Grad i zvezde

Postojalo je mnoštvo načina na koje je bez ikakvog utroška snage mogao da se preveze do odredišta koje je izabrao, ali više mu se dopadalo da prevali put pešice. Njegova soba nalazila se gotovo na najvišem nivou grada i posle kratke šetnje izbio je na uvojitu rampu koja je vodila nadole, do ulica. Nije se popeo na pokretnu traku, već je krenuo uskim pločnikom — što je bilo pomalo nastrano, budući da ga je čekalo nekoliko milja hoda. Ali Alvin je voleo vežbanja, pošto su mu ona uspokojavala um. Osim toga, mogle su se videti mnoge zanimljivosti, a bila je prava šteta projuriti pored svih čudesa Diaspara kada se pred vama pruža čitava večnost.

Postojao je običaj menu gradskim umetnicima — a svako je u Diasparu pre ili kasnije bivao umetnik — da izlažu najnovija ostvarenja duž pokretnih traka, tako da prolaznici mogu da uživaju u njihovim delima. Na ovaj način bi za svega nekoliko dana čitava populacija kritički ispitala svaku tvorevinu vrednu pažnje i na njoj ispisala svoj sud. Zbirna ocena, automatski utvrnena pomoću urenaja koji su prikupljali pojedinačna mišljenja i koje niko nikada nije uspeo da podmiti ili da ih obmane — premda je bilo više takvih nastojanja — odlučivala je o sudbini remek-dela. Ako je bilo pretežno pohvalnih glasova, njegova matrica bila bi uskladištena u sećanje grada, što je omogućavalo svakome ko bi to zaželeo, u ma kom budućem trenutku, da done u posed reprodukcije koja se ni po čemu ne bi razlikovala od originala.

Manje uspela ostvarenja stizao je usud svih takvih dela. Ona su bila ili rasklopljena na svoje prvobitne sastavne činioce ili su završavala u domovima umetnikovih prijatelja.

Alvin je na svom putu naišao na samo jedan object d’art koji mu je privukao pažnju. Bila je to tvorevina od čiste svetlosti, koja je maglovito podsećala na nerascvetalu laticu. Lagano ničući iz sićušnog jezgra boje, ona se širila u složene uvojnice i zastore, zatim bi se iznenada skupila, pa bi ceo ciklus ponovo počeo. Nije, menutim, dolazilo do poklapanja, pošto je svaki ciklus bio različit. Alvin je stajao i posmatrao čitav niz ovih pulsiranja, ali svaki put bi se javila neka tanušna, gotovo neuhvatljiva razlika, premda su osnovne kretnje ostajale neizmenjene.

Znao je zbog čega mu se dopada ova nedodiriva skulptura. Ritam njenog širenja stvarao je utisak prostora — čak bekstva. Možda upravo stoga ona ništa nije govorila mnogim drugim Alvinovim sugrananima. Zabeležio je umetnikovo ime i odlučio da stupi s njim u vezu prvom zgodnom prilikom.

Svi putevi, kako oni pokretni tako i nepokretni, imali su isti završetak, vodili su do parka koji je predstavljao zeleno srce grada. Ovde, na kružnom prostoru prečnika preko tri milje, nalazilo se sećanje na ono što je Zemlja bila u danima pre no što je pustinja progutala sve izuzev Diaspara. Najpre je dolazio širok pojas trave, zatim nisko drveće koje se sve više zgušnjavalo kako se išlo napred pod njegovim senkama. U isto vreme, tle se lagano spuštalo nadole, tako da bi, kada bi se najzad izišlo iz uske šume, ceo grad nestao sa vidika, zaklonjen štitom od stabala.

Širok vodeni tok, koji se pružao ispred Alvina, nazivan je, jednostavno, Reka. On nije imao, niti mu je bilo potrebno neko drugo ime. Na odrenenim razmacima Reku bi natkrivljavali uski mostovi, a ona je tekla oko parka zatvarajući pun krug, koga su mestimično prekidali zatoni. Činjenica da se brza reka vraćala u samu sebe posle toka manjeg od šest milja nije Alvinu nimalo izgledala neobična; štaviše, on uopšte ne bi obratio pažnju ni da je na nekom delu svog kruženja Reka protekla uzbrdo. U Diasparu je bilo znatno čudnijih stvari od te.

Desetak mladih ljudi plivalo je u jednoj maloj uvali, i Alvin je zastao da ih posmatra.

Većinu njih poznavao je iz vinenja, a neke i lično, tako da je za trenutak poželeo da im se pridruži u igri. Ali tajna koju je nosio odvratila ga je od njih, i on se zadovoljio ulogom posmatrača.

U fizičkom pogledu, nije se moglo reći ko je od ovih mladih granana izišao iz Dvorane Stvaranja ove godine, a ko je živeo u Diasparu već isto toliko dugo kao i Alvin. Iako su postojale primetne razlike u visini i težini, o uzrastu se ništa nije moglo zaključiti. Ljudi su se naprosto takvi ranali, a iako je važilo pravilo da što je neko viši, to je i stariji, ono ipak nije bilo primerno, izuzev ako bi se starost odrenivala u vekovima.