Gospodar haosa

„Ako budeš slao te Tairence na zemljake, pogrešićeš. Sve i da im se može verovati, ne bih rekao da oni to mogu učiniti. Pošalji koplja. Jedan klan bio bi više nego dovoljan.“

Rand odmahnu glavom. „Darlin i njegovi pobunjenici mogu da čekaju. Sada je važan Samael.“

„Onda nas pusti da sada krenemo na Ilijan", reče Džeran. „Pusti te mokrozemce, Rande al’Tore. Ovde je okupljeno već bezmalo dvesta hiljada kopalja. Možemo uništiti Ilijance pre nego što Vejramon Sanijago i Semaradrid Maravin prevale pola puta do njih.“

Rand na trenutak čvrsto zatvori oči. Zar svi imaju nameru da se prepiru s njim? Ovo nisu ljudi koji bi ustuknuli ako se Ponovorođeni Zmaj namršti. Ponovorođeni Zmaj se javljao samo u proročanstvu mokrozemaca; oni su sledili Onoga Koji Dolazi Sa Zorom, Kar’a’karna, a odavno mu je već dosadilo da sluša kako čak ni Kar’a’karn nije kralj. „Želim vašu reč da ćete ostati ovde sve dok vam Met ne kaže da pođete. Obećanje svakoga od vas.“

„Ostaćemo, Rande al’Tore.“ Bruanov varljivo blagi glas imao je tvrdi prizvuk. Ostali su se saglasili grubljim glasovima, ali učinili su to.

„Ali to je samo gubljenje vremena", dodade Han, izvivši usta. „Neka nikada ne nađem hladovinu ako nije tako.“ Džeran i Erin klimnuše na to.

Rand nije očekivao da tako brzo odustanu. „Tu i tamo mora se gubiti vreme da bi se uštedelo", reče on, a Han frknu.

U šatoru sa zelenim prugama, Gromovnici su pomoću motki podigli krila i pustili da kroz zatamnjenu unutrašnjost dune lahor. Koliko god bilo vrelo i suvo, činilo se da je za Aijele osvežavajuće. Rand pomisli kako se ni za kap nije manje znojio nego dok je stajao na suncu. Skinuo je šoufu dok se smeštao na gomile čilima tako da Bruan i ostali poglavari budu okrenuti prema njemu. Device su se pridružile Gromovnicima u šatoru; malo-malo pa bi počeli da zbijaju šale jedni s drugima, praćene smehom. Ovaj put se činilo da je najbolje zapalo Leiranu; ako ništa drugo, Device su dvaput zalupale kopljima po štitovima pred njim. Rand nije razumeo gotovo ništa od toga.

Dok je palcem punio kratku lulu duvanom, dodao je vrećicu od kozje kože poglavarima da i oni napune lule – pronašao je bačvicu dobrih dvorečanskih listova u Kaemlinu – a onda upalio svoju usmeravanjem, dok su oni poslali jednog Gromovnika po zapaljenu grančicu iz vatre. Kada su sve lule bile upaljene, skrasili su se u razgovoru, zadovoljno pućkajući.

Razgovor je trajao jednako dugo kao i njegova rasprava sa plemićima, ne zato što je bilo mnogo tema za priču, već zato što je Rand sa mokrozemcima razgovarao sam. Aijeli su bili osetljivi kad je posredi čast; njihovim životom upravljao je đi’e’toh, čast i dužnost, sa pravilima jednako složenim i čudnim kao i njihov humor. Govorili su o Aijelima koji su još putovali iz Kairhijena, o tome kada će Met stići i šta bi uopšte trebalo činiti u vezi sa Šaidoima. Pričali su o lovu, ženama i tome da li rakija može da posluži dobro kao uskvaj, te o humoru. Čak je i strpljivi Bruan najzad raširio ruke u znak predaje i odustao od pokušaja da objasni aijelske šale. Šta je, Svetlosti mu, moglo biti smešno u vezi sa ženom koja je slučajno muža ubola nožem, kakve god okolnosti do toga dovele, ili sa čovekom koji se na kraju oženio sestrom svoje izabranice? Han je gunđao, frktao i odbijao da poveruje da Rand to ne razume; on se toliko smejao na ono s nožem da se umalo nije preturio. Jedino o čemu nisu razgovarali bio je predstojeći rat protiv Ilijana.

Kada su otišli, Rand je stao i začkiljio u sunce, na polovini silaska do obzorja. Han je ponovio priču o ubadanju, a poglavari su se u odlasku opet zacerekali zbog toga. Istresavši lulu bridom dlana, Rand je popušeni duvan smrvio pod čizmom u prah. Još je imao vremena da se vrati u Kaemlin i sretne s Bašerom, ali on se vratio u šator i seo da posmatra zalazak sunca. Kada je dodirnulo obzorje i postalo crveno kao krv, Enaila i Somara donele su mu u tanjiru porciju ovčijeg paprikaša dovoljnu za dva čoveka, okruglu veknu hleba i bokal čaja od nane odležalog u vedru vode da se ohladi.

„Ne jedeš dovoljno", reče Somara i pokuša da mu zagladi kosu pre nego što je izmakao glavu.

Enaila ga odmeri pogledom. „Da toliko ne izbegavaš Avijendu, ona bi se postarala da redovno jedeš “

„Privuče joj pažnju, a onda pobegne od nje", promrmlja Somara. „Moraš je privući ponovo. Zašto se ne ponudiš da joj opereš kosu?“

„Ne treba da bude toliko napadan", reče Enaila odlučno. „Bilo bi više nego dovoljno da je zamoli da je očešlja. Bolje za njega da ona ne pomisli kako je napadan.“

Somara šmrknu. „Neće pomisliti da je napadan ako bude tako bežao od nje. Ponekad si previše stidljiv, Rande al’Tore.“

„Je li vama jasno da mi nijedna od vas nije mati?“

Dve žene odevene u kadinsor zbunjeno se zgledaše. „Šta misliš, je li to još jedna mokrozemačka šala?" upita Enaila, a Somara slegnu ramenima.

„Ne znam. Ne izgleda mi kao da mu je zabavno.“ Ona potapša Randa po leđima. „Sigurna sam da je to bila dobra šala, ali moraš nam je objasniti.“