokog oboda i čudnog koplja. Prepoznavali su ga po tome kao što bi kakvog plemića prepoznali po njegovom znamenju. Čuo je sve glasine o tome zbog čega on prezire oklope i kalpake; bilo ih je raznoraznih, od ludačke hrabrosti, do tvrdnje da ga može ubiti samo oružje koje je iskovao Mračni lično. Neki su govorili da su mu šešir dale Aes Sedai, i da ga ništa ne može ubiti dokle god ga ima na glavi. Bio je to zapravo sasvim običan šešir, a on ga je koristio zato što ga je dobro štitio od sunca. I zato što ga je lepo podsećao na to da se kloni svih onih mesta gde bi mu mogli zatrebati kacige i oklop. Priče koje su kružile o njegovom koplju, sa tim zapisom koji su čak malobrojni među plemićima mogli da pročitaju, bile su još neobičnije. Ipak, nijedna se nije mogla uporediti s istinom. To sečivo obeleženo gavranima sačinile su Aes Sedai za vreme Rata Senke, pre Slamanja; nije nikada moralo da se oštri, a on je sumnjao da bi mogao da ga polomi čak i kada bi to pokušao.

Mašući u odgovor na povike „Neka Svetlost obasja gospodara Metrima!" „Za gospodara Metrima i pobedu!" i slične budalaštine, probijao se kroz gomilu s Edorionom. Makar nije morao da se gura; uklanjali su mu se s puta čim bi ga ugledali. Priželjkivao je da toliko mnogobrojne izbeglice ne zure u njega kao da mu je u džepu skriven ključ za sve njihove nade. Pored toga što se uverio da im se deli hrana iz karavana koji su pristizali iz Tira, nije znao šta bi još mogao da uradi. Bilo ih je mnogo prljavih, kao i dronjavih.

„Je li sapun razdeljen po logorima?" promrmlja on.

Edorion ga je čuo uprkos graji. „Jeste. Većina ga trampi kod torbara za jeftino vino. Nije njima do sapuna; oni hoće da pređu reku, ili da udave svoju bedu u piću.“