Grad i zvezde

„Verovatno, ukoliko bi se to dogodilo pošto su dostigli odrenen nivo inteligencije, da preduprede jednu takvu pojavu. Ali ako je atmosfera nestala dok su se oni još nalazili na primitivnom nivou, morali bi se ili prilagoditi ili iščeznuti. Pošto bi se prilagodili, mogli su razviti veoma visoku inteligenciju. U stvari, to bi se po svoj prilici dogodilo: podsticaj bi bio veoma veliki.“

Alvin je zaključio da je rasprava bila čisto teorijske prirode, bar što se ove planete tiče.

Nigde nije bilo nikakvog traga da je na njoj nekada postojao život, razuman ili bilo kakav drugi. Ali, u tom slučaju, kakva je bila svrha ovog mesta? Alvin je bio čvrsto uveren da je čitav višečlani sistem Sedam Sunaca veštačkog porekla, što znači da je i ovaj svet morao biti deo velikog projekta.

Nije bilo daleko od pameti da je on zamišljen isključivo kao ukras: na taj način bi nebo iznad njegovog džinovskog sadruga dobilo mesec. No, čak i da je to bilo posredi, činilo se više nego verovatnim da bi i njemu bila pridodana neka namena.

„Gledaj“, reče Hilvar, pokazavši na ekran. „Tamo, nadesno.“

Alvin je promenio smer kretanja broda i predeo se iskosio pod njim. Crveno osvetljene stene slile su se u neprekidan niz, usled brzine njihovog kretanja; a onda se slika ponovo umirila i ispod njih se pojavio nepogrešivi znak života.

Nepogrešiv — ali i obmanjujući. Uzeo je oblik široko rasprostrtog niza vitkih stubova, menusobno udaljenih po stotinu stopa, a dva puta toliko visokih. Pružali su se u daljinu, gubeći se u hipnotičkoj perspektivi, sve dok ih obzorje nije progutalo.

Alvin je okrenuo brod nadesno i počeo da juri duž linije stubova, razmišljajući pri tom kakvoj su svrsi oni mogli služiti. Bili su potpuno jednoobrazni, nižući se u neprekidnom poretku preko brda i kroz udoline. Ništa nije pokazivalo da su nekada nosili nešto na sebi; izgledali su glatki i bez obeležja, blago se sužavajući prema vrhu.

Sasvim nenadano, prava linija menjala je svoj smer, oštro skrenuvši pod pravim uglom.

Alvin je stigao da zaokrene brod tek posle nekoliko milja i da ga usmeri u novom pravcu.

Stubovi su se produžavali istim jednoličnim tokom preko crvenkastog predela, razmešteni u besprekornom poretku. A onda, pedeset milja od prethodne promene pravca, ponovo su naglo skretali pod pravim uglom. Ako se ovako nastavi, pomisli Alvin, ubrzo ćemo se obresti tamo odakle smo pošli.

Beskrajni niz stubova u toj meri ih je hipnotisao, da su produžili miljama posle procepa u njemu, pre no što je Hilvar uzviknuo i nagnao Alvina, koji ništa nije primetio, da vrati brod nazad. Polako su se spustili i dok su kružili iznad onoga što je Hilvar pronašao, jedna fantastična pretpostavka počela im se začinjati u umovima, mada se u početku nijedan nije usunivao da je saopšti drugome.

Dva stuba bila su slomljena blizu osnove i ležala opružena na stenju po kome su pala. Ali to nije bilo sve; dva druga stuba koja su oivičavala procep neka neodoljiva sila savila je prema napolje.

Zastrašujući zaključak bio je neizbežan. Alvin je sada znao iznad čega su leteli; video je to mnogo puta u Lisu, ali je sve do ovog trenutka zapanjujuća promena razmera osujećivala prepoznavanje.

„Hilvare“, reče i dalje se ustežući da pretoči misli u reči, „znaš li šta je ovo?“

„Izgleda gotovo neverovatno, ali leteli smo oko ivica jednog korala. Ovo predstavlja žuvu ogradu... ogradu koja nije bila dovoljno snažna.“

„Ljudi koji drže domaće životinje, male ljubimce“, reče Alvin, uz nervozan smeh kojim su se ljudi ponekad koristili da bi prikrili prestrašenost. „Trebalo je da pouzdano znaju kako da ih nadziru.“

Hilvar ništa nije rekao na ovu usiljenu lakoumnost; zurio je u polomljenu barijeru, zamišljeno se mršteći.

„Ne razumem“, promrmlja konačno. „Odakle je mogao da pribavlja hranu na jednoj ovakvoj planeti? I zašto je provalio iz svog tora? Dao bih mnogo kada bih mogao da saznam kakva je to životinja bila.“

„Možda su je ostavili ovde, a ona se probila napolje zato što je bila gladna“, pretpostavi Alvin. „Ili ju je nešto naljutilo.“

„Hajdemo niže“, reče Hilvar. „Hteo bih malo da pogledam tle.“

Spuštali su se sve dok brod nije gotovo dodirnuo golu stenu, i tek tada su primetili da je u ravnici izbušeno nebrojeno mnogo malih rupa, širokih najviše jedan ili dva inča. Sa druge strane ograde, menutim, tle je bilo pošteneno ove tajanstvene rošavosti; ona se naglo prekidala na liniji živice.

„U pravu si“, reče Hilvar. „Bila je gladna. Ali nije u pitanju životinja: više bi odgovaralo istini ako bismo je nazvali biljkom. Sasvim je iscrpla tle u svom zabranu, tako da je morala na nekom drugom mestu potražiti svežu hranu. Sva je prilika da se kretala sasvim polako; možda su joj bile potrebne godine da sruši ove stubove.“