Gospodar haosa

„Naši izvidnici tvrde da je tako" reče Džeran mirno. Vitak poput sečiva, svetlosmeđe kose pune sedih pramenova, bio je uvek miran sada, pošto se Šaaradova četvorovekovna krvna zavada sa Gošijen Aijelima okončala Randovim dolaskom. „Sovin Nai i Duade Mahdi in podrobno osmatraju.“ On kratko i zadovoljno klimnu glavom, kao i Dearik. Džeran je bio Sovin Nai, Nož u ruci, pre nego što je postao poglavar, a Dearik je bio Duade Mahdfin, Vodotragač. „Glasnici nam javljaju o svakoj promeni najkasnije za pet dana.“

„Moji izvidnici misle da nema promena reče Vejramon kao da Džeran nije ništa rekao. „Svake nedelje šaljem novu četu. Treba im čitav mesec dana da odu i vrate se, ali uveravam te, poznajem trenutno stanje u meri u kojoj to udaljenost dozvoljava.“

Lica Aijela kao da su bila isklesana od kamena.

Rand se načini da ne vidi tu međuigru. I ranije je pokušavao da premosti jaz između Tairenaca, Kairhijenjana i Aijela, a oni bi se uvek smesta razdvojili čim bi im on okrenuo leđa. Bio je to beskoristan trud.

A što se logora tiče... Znao je da ih i dalje ima samo pet; posetio ih je, u neku ruku. Postojalo je... mesto... na koje je znao da uđe, čudan, nenastanjeni odraz stvarnog sveta, i koračao je tamo među drvenim zidovima tih masivnih utvrđenja na bregovima. Znao je odgovor na bezmalo svako pitanje koje je hteo da postavi, ali žonglirao je planovima unutar planova kao zabavljač koji žonglira bakljama. „A Samael i dalje dovodi nove ljude?“ Sada je naglasio ime. Izrazi na licima Aijela nisu se promenili – ako su Izgubljeni na slobodi, onda su na slobodi; svet se morao prihvatiti onakav kakav je, a ne kako želiš da izgleda – ali ostali su mu uputili te strelovite, zabrinute poglede. Morali su pre ili kasnije da se naviknu na to. Morali su pre ili kasnije da poveruju.

„Svakog muškarca u Ilijanu koji može da drži koplje a da se o njega ne sapliće, ili makar tako izgleda”, reče Tolmeran smrknutog lica. On je jedva čekao da se potuče s Ilijancima koliko i svaki Tairenac – ta dva naroda mrzela su se otkad su se otela iz ruševina carstva Artura Hokvinga; kroz istoriju su vodili ratove zbog svake sitnice – ali činilo se da je manje spreman od drugih visokih lordova da pomisli kako se bitka može dobiti jednim dobrim jurišom. „Svaki izvidnik koji se vrati izveštava da su logori sve veći, sa sve jačom odbranom.“

„Treba da krenemo sada, gospodaru Zmaju”, reče Vejramon ubedljivo. „Svetlost neka mi sprži dušu, mogu zateći Ilijance sa spuštenim čakširama. Vezali su sami sebe. Jedva da imaju konja! Zgromiću ih u potpunosti i put će nam biti otvoren sve do grada.“ U Ilijanu, kao i u Tiru i Kairhijenu, „grad” je bio grad po kojem je država stekla ime. „Tako mi oči izgorele, postaviću tvoj barjak iznad Ilijana za mesec dana, gospodaru Zmaju. Za dva meseca najviše.“ Pogledavši Kairhijenjane, on dodade, kao da mu te reči neko kleštima izvlači: „Učinićemo to Semaradrid i ja.“ Semaradrid se malo nakloni. Sasvim malo.

„Ne“, reče Rand kratko. Vejramonov plan doneo bi propast. Između logora i velikih brdskih Samaelovih utvrđenja ležalo je dobrih dvesta pedeset milja, preko ravnice gde se uzvisina od pedeset stopa smatrala visokim brdom i gde su čestar ili dva krili pravu šumu. I Samael je imao izvidnike; svaki pacov ili gavran mogao je biti jedan od Samaelovih izvidnika. Dvesta pedeset milja. Dvanaest ili trinaest dana za Tairence i Kairhijenjane, ukoliko budu imali sreće. Aijeli bi to možda mogli prevaliti za pet dana, ako se pritisnu – nekoliko usamljenih izvidnika kretalo se brže od vojske, čak i među Aijelima – ali oni se nisu uklapali u Vejramonove namere. Mnogo pre nego što Vejramon stigne do Doirlonskih brda, Samael će biti spreman da zgromi Tairence, a ne obrnuto. Budalast plan. Još budalastiji od onog koji im je Rand izložio. „Dao sam vam naređenja. Ostaćete ovde sve dok Met ne stigne da preuzme zapovedništvo, a čak ni tada niko se neće pomeriti ni za stopu sve dok ovde ne budem imao dovoljno ljudi. Još ih je na putu, Tairenaca, Kairhijenjana, Aijela. Imam nameru da razbijem Samaela, Vejramone. Da ga razbijem zanavek i da svrstam Ilijan pod Zmajev barjak.“ Toliko je bilo istina. „Voleo bih da mogu biti tu s vama, ali Andor još zahteva moju pažnju.“