Gospodar haosa

Rand je trpeo u tišini i škrgutao zubima dok su one posmatrale kako jede. Bukvalno su ispratile svaku kašiku. Stvari nisu krenule nabolje ni kada su ga ostavile i ponele tanjir, da bi mu se pridružila Sulin. Sulin je imala izvesne otvorene i krajnje nepristojne savete o tome kako da ponovo privuče Avijendinu pažnju; među Aijelima je to bilo nešto što bi prvosestra učinila za prvobrata.

„Moraš u njenim očima biti pristojno sramežljiv", reče mu belokosa Devica, „ali ne toliko da te smatra dosadnim. Zamoli je da ti opere leđa u šatoru za preznojavanje, ali stidljivo, oborenog pogleda. Kada se skineš da legneš u postelju, zaigraj kao da si zadovoljan životom, a onda se izvini kada najednom shvatiš da je ona tu i odmah se zavući ispod prekrivača. Umeš li da pocrveniš?“

Mnogo je istrpeo u tišini. Device su znale previše, i nedovoljno.

Kada su se vratili u Kaemlin, dugo posle zalaska sunca, Rand se odšunjao u svoje odaje sa čizmama u ruci i napipao sebi u mraku put kroz predvorje do spavaće sobe. Čak i da nije znao da će Avijenda biti tamo, već opružena na svojoj slamarici na podu kraj zida, osetio bi njeno prisustvo. U noćnoj tišini čuo je njeno disanje. Činilo se da je konačno uspeo da sačeka dovoljno da ona zaspi. Pokušao je da prekine s tim, ali Avijenda nije obraćala pažnju, a Device su se smejale njegovoj „stidljivosti" i „sramežljivosti“ Dobre su to osobine za samog muškarca, složile su se one, pod uslovom da u tome ne preteruje.

Uvukao se u krevet s olakšanjem zbog toga što Avijenda već spava – i izvesnim nezadovoljstvom što se ne usuđuje da upali lampu i umije se – a ona se okrenula na svojoj slamarici. Najverovatnije je sve vreme bila budna.

„Spavaj dobro i probudi se", bilo je sve što je rekla.

Pomislivši koliko je glupavo to što oseća iznenadno zadovoljstvo zbog toga što mu je žena koju je želeo da izbegne poželela laku noč, strpao je jastuk ispunjen guščijim paperjem pod glavu. Avijenda je verovatno mislila kako je to izvanredna šala; među Aijelima je začikavanje bilo gotovo umetnost, a što bi se bliže primaklo prolivanju krvi, to bolje. San je počeo da ga savladava i poslednja svesna misao bila mu je da i sam ima jednu veliku šalu, mada su za nju za sada znali samo Met i Bašer. Samael uopšte nije imao smisla za humor, ali taj veliki malj od vojske koja čeka u Tiru bio je najveća šala koju je svet ikad video. Uz malo sreće, Samael će biti mrtav pre nego što bude shvatio da treba da se nasmeje.

5 Drugačiji ples

Zlatni jelen je bio dostojan svog imena u mnogo čemu. U velikoj glavnoj prostoriji stajali su raštrkani uglačani stolovi i klupe čije su noge krasile izrezbarene ruže. Jedna sluškinja u beloj kecelji čistila je beli kameni pod. Na omalterisanim zidovima, tik ispod visokih greda tavanice, u širokoj traci bile su naslikane plavo-zlatne spirale. Kamini su bili od ukrašenog kamena, a ognjišta u njima zakićena zimzelenim granama; jelen isklesan iznad svake gornje grede držao je u razgranatim rogovima pehar s vinom. Visoki časovnik sa malo pozlate stajao je na okviru jednog kamina. Na malom uzvišenju u zadnjem delu krčme sviralo je nekoliko muzičara, dva muškarca koji su se u kratkim rukavima preznojavali sa setnim flautama, dvoje koji su prebirali po devetostrunim biternama. A žena rumenog lica u haljini s plavim trakama udarala je malenim drvenim maljicama po dulčimeri na tankim nožicama. Najmanje deset konobarica hitalo je tamo-amo i brzo koračalo u keceljama i svetloplavim haljinama. Većinom su bile lepe, mada su neke imale jednako godina koliko i gazdarica Delvin, bucmasta sitna krčmarica sa paperjastom sedom kosom svezanom u punđu na potiljku. Bilo je to mesto baš po Metovom ukusu; prilično je odisalo zadovoljstvom i novcem. Odabrao ga je zato što se nalazilo gotovo u samom središtu grada, ali ni ove njegove odlike nisu odmagale.

Naravno, u drugoj najboljoj krčmi u Maeronu nije baš sve bilo u savršenom redu. Iz kuhinje je ponovo dopirao miris ovčetine i repe, kao i neizbežne ljute čorbe od ječma, a to se mešalo sa prašinom i vonjem konja. Pa, teško je doći do hrane u gradu punom izbeglica i vojnika, kojih još ima i u logorima posvuda unaokolo. Muški glasovi su ulicom promuklo pevali koračnice, a pesmu su prožimali zvuci čizama, konjskih kopita i ljudi koji psuju vrućinu. I u glavnoj prostoriji je bilo vrelo, vazduh se nije micao; da su prozori bili otvoreni, ubrzo bi sve unutra prekrila prašina, a to opet ne bi mnogo umanjilo žegu. Maeron beše kao tiganj.