Kruna mačeva

„Neću im dopustiti da te ubiju, čobanine“, reče Min dok su joj oči jogunasto svetlucale, „ali neću ni tebi dopustiti da se ubiješ.“ Ona ga je obgrlila oko ramena kao da pokušava da ga zadrži tu gde je. „Ako Kar’a’karn želi da ustane“, ravnim glasom reče Amis, „naložiću Nanderi da dovede Device iz hodnika. Somara i Enalija biće posebno srećne da mu se nađu pri ruci i pomognu mu u svemu što je potrebno.“ Ugao usana podrhtavao joj je kao da će se nasmejati. Pošto je nekada i sama bila Devica, znala je gotovo sve što bi moglo da se dogodi. Ni Kiruna ni Bera nisu se smejale; mrštile su se na njega kao da je potpuna budala.

„Dečače“, suvo mu saopšti Kecuejn, „već sam videla i mnogo više od tvoje ćosave zadnjice nego što bih ikada poželela, ali ako si baš zapeo da je prošetaš pred nas šest, možda će neka i uživati u predstavi. Međutim, ako pri tom padneš na nos, mogla bih usput i da te raspalim po njoj pre nego što te budem vratila u krevet.“ Po izrazu lica koje su imale Samitsu i Korela, ona bi bile vrlo srećne da joj u tome pripomognu.

Narišma i Adli zaprepašćeno su buljili u Kecuejn, dok je Flin cupkao svoj kaput kao da se raspravlja sam sa sobom. Dašiva se, međutim, grubo kevtavo nasmejao. „Ako želiš da se otarasim ovih žena...“ Taj čovek običnog lica počeo je da priprema tokove, ne štitove nego isprepletano tkanje Duha i Vatre za koje je Rand slutio da bi svakome na koga bi bilo položeno nanelo toliko bola da mu ne bi ni na kraj pameti bilo da usmerava.

„Ne“, brzo je rekao. Bera i Kiruna poslušaće jednostavno naređenje da odu, a ako su mu Korela i Samitsu pomogle da ostane živ, onda im je dugovao više od bola. Ali, ako je Kecuejn mislila da će ga nagost zadržati tamo gde je, onda će se grdno iznenaditi. Nije bio siguran da li mu je pored Devica ostalo imalo čednosti. Osmehujući se Min, on joj nežno ukloni ruke, zbaci čaršave, pa izađe iz kreveta na Amisinoj strani.

Mudra samo skupi usne; gotovo je mogao da vidi kako razmatra da li da pozove Device. Bera je nesigurno, očajnički gledala u Amis, a Kiruna mu žurno okrenu leđa, dok su joj obrazi menjali boju. On je polako odšetao do ormana. Polako, jer mu se činilo kako bi moglo da se dogodi da Kecuejn dobije svoju priliku, samo ako se bude brže kretao.

„Pih!“, zagunđala je iza njega. „Kunem vam se, trebalo je da naprašim zadnjicu ovom tvrdoglavom dečaku.“ Neko je zagunđao nešto što je možda bilo slaganje s njom ili neodobravanje onoga što je upravo radio.

„O, ali to je tako slatka zadnjica, zar nije?“, reče neko drugi sa neznatnim muranđanskim naglaskom. To mora da je bila Korela.

Dobro da mu je glava bila u ormanu. Možda mu Device i nisu zgulile toliko čednosti koliko mu se činilo. Svetlosti! Lice mu je bilo vrelo poput peći. Nadajući se da će pokreti pri oblačenju prikriti podrhtavanje, on se na brzinu odenuo. Mač mu je stajao naslonjen u zadnjem delu ormana, a opasač beše obavijen oko tamnih kanija od kože divljeg vepra. On dotaknu dugački balčak, a onda ukloni ruku.

Bos, okrenuo se ka ostalima, još uvek vezujući košulju. Min je sedela prekrštenih nogu na krevetu u svojim pripijenim zelenim svilenim pantalonama, a po njenom izrazu lica nije se moglo prosuditi da li mu odobrava ili je očajna. „Moram da porazgovaram sa Dašivom i ostalim Aša’manima“, rekao im je. „Nasamo.“

Min se spusti s kreveta pa pritrča da ga zagrli. Ne prejako; veoma je pazila na njegovu zavijenu stranu. „Predugo sam čekala da te ponovo vidim budnog“, rekla je, obgrlivši ga oko struka. „Potrebno mi je da budem s tobom.“ To je samo mrvicu naglasila; mora da je imala Viđenje. Ili je možda samo htela da mu pomogne da se održi na nogama; ta ruka kao da mu je nudila podršku. U svakom slučaju, klimnuo je glavom; uopšte nije bio toliko čvrst na nogama. Spustivši joj ruku na rame, odjednom je shvatio kako ne želi da Aša’mani saznaju koliko je stvarno slab nimalo više negoli Kecuejn ili Amis.

Bera i Kiruna se oklevajući spustiše u kniks i krenuše ka vratima, a onda zastadoše jer se Amis nije smesta pokrenula. „Sve dok ne nameravaš da napustiš ove prostorije“, rekla je Mudra, a ni po čemu se nije moglo naslutiti da se obraća Kar’a’karnu.

Rand podiže boso stopalo. „Deluje li ti ovo kao da sam nekuda krenuo?“ Amis samo šmrcnu, pa onda, osmotrivši još jednom Adlija, pokupi Beru i Kirunu te izađe.

Kecuejn i druge dve zadržale su se samo trenutak duže. Sedokosa Zelena takođe je odmerila Adlija. Nije mogla biti prevelika tajna da je danima izbivao iz Kairhijena. Kada je stigla do vrata, ona je zastala. „Nemoj da praviš gluposti, dečače.“ Zvučala je kao ukočena tetka koja kori nestašnog nećaka, a pri tom se uopšte ne nada da će je on i poslušati. Samitsu i Korela izašle su za njom, mršteći se podjednako i na njega i na Aša’mane. Čim su nestale, Dašiva se nasmejao oštrim siktanjem, odmahujući glavom; stvarno je delovao kao da su ga uveselile.

Rand se udalji od Min da bi uzeo svoje čizme koje su stajale pored ormana i izvadio zamotane čarape iz njih. „Pridružiću vam se u sobi za prijem čim obujem čizme, Dašiva.“