Grad i zvezde

„Moramo da krenemo dalje“, reče Alvin konačno. „Ovo je tek početak.“ On zakorači kroz jedan od prozora i opsene nestade. Iza stakla nije bilo nikakvog vrta, već je počinjao kružni prolaz koji se strmo zakrivljavao nagore. I dalje je video Alistru na nekoliko stopa od sebe, ali je znao da ona njega više ne vidi. Devojka ipak nije oklevala i trenutak kasnije obrela se pored njega u prolazu.

Pod njihovim nogama, pod je lagano počeo da klizi unapred, kao da je goreo od nestrpljenja da ih povede ka odredištu. Prevalili su nekoliko koraka po njemu, ali im je brzina uskoro postala tako velika da bi dalje kretanje bilo sasvim suvišno.

Hodnik je i dalje vodio naviše, a posle sto stopa skretao je tačno pod pravim uglom. Ali toga su samo logički bili svesni; sva čula su im govorila da hitaju potpuno vodoravnim hodnikom. Činjenica da su se zapravo kretali uz uspravnu cev duboku hiljdama stopa nije ih ispunjavala nesigurnošću, pošto je otkazivanje polarizovanog polja bilo nezamislivo.

A onda je hodnik ponovo počeo da se spušta ‘nadole’, sve dok još jednom nije skrenuo pod pravim uglom. Kretanje poda neprimetno se usporavalo, da bi se on najzad potpuno zaustavio na rubu dugačke dvorane obložene ogledalima, što je Alvinu stavilo do znanja da je ovde sasvim beznadežno požurivati Alistru. Nije stvar bila samo u tome da se neke ženske osobine uopšte nisu menjale još od Eve; niko, naime, nije bio u stanju da odoli opčinjavajućoj privlačnosti ovog mesta. Koliko je Alvin znao, u celom Diasparu nije postojalo ništa slično ovome. Po ćudljivoj zamisli umetnika, samo je nekoliko ogledala odražavalo prizor kakav je zaista bio — ali i ona su, Alvin je bio uveen u to, stalno menjala svoj položaj. I ostala su, razume se, odražavala nešto, ali bilo je prilično zbunjujuće videti sebe kako idete kroz sredinu koja se stalno preinačuje i deluje kao da je iz mašte.

Ponekad bi se pojavili ljudi koji su nekuda išli u svetu iza ogledala; Alvin je u više navrata ugledao prilike koje je prepoznao. Ubrzo mu je postalo jasno da nije opazio nijednog prijatelja koga je znao iz ovog postojanja. Kroz um nepoznatog umetnika on je gledao u prošlost i video prethodne inkarnacije ljudi koji žive danas. To ga je rastužilo pošto se setio vlastite jedinstvenosti; znao je da ma koliko čekao pred ovim nepostojanim prizorima, nikada neće naići na neki drevni odjek samoga sebe.

„Imaš li pojma gde se nalazimo?“ upita Alvin Alistru, kada su završili put kroz ogledala.

Alistra odmahnu glavom. „Negde blizu ruba grada, pretpostavljam“, uzvrati nehajno. „Izgleda da smo prevalili dobar komad puta, ali ne znam zapravo koliki.“

„Sada smo u Loranoj Kuli“, odgovori Alvin. „To je jedna od najviših tačaka u Diasparu.

Hodi, pokazaću ti.“ Uhvatio je Alistru za ruku i poveo je iz dvorane. Nije se mogao videti nikakv izlaz, ili na različitim mestima oblici poda ukazivali su na bočne hodnike. Ako biste se primakli ogledalu u nekoj takvoj tački, odraz bi se razlučio u zasveden prolaz svetlosti kroz koji se moglo ući u drugi hodnik. Alistra se sasvim izgubila u ovim krivudanjima i skretanjima, kada najzad stigoše u jedan dugačak, savršeno prav tunel kroz koji je stalno duvao prohladan vetar. Vodoravno se pružao stotinama stopa u oba smera, tako da su mu udaljeni rubovi izgledali kao sićušni krugovi svetlosti.

„Ne dopada mi se ovde“, požali se Alisra. „Hladno je.“ Ona verovatno nikada ranije u životu nije iskušila pravu hladnoću i Alvin je osetio da ga pomalo peče savest. Trebalo je da joj blagovremeno skrene pažnju da ponese ogrtač, i to neki valjan, pošto su gotovo svi ogrtači u Diasparu imali isključivo ukrasnu, a nimalo zaštitnu vrednost.

Budući da se devojka osećala neudobno isključivo njegovom krivicom, on joj bez reči pruži svoj ogrtač. U ovom gestu nije, menutim, bilo nikakve galantnosti; ravnopravnost polova bila je ostvarena odveć davno da bi takve konvencionalnosti opstale. Da su okolnosti bile obrnute, Alistra bi takone dala Alvinu svoj ogrtač i on bi ga automatski prihvatio.

Nije bilo neprijatno koračati dok im vetar duva u lena, i oni su brzo stigli do kraja tunela.

Krupno mrežast kameni filigran nije im dozvoljavao da nastave dalje, što je bilo dobro, pošto su stajali na samom rubu ničega. Velika vazdušna cev izbijala je na okomito pročelje kule, tako da je ispod njih zjapio ponor dubok najmanje hiljadu stopa. Nalazili su se visoko iznad spoljnih bedema grada, dok se pod njima pružao prizor Diaspara koji je imao prilike da vidi tek mali broj žitelja ovog sveta.

Vidik je sada bio suprotan onome koji je Alvin imao iz Središta parka. Pogled mu se odavde spuštao niz koncentrične talase kamena i metala koji su se obrušavali u miljama dugim naborima ka srcu grada. Daleko dole, delimično skrivene vrhovima kula, on je video polja, drveće i reku koja večito kruži. Još dalje, bastioni Diaspara koji su stajali sa suprotne strane ponovo su se uspinjali put neba.