Kruna mačeva

Jednoga dana, kada bude imao vremena, Rand je odlučio da natera Bašera da mu objasni kako to izvodi. Ako ikada bude bilo vremena.

„Nadugačko“, složio se Bašer, osmehujući se iza brkova, pa zataknu bodež za sopstveni opasač. A možda je taj čovek jednostavno imao samoubilačke sklonosti.

Napolju je konopac bio uklonjen, a Rand je stajao čekajući sa Dašivom i ostalima dok se devet hiljada saldejskih lakih konjanika postrojavalo iza Bašera u kolonama od po trojice. Negde iza njih, petnaest hiljada ljudi koji su sebe nazivali Zmajevom legijom postrojavalo se pešice. Rand ih je video nakratko, svi su bili u plavim kaputima koji su se zakopčavali sa strane tako da dugmad nisu kvarila sliku crveno – zlatnog Zmaja koji im se prostirao preko grudi. Većina je imala čelikom okovane lukove; neki su umesto toga nosili teške nezgrapne štitove, ali jedan je imao koplje. Kakvu god da su čudnu zamisao Met i Bašer smuljali, Rand se nadao da ona neće odvesti veći deo ove legije u smrt.

Mor se nestrpljivo kezio dok je čekao, gotovo poskakujući na prstima. Možda mu je, jednostavno, bilo drago što se vratio u svoj crni kaput sa srebrnim mačem na okovratniku, a opet, Adli i Narišma imali su gotovo istovetne osmehe, a ni Flinov, u stvari, nije bio daleko od toga. Znali su kuda idu sada i šta će raditi kad stignu tamo. Dašiva se mrštio ni na šta posebno, kao i obično, a usne su mu se bezglasno pomerale. Kao i obično. Takođe tihe i namrštene, Saldejke su stajale okupljene iza Deire, posmatrajući sve to sa strane. Orlovi i sokolovi, nakostrešenog perja i razdražene. Randa nije bilo briga što se one mršte i ljute. Ako je on mogao da se suoči s Nanderom i ostalim Devicama pošto ih je zadržao van ovoga, onda i Saldejci mogu da se nose s bilo kakvim dugačkim raspravama. Danas, ako je Svetlosti drago, nijedna žena neće poginuti zbog njega.

Tako mnogo ljudi nije moglo da bude postrojeno za minut, čak iako su očekivali naređenja, ali za neverovano kratko vreme Bašer podiže svoj mač i povika: „Moj gospodaru Zmaju!“

Klicanje se širilo niz ogromnu kolonu iza njega. „Gospodar Zmaj!“

Dočepavši Izvor, Rand načini prolaz između stubića, četiri koraka sa četiri, pa protrča kroz njega kada je zavezao tkanje, ispunjen saidinom i sa Aša’manima za petama, pravo na veliki otvoreni trg okružen ogromnim belim stubovima, a na vrhu svakog od njih u mermeru je bio uklesan venac od maslinovih grančica. Na suprotnim krajevima trga stajale su dve gotovo istovetne palate purpurnih krovova, okićene šetalištima oivičenim mnoštvom stubova i visokim balkonima i vitkim tornjevima. To su bile Kraljeva palata i nešto malo manja Velika dvorana Saveta, a ovo je bio Trg Tamaz, u srcu Ilijana.

Mršavi čovečuljak u plavom kaputu, sa bradom i obrijanom naušnicom, stajao je piljeći razjapljenih usta u Randa i Aša’mane u crnim kaputima koji su iskočili iz rupe u vazduhu, a punačka žena u zelenoj haljini, dovoljno kratkoj da su se videle zelene cipelice i njeni gležnjevi u zelenim čarapama, prekrila je usta obema rukama i stajala zakovana na mestu, izbuljenih očiju. Svi ljudi su zastajali da pilje u njih, ulični prodavci sa svojim poslužavnicima, vozači kola koji su terali svoje volove, muškarci i žene i deca, svi razjapljenih usta.

Rand visoko podiže ruke pa poče da usmerava: „Ja sam Ponovorođeni Zmaj!“ Reči su odjekivale preko trga, pojačane pomoću Vazduha i Vatre, a plamenovi su šibali iz njegovih ruku stotinu koraka uvis. Iza njega, Aša’mani su prekrili nebo vatrenim loptama koje su se rasipale na sve strane“ Svi, osim Dašive, koji je pravio plave munje što su pucketale iznad trga.

Ništa više nije bilo potrebno. Bujica ljudi koji su vrištali razlete se u svim pravcima, što dalje od Trga Tamaz. Pobegli su baš na vreme. Rand i Aša’mani pomeriše se u stranu od prolaza, a Davram Bašer povede svoje Saldejce, koji su divlje vrištali, pravo u Ilijan, poplava konjanika koji su mahali mačevima dok su kuljali kroz otvor. Bašer je srednju kolonu vodio pravo napred, kao što su i namislili, tako davno se to sad činilo, dok su se dva druga reda odvajala nalevo i nadesno. Urlajući, izletali su iz prolaza, razilazili su se na manje grupe, galopirali su u ulice koje su se račvale od trga.

Rand nije sačekao da vidi kako poslednji konjanici izlaze. Kad je već više od trećine izašlo iz prolaza, on smesta izatka drugi, manji otvor. Nije bilo nikakve potrebe da se poznaje mesto kuda se Putuje ako se prelazi samo kratka razdaljina. Oko njega su Dašiva i ostali tkali svoje prolaze, ali on je već zakoračio u sopstveni, pustivši ga da se zatvori za njim, i našao se navrh jedne od vitkih kula Kraljeve palate. Odsutno se zapitao je li Matin Stepaneos den Balgar, kralj Ilijana, u tom trenutku negde ispod njega.