Nebeski oganj

Rand sačeka da vatra zgasne i malo odgurnu saidin od sebe. Zatreptao je ne bi li iščistio ljubičasti trag svetlosti, pa se zagledao ka velikoj rupi u mermernoj ogradi kolonade i ostacima stubova koji su poput očnjaka visili s krova. Ovoga puta nije treperilo, pošto je njegov učinak očigledno bio previše jak čak i za ovo čudno mesto. Sada, kada je sve svršeno, učinilo mu se da je ipak bilo previše lako. Možda je gore ostalo nešto što će ga uveriti da je Rafhin zaista mrtav. Jurnuo je ka vratima.

Ninaeva se mahnito upinjala da još jednom sklopi Vatru oko Rafhina. Pomislila je kako je možda trebalo da upotrebi munju. Sadje gotova. One strašne oči bile su usredsređene na Mogedijen, ali nema veze, ionako će obe umreti.

Uto kolonadu probi tečna vatra, toliko vrela da je spram nje njena bila osvežavajuća. Prepala se i ispustila tkanje i krenula da rukom zakloni lice, ali nije stigla čestito ni da je podigne, a svemu je došao kraj. Kao i Rafhinu. Teško da bi uspeo da pobegne. Doduše, bio je tu jedan trenutak, toliko kratak da ga je možda i izmislila, onda kada ga je onaj mlaz dotakao a on postao... izmaglica. Samo jedan trenutak. Možda je sve to izmislila. A možda i nije. Drhtavo je uzdahnula.

Mogedijen je zarila lice u šake i jecala. Jedino osećanje koje je Ninaevi stizalo kroz a’dam bilo je olakšanje, toliko snažno da je potisnulo sve ostalo.

Uto se odozdo začu bat koraka.

Ninaeva se okrete i zakorači ka stepeništu. Iznenadila se kad je shvatila da je već uveliko prigrlila saidar i pripremila se za okršaj.

Zbunjenost je prođe čim je ugledala Randa. Promenio se. Izgledao je isto, ali lice mu je nekako bilo otvrdnulo a oči se pretvorile u plavi led. Krvave razderotine na kaputu i čakširama i izranavljeno lice samo su upotpunjavali utisak.

Izgledao je tako da se uopšte ne bi iznenadila ako ubije Mogedijen čim sazna ko je, iako Ninaeva još nije bila završila s njom. A prepoznaće i a’dam. Bez razmišljanja ga je izmenila, tako da je povodac nestao, a ostale su samo njena srebrna narukvica i ogrlica na Mogedijeninom vratu. Sledila se kad je shvatila šta je uradila, ali je odahnula kad je uvidela da i dalje oseća Izgubljenu. Adam je radio upravo onako kako je tvrdila Elejna. Možda Rand ništa neće primetiti. Mogedijen joj je stajala iza leđa, tako da se povodac nije ni video.

Jedva da je i primetio Izgubljenu. „Razmišljao sam o onoj vatri dok sam se peo ovamo. Palo mi je na pamet da si to možda ti ili... Gde smo mi to? Da li se Egvena ovde sastajala s vama?“

Ninaeva ga pogleda, trudeći se da ne proguta knedlu. Kako mu je samo hladno lice. „Rande, Mudre kažu da je ovo što si uradio i što sada radiš opasno, pa čak i zlo. Kažu da kad dođeš ovamo kao čovek od krvi i mesa gubiš deo sebe, deo onog ljudskog u tebi.“

„A Mudre znaju sve, zar ne?“ Prošao je kraj nje i zagledao se ka kolonadi. „Ranije sam mislio da Aes Sedai znaju sve. Nevažno je, uostalom. Ne znam koliko ljudskog Ponovorođeni Zmaj može sebi da priušti.“

„Rande, ja...“ Nije znala šta da kaže. „Pusti me bar da te Lečim.“

Pustio ju je da mu položi ruke na glavu. Nije joj bilo lako. Rane mu nisu bile ozbiljne mada ih je bilo mnogo – izgledale su kao da ga je nešto izujedalo – ali je zato ona stara, nezalečena i nezalečiva rana na boku bila kao kužna jama, bunar pun nečega što je izgledalo upravo onako kako je zamišljala glib saidina. Počela je da usmerava mešane tokove, preplićući Vazduh i Vodu s Duhom, pa čak i s malo Vatre i Zemlje. Rand nije čak ni trepnuo. Samo je zadrhtao. I to je bilo sve. Potom ju je uhvatio za zglavke i sklonio joj ruke s lica. Nije se opirala. Nove rane su nestale sve do jedne, bilo da su ogrebotine, ugrizi i posekotine, ali ona stara nije. Nju kao da nije ni takla. Ali Lečenje se može primeniti na sve osim smrti, pa čak i na to.

„Je li mrtav?“, upitao ju je tiho. „Jesi li ga videla kako umire?“

„Mrtav je, Rande. Sve sam videla.“

On klimnu. „Ali ima ih još, zar ne? Ima još... Izabranih.“

Ninaeva oseti nalet Mogedijeninog straha, ali nije se osvrnula. „Rande, moraš da ideš. Rafhin je mrtav, a ovo mesto može biti opasno za tebe takvog kakav si. Idi i više ne dolazi ovamo telom.“

„Dobro.“

Nije videla a ni osetila da je išta učinio, a verovatno to ne bi ni mogla, ali za trenutak joj se učinilo da se hodnik iza njegovih leđa... nekako promenio. A opet, bio je isti. Osim... Trepnula je. Stub u kolonadi više nije bio prepolovljen, niti je bilo one rupe u kamenoj ogradi.