Oluja na obzorju

Odmah ispred porozora, vetar se odjednom ispravi i barjaci se zavijoriše u suprotnom smeru; dakle, ipak nisu bile posredi iglice, već su se barjaci pogrešno vijorili. Min tiho uzdahnu, a on oseti njeno olakšanje, mada je i dalje bila zabrinuta zbog njega. U poslednje vreme, to osećanje je stalno prisutno kod nje. On to oseća od svih njih, iz sva četiri klupka osećanja ušuškanih u njegovom umu: iz tri od žena koje je tu sam smestio, i iz jednog od one koja se protiv njegove volje tu ugurala. Jedna od njih se približava. Avijenda, dolazi s Ruarkom kako bi se susrela s Random.

Sve četiri žene zažali će zbog odluke da ga vežu. Žarko je želeo da može zažaliti zbog svoje odluke da im to dozvoli - ih makar zbog odluke da to dopusti trima ženama koje voli. Ali istina je da mu je Min potrebna, da mu je potrebna njena snaga i njena ljubav. Iskoristiće nju kao što je iskoristio mnoge druge. Ne, u njemu nema mesta za žaljenje. Samo bi voleo da može jednako lako odagnati grižu savesti.

Ilijena, začu se jedan glas u Randovoj glavi kao iz velike daljine, ljubavi moja... Lijus Terin Telamon, Rodoubica, tog dana je bio manje-više miran. Rand je pokušavao da ne razmišlja previše o onome što je Semirhag kazala onoga dana kada je Rand ostao bez šake. Ona je jedna od Izgubljenih; spremna je da kaže bilo šta ako misli da bi to njenoj žrtvi nanelo bol.

Stavila je na muke čitav jedan grad kako bi se dokazala, prošaptao je Lijus Terin. Ubila je hiljadu ljudi na hiljadu različitih načina da bi videla kako će se njihovi vrisci međusobno razlikovati. Ali ona retko laže. Retko.

Rand odgurnu taj glas od sebe.

„Rande“, ponovi Min, tiše nego ranije.

On se okrenu da je pogleda. Bila je mršava i vitka, pa se često osećao kao da je mnogo krupniji od nje. Kosa joj je bila u kratkim tamnim kovrdžama - ali ne tamnim koliko njene duboke i zabrinute oči. Kao i uvek, bila je u kaputu i pantalonama. Danas joj je odeća bila tamnozelena, veoma nalik iglicama na borovima napolju. Ali, nasuprot svom izboru odeće, naručila je da joj se odeća šije tako da naglašava stas. Oko rubova rukava bilo je izvezeno srebrno cveće, a ispod je virila čipka. Blago je mirisala na lavandu, možda od sapuna kojim se u poslednje vreme kupala.

Zašto nosi pantalone, a kiti se čipkom? Rand je davno digao ruke od pokušaja da razume žene. Razumevanje žena neće mu pomoći da stigne do Šajol Gula. Sem toga, ne mora da razume žene kako bi ih iskoristio. Naročito ako znaju neke stvari koje su mu potrebne.

Stisnu zube. Ne, pomislio je. Ne, neke granice neću preći. Neke stvari čak ni ja neću uraditi.

„Opet misliš na nju“, reče mu Min, skoro kao da ga optužuje.

Često se pitao postoji li veza koja radi samo u jednom smeru. Mnogo toga bi dao za jednu takvu.

„Rande, ona je jedna od Izgubljenih", nastavi Min. „Sve bi nas bez razmišljanja pobila."

„Mene nije nameravala da ubije", tiho odgovori Rand, okrećući se od Min i opet gledajući kroz prozor. „Mene bi zarobila."

Min se lecnu. Bol, zabrinutost. Razmišljala je o onim izopačenim muškim a’damima koje je Semirhag u potaji ponela kada je oponašala Kćer Devet meseca. Kecuejnin ter’angreal poremetio je prerušavanje Izgubljene, omogućivši Randu da prepozna Semirhag. Ili, makar omogućivši Lijusu Terinu da je prepozna.

Taj sukob se završio tako što je Rand ostao bez šake, ali je zarobio jednu od Izgubljenih. Kada je poslednji put bio u sličnim okolnostima, to se nije dobro okončalo. I dalje ne zna gde je Asmodean pobegao ili zašto je taj ljigavac uopšte i bežao, ali Rand je duboko uveren da je on neprijateljima otkrio mnogo toga o Randovim namerama i postupcima.

Trebalo je da ga ubijem. Trebalo je da ih sve pobijem.

Rand klimnu, pa se ukoči. Je li to bilo misao Lijusa Terina ili njegova? Lijuse Terine, pomisli Rand. Jesi li tu?

Učinilo mu se kako čuje smeh - ih je to možda bilo jecanje.

Plamen te spalio!, pomisli Rand. Govori! Vreme se bliži. Moram da znam ono što ti znaš! Kako si zapečatio zatvor Mračnoga? Šta je pošlo po zlu i zašto je zbog toga zatvor ostao propuštan? Govori!

Da, to je svakako bilo jecanje, a ne smeh. Ponekad je teško oceniti kada je reč o Lijusu Terinu. Rand je o tom mrtvom čoveku i dalje razmišljao kao o nekom pojedincu, odvojenom od sebe, bez obzira na ono što je Semirhag kazala. Očistio je saidin. Opačine više nema i više ne može da mu dodiruje um. Neće poludeti.