Nebeski oganj

Tad se setila kako je, još kao šesnaestogodišnjakinja, nedugo pošto su joj dopustili da uplete kiku, dozvolila Neli Tan da je nagovori da ukrade puding od šljiva iz kuhinje Korin Ajelin. Nije takoreći ni izašla kad je naletela pravo na kuvaricu. Setila se onog što je usledilo i prosledila ga u komadu kroz povodac, na šta Mogedijen samo iskolači oči,.

Ninaeva se namršti pa učini to ponovo. Nećeš ti mene da zamajavaš! I još jednom. Pomoći ću Randu, ma šta ti mislila. I još jednom. Pa makar obe poginule! I opet. O, Svetlosti, a šta ako je ona u pravu? Šta ako nas Rand obe ubije pre nego što shvati da sam to ja? I ponovo. Mrzim je! I opet. Mrzim je! I opet.

Tek tad je shvatila da se Mogedijen mahnito koprca i toliko klima glavom da je izgledalo kao da će joj svakog časa otpasti. Ninaeva se prvo samo zapilji u njene obraze oblivene suzama, a onda stade i razveza tokove Vazduha. Svetlosti, šta ona to radi? Pa nije ona Mogedijen. „Pretpostavljam da to znači da si se prizvala pameti.“

„Pobiče nas“, tiho promumla Izgubljena između jecaja, ali ipak žustro zaklima glavom u znak pristanka.

Ninaevino srce otvrdnu. Mogedijen zaslužuje sve što ju je snašlo, a i mnogo, mnogo više. U Kuli bi Izgubljenu umirili i pogubili odmah po završetku suđenja na kome bi dovoljan dokaz bio to što je ona upravo to što jeste. „Dobro. Sada ćemo da...“

Čitava se palata potrese od udara groma ili već nečeg sličnog. Zidovi zazvečaše, a s podova se podiže oblak prašine. Ninaeva nalete na Mogedijen i zajedno se zateturaše pokušavajući da ostanu na nogama. Još se nije sve čestito ni smirilo kad se prolomi nekakvo bučanje, kao da strahotno velika vatra šiba uz dimnjak širine planine. To je trajalo samo časak, a onda zavlada još veća tišina nego pre. U stvari, ne. Čuo se bat nečijih koraka. Neko je trčao. Čitav hodnik je odzvanjao. Zvuk je dopirao iz severnog krila palate.

Ninaeva odgurnu Izgubljenu. „Idemo.“

Mogedijen zacvile, ali poslušno pođe za njom. Disala je ubrzano, iskolačenih očiju. Ninaevi je bilo drago što je i ova s njom, ali ne samo zbog pristupa Jednoj moći. Posle tolikih godina skrivanja u senci, ispostavilo se da je Pauk tolika kukavica da je u poređenju s njom ona maltene oličenje hrabrosti. Maltene. Sad joj je samo bes zbog sopstvenog straha omogućavao da održava onu struju Duha koja ju je vezivala za Tel’aran’riod. Mogedijen je bila obeznanjena od užasa.

Vukući Izgubljenu na srebrnom povocu, Ninaeva ubrza korak i pođe za sve slabijim odjekom onih koraka.

Rand oprezno stupi u kružno dvorište. Iznad jedne polovine belog kruga uzdizala su se tri sprata palate, a druga je bila ograničena kamenim polukrugom na nizu visokih belih stubova. Iza njih se prostirao novi vrt, ispresecan pošljunčanim stazama ispod niskih krošanja. Oko bazenčića s lokvanjima bile su raspoređene mermerne klupe. U vodi su se videle zlatne, bele i crvene ribice.

Uto klupe počeše da se pomeraju i menjaju se, pretvarajući se u bezlike ljudske prilike, bele kao mermer i, reklo bi se, jednako tvrde. Rand je dotle već shvatio koliko je teško menjati nešto što je Rafhin već promenio. Munje mu sunuše iz prstiju i porazbijaše mermerne protivnike u paramparčad.

Vazduh se pretvori u vodu. Rand se zagrcnu, pa zapliva ka stubovima i vrtu iza njih. Sigurno tamo postoji nekakva prepreka koja zadržava vodu. Pre nego što je stigao da počne da usmerava, okružiše ga nekakva zlatna, crvena i bela obličja, veća nego što su bile ribice u bazenu. I sa zubima. Voda se oboji njegovom krvlju kad stadoše da ga ujedaju. Nagonski je pokušavao da ih rastera rukama, ali onaj njegov smireni deo, tamo negde u Praznini, poče da usmerava. Plamen poče da kulja ka prepreci, ako je tako nešto uopšte postojalo, kao i prema svim mestima s kojih je Rafhin mogao da gleda okruglo dvorište. Voda se uskomeša i poče da ga bacaka na sve strane dok je kuljala u šupljine koje su ostale za mlazovima vatre. Ona raznobojna stvorenja nastaviše da kidišu i puštaju mu krv. Od tolikog tumbanja nije mogao da vidi kuda šalje svoje udare, tako da su sada praštali na sve strane. Ostao je bez daha. Pokušao je da misli na vazduh. Na vodu koja se pretvara u vazduh.