Grad i zvezde

Celo zdanje predstavljalo je zagonetku, pošto se ništa u vezi sa njim nije moglo pronaći u istorijskom arhivu grada. Alvin čak nije bio siguran ni šta znači reč ‘Grob’; Jeserak mu je to možda mogao objasniti, pošto je bio strastveni sakupljač zastarelih izraza kojima je kitio svoje razgovore, što je neretko zbunjivalo njegove sabesednike.

Sa ove središnje uzvišene tačke, Alvin je razgovetno mogao da vidi preko parka, iznad zastora od drveća, sve do samog grada. Najbliže zgrade nalazile su se na udaljenosti od gotovo dve milje, obrazujući nizak pojas koji je potpuno okruživao park. Iza njega, na sve višim nivoima nizale su se kule i terase koje su sačinjvale glavni deo granevina u gradu.

Prostirale su se miljama blago se uspinjujući put neba, pri čemu se uporedo povećavala njihova složenost i monumentalna upečatljivost. Diaspar je bio sazdan kao jedinstvena celina; on je predstavljao ogromnu, moćnu mašinu. Iako mu je spoljni izgled bio gotovo zastrašujući po svojoj složenosti, on jedva da je obznanjivao delić skrivenih čudesa tehnologije bez kojih bi sve ove velike zgrade bile samo beživotne grobnice.

Alvinov pogled odlutao je ka granicama njegovog sveta. Na udajenosti od deset do dvanaest milja uzdizali su se spoljni bedemi grada, čije su se pojedinosti mutile zbog udaljenosti i na kojima je izgledalo da počiva nebeski svod. Iza njih nije bilo ničega — ničega, izuzev bolne praznine pustinje u kojoj bi čovek veoma brzo sišao s uma.

Zbog čega ga je onda ta praznina mamila, i zašto niko drugi izuzev njega nije osetio taj zov? Alvin to nije znao. Lutao je pogledom preko raznobojnih kula i tornjeva koji su zatvarali obzorja čovečanstva kao da traži odgovor na svoje pitanje.

Tu ga nije bilo. Ali istog časa kada je u srcu osetio žudnju za nedokučivim, doneo je odluku.

Sada je znao šta mu valja činiti u životu.

4.

Jaserak se nije pokazao od velike pomoći, premda nije bio neraspoložen za saradnju, kao što je Alvin gotovo očekivao. Slična pitanja postavljana su mu i ranije u toku njegovog dugog bavljenja savetničkom dužnošću, tako da on nije verovao da ga čak i neko ko je Jedinstven poput Alvina može iznenaditi problemima koje on ne bi bio u stanju da reši.

Tačno je da je Alvin počeo da ispoljava izvesne manje nastranosti u ponašanju, koje su zahtevale eventualne ispravke. On se nije ukalapao onako kako je trebalo u neverovatno razranen društveni život grada, kao ni u svetove mašte svojih drugova. Takone nije pokazivao veće zanimanje za dublja filosofska razmišljanja, premda to nije bilo iznenanujuće, s obzirom na njegov uzrast. Stvari su stajale znatno ozbiljnije sa Alvinovim nepravilnim ljubavnim životom; od njega se, doduše, nije moglo očekivati da stupi u neku relativno čvrstu vezu još najmanje jedno stoleće, pa ipak kratkoća vremena koje je provodio sa pojedinim partnerkama već je postala predmet prepričavanja. Veze su mu bile postojane dok su trajale, ali nije bilo takve koja bi opstala duže od nekoliko nedelja. Izgledalo je da Alvin ne može da posveti pažnju više od jednoj stvari u isto vreme. Postojala su razdoblja kada se on svom dušom predavao erotskim igrama svojih dugova, ili kada je potpuno iščezavao sa izabranicom svog srca na nekoliko dana. Ali kada bi ga volja za tim minula, usledili bi veliki razmaci, kada se činilo da je izgubio svako zanimanje za ono što je trebalo da predstavlja glavno zadovoljstvo njegovog uzrasta. To je možda bilo loše i po njega, ali u svakom slučaju po ljubavnice koje je napustio i koje bi potom neobično dugo snuždene lutale gradom, pre no što bi im pošlo za rukom da sa nekim drugim nanu utehu. Jeserak je već primetio da je i Alistra upravo došla u to nesrećno stanje.

Nije stvar bila u tome da su se u Alvinovom ponašanju ispoljavali bezosećajnost ili neuvinavnost. U ljubavi, kao i u svemu drugom, izgledalo je da on teži nekom cilju koji mu Diaspar nije mogao pružiti.

Ove osobenosti, menutim, nisu zabrinjavale Jeseraka. Od nekog ko je Jedinstven moglo se očekivati da se ponaša na takav način, i Alvin se u prikladnoj meri uklapao u opšti sklop grada. Nijedan pojedinac, ma kako nastran ili blistav bio, nije mogao da utiče na džinovsku inerciju društva koje se u doslovnom smislu nije menjalo preko milijardu godina. Jeserak nije tek samo verovao u stabilnost; sve drugo osim nje bilo mu je nepojmljivo.