Kruna mačeva

Device same dovukoše unutra veliku bakarnu kadu, mašući govorom ruku kada su je spustile smejući se, suviše uzbuđene da bi pustile sluge iz palate da to obave, ili da donose lanac vedara punih vrele vode. Rand je imao teškoća da sam skine sopstvenu odeću. Što se toga ticalo, imao je teškoća da se sam opere, ali nije uspeo da se izvuče da mu Nandera ne nasapuna kosu. Dok je sedeo u dubokoj kadi, u vodi do grudi, Somara, s kosom boje lana, i vatrenokosa Enaila ustrajale su na tome da ga obriju, toliko se usredsredivši na to da se činilo kao da će mu prerezati grkljan. Bio je naviknut na to zbog drugih prilika kada su odbijale da mu dopuste da sam barata četkicom i brijačem. Već se bio navikao na Device koje su ga posmatrale stojeći oko njega, nudeći se da mu izribaju leđa ili stopala, mašući rukama u bezglasnom ćaskanju i još uvek upola zaprepašćene prizorom nekoga ko sedi u vodi. Sem toga, uspeo je da se otarasi ponekih, barem, poslavši ih da prenesu naređenja.

Ono na šta nije bio naviknut, bila je Min, koja je sedela prekrštenih nogu na krevetu, brade naslonjene na ruku, gledajući sve to vrlo upadljivo opčinjena. Uz svu gomilu Devica, on nije ni primetio da je ona još uvek tu dok nije bio potpuno go, te je jedino mogao da sedne što je brže mogao, rasprskavajući vodu preko stranica kade. Ta bi žena i sama bila odlična Devica. Potpuno otvoreno je raspravljala o njemu sa Devicama, a da nijednom nije pocrvenela! On je bio taj koji je crveneo.

„Da, on je veoma skroman", rekla je, slažući se s Malinderom, koja je bila punačkija od većine Devica i s najtamnijom kosom koju je Rand ikada video na nekom Aijelu. „Skromnost je glavna odlika najboljih muškaraca.“ Malindera je krajnje ozbiljno klimala glavom, ali Min je imala osmeh koji gotovo da joj je prepolovio lice.

Ili: „O ne, Domijla; bilo bi šteta tako lepo lice pokvariti ožiljkom.“ Domijla, sa više sedih nego Nandera, mršavija od nje i isturene brade, ustrajavala je da on nije dovoljno lep jer nema ožiljak koju bi istakao njegovu lepotu. Njene reči. Ostale su bile još gore. Činilo se kao da su Device uvek uživale da ga nateraju da pocrveni. Min je u svakom slučaju uživala.

„Moraćeš da se osušiš pre ili kasnije, Rande“, rekla je, držeći dugačko parče bele tkanine obema rukama. Stajala je dobra tri koraka od kade, a sve Device su se povukle u krug koji ga je posmatrao. Min je imala tako nevin osmeh da bi je svaki sudija proglasio krivom samo na osnovu toga osmeha. „Dođi i osuši se, Rande.“

Nikada u životu nije mu toliko laknulo zato što se obukao.

Do tog trenutka, sva njegova naređenja bila su prenesena i sve je bilo spremno. Rand al’Tor možda je bio zaglavljen u kadi, ali Ponovorođeni Zmaj išao je da se susretne s Morskim narodom, na način koji će ih naterati da se u zanosu bace na kolena.

34 Ta'veren

U dvorištu pred Sunčevom palatom sve je bilo spremno po Randovom naređenju. Ili gotovo sve. Jutarnje sunce bacalo je senke sa stepenastih kula, tako da je samo deset koraka pred visokim bronzanim kapijama bilo u punoj svetlosti. Dašiva i Flin i Narišma, tri Aša’mana koja je zadržao, čekali su pored svojih konja, čak je i Dašiva blistao sa srebrnim mačem i crveno-zlatnim zmajem na svom crnom okovratniku, iako je i dalje uspevao da deluje iznenađeno svaki put kada bi opipao mač na svome boku, kao da se čudi što ga zatiče tu. Iza samog Dobrejna, s dva visoka stega koji su visili u nepomičnom vazduhu, u novim oklopima, sveže prelakiranim, tako da su sijali na suncu, i crvenim, belim i crnim kićankama vezanim za drške njihovih kopalja odmah ispod sečiva, stotinu Dobrejnovih konjanika bilo je u sedlu. Oni zaklicaše kada se Rand pojavio, dok je njegov opasač za mač sa svojom pozlaćenom kopčom u obliku zmaja bio vezan preko crvenog kaputa teškog od zlatoveza.

„Al’Tor! Al’Tor! Al’Tor!“, ispunjavalo je dvorište. Ljudi okupljeni na zalučenim balkonima pridružiše im se, Tairenci i Kairhijenjani u svojoj svili i čipkama, koji su samo nedelju dana ranije bez sumnje jednako glasno klicali Kolaveri. Muškarci i žene koji bi više voleli da se on nikada nije ni vratio u Kairhijen, sada su mahali rukama i pridruživali se povicima. On podiže Zmajevo žezlo da im otpozdravi, a oni zaklicaše još glasnije.