Gospodar haosa

Plemići se nelagodno premestiše s noge na nogu i zgledaše, Tairenci jednako kao i Kairhijenjani. Mnogo je lica prebledelo. Svakako su očekivali smrtnu kaznu – manja se nije mogla izreći za pobunu, pogotovo zbog ratnog stanja – ali oduzimanje titula ih je očito prenerazilo. Uprkos svim zakonima koje je Rand promenio u obema zemljama, uprkos tome što su plemići izvođeni pred sudove i vešani zbog ubistva ili globljeni zbog silovanja, i dalje su smatrali da postoje urođene razlike, prirodni poredak koji im je davao pravo nad prostim svetom kakvo lavovi imaju nad ovcama. Visoki lord koji je išao na vešala umirao je kao visoki lord, ali Darlin i ostali će umreti kao seljaci, što je u očima ovih ljudi bila sudbina gora od same smrti. Sluge su ostale ukočene sa bokalima u rukama, čekajući da napune svaki pehar koji se morao previše nagnuti da bi se ispio. Mada su im lica bila bezizražajna kao i uvek, činilo se da u nekim očima ima veselja kojeg ranije nije bilo.

„Pošto je to sada rešeno“, reče Rand skinuvši šoufu dok je prilazio stolu, „da pogledamo karte. Samael je važniji od šačice budala koje trunu u Hadon Mirku.“ Nadao se da trunu tamo. Neka sagore u plamenu!

Vejramonu se usta stegnuše, a Tolmeran brzo ukloni mrštenje s lica. Sunamonovo lice bilo je glatko kao maska. Ostali Tairenci izgledali su jednako sumnjičavo, Kairhijenjani takođe, mada je Semaradrid to dobro skrivao. Neki su videli Mirdraale i Troloke za vreme tog napada na Kamen, a neki su videli Randov dvoboj sa Samaelom u Kairhijenu, a opet su smatrali da je njegova tvrdnja o tome da su Izgubljeni na slobodi pokazatelj ludila. Čuo je šaputanja o tome da je sam izazvao sva razaranja u Kairhijenu, sumanuto udarajući po prijateljima i neprijateljima jednako. Sudeći po Lijinom kamenom licu, jedan od njih biće proburažen Devičinim kopljem samo li bude i dalje tako gledao.

Ali okupili su se oko stola kada je on bacio šoufu i prelistao mape raštrkane u slojevima. Bašer je bio u pravu; ljudi će slediti luđaka koji pobeđuje. Sve dok bude pobeđivao. I baš kada je pronašao mapu koju je hteo, detaljan crtež istočnog kraja Ilijana, pristigoše aijelski poglavari.

Bruan od Nakai Aijela ušao je prvi, a odmah za njim Džeran od Šaarada, Dearik od Rejna, Han od Tomanela i Erim od Čarina, svaki od njih primetivši klimanje glavama Sulin i tri Device. Bruan, krupan muškarac tužnih sivih očiju, uistinu je bio vođa pet klanova koje je Rand poslao ovako daleko na jug. Niko drugi nije se usprotivio; Bruanovo neobično smireno ponašanje prikrivalo je njegove borbene veštine. Odeveni u kadinsor, sa šoufom koja im je labavo visila oko vrata, bili su naoružani samo teškim noževima za opasačem, ali opet, jedan Aijel teško da je bio nenaoružan čak i kad je na raspolaganju imao samo ruke i noge.

Kairhijenjani su se jednostavno pravili da ovi nisu prisutni, ali Tairenci su se upadljivo kezili i razmetljivo frktali u burmutice i namirisane maramice. Tir je izgubio samo Kamen pred Aijelima, a i to, kako su verovali, samo uz pomoć Ponovorođenog Zmaja – ili Aes Sedai – ali Kairhijenjane su ovi dvaput poharali, dvaput porazili i ponizili.

Osim Hana, Aijeli su ih sve ignorisali. Han, belokosi čovek lica nalik na izboranu uštavljenu kožu, piljio je pogledom ubice. Bio je to naprasit čovek u najboljem slučaju, a nimalo nije pomagalo ni to što su neki Tairenci bili jednako visoki kao on. Han je bio nizak za jednog Aijela – dakle, dobrano iznad prosečne visine mokrozemaca – i jednako osetljiv zbog toga kao i Enaila. I naravno, Aijel je prezirao „drvoubice", što je bilo jedno od njihovih imena za Kairhijenjane, više od svih drugih mokrozemaca. Drugi naziv koji su Aijeli imali za njih bio je „verolomnici“

„Ilijanci", reče Rand odlučno, dok je poravnavao mape. Zmajevim žezlom je pritisnuo jedan kraj, a zlatnom mastionicom i odgovarajućom posudom s peskom drugi. Ne bi valjalo da ovi ljudi počnu da se međusobno ubijaju. Nije očekivao da to urade – makar u njegovom prisustvu. U pričama su saveznici na kraju uspevali da steknu poverenje jedni u druge; sumnjao je da će ovi ljudi to ikada moći da učine.

Talasasta ravnica Maredo protezala se donekle u Ilijan, da bi je zamenila pošumljena brda podalje od Maneterendrela, i reke Šal koja se odatle granala. Pet mastilom ucrtanih krstića na oko deset milja jedan od drugog označavalo je istočni rub tih brda. Brda Doirlon.

Rand pokaza prstom na krstić u sredini. „Da li si siguran da Samael nije pridodao još koji logor?“ Mala grimasa na Vejramonovom licu nagna ga da razdraženo odbrusi: „Gospodar Brend, ako tako više voliš, ili Veće devetorice, Matin Stepanos den Balgar, ako hoćeš, ili kralj lično. Da li su još ovako raspoređeni?“