Oluja na obzorju

Sunovrat u konačno ludilo ume da bude... nagao. Opet je začuo njene reči, koje je izgovorila tako da je svi čuju. Njegova tajna naposletku je otkrivena. Ali Min je videla Randa i još jednog čoveka kako se stapaju. Znači li to da su on i Lijus Terin dva odvojena čoveka, dva pojedinca naterana da borave u istom telu?

To što je glas koji on čuje stvaran, ne predstavlja nikakvu razliku, kazala je Semirhag. Štaviše, zato je njegovo stanje još gore.

Rand je posmatrao jedan odred od šest vojnika kako proveravaju konjske vezove koji su se pružali s desne strane travnjaka, između poslednjeg reda šatora i šume. Proveravali su jednu po jednu potkovicu.

Rand nije mogao da misli o svom ludilu. Takođe nije mogao da razmišlja o tome šta Kecuejn radi sa Semirhag. To znači da je u stanju da razmišlja samo o svojim planovima. Sever i istok moraju biti kao jedno. Zapad i jug moraju biti kao jedno. Dva moraju biti kao jedan. To je odgovor koji je dobio od onih čudnih stvorenja iza crvenog dovratka. To je sve što zna.

Sever i istok. Mora da prisili sve zemlje na mir, htele one to ili ne. Na istoku je sproveo u delo kolebljivu ravnotežu, pošto su Ilijan, Majen, Kairhijen i Tir ovako ili onako pod njegovom vlašću. Seanšani vladaju na jugu, pošto su zauzeli Altaru, Amadiciju i Tarabon. Ako napadnu u tom smeru, Murandija će možda ubrzo biti njihova. Dakle, ostaje Andor i Elejna.

Elejna. Ona je daleko, daleko na istoku, ali on i dalje u glavi oseća klupko njenih osećanja. S tolike udaljenosti, teško je bilo oceniti šta ona tačno oseća, ali činilo mu se da je ispunjena... olakšanjem. Znači li to da njena borba za vlast nad Andorom napreduje kako treba? Šta je s vojskama koje su je opsedale? I šta su oni Krajišnici namerili? Napustili su svoje položaje, pa su se udružili i pošli na jug da traže Randa, ali nisu dali nikakvo objašnjenje šta hoće od njega. Oni su možda najbolji vojnici zapadno od Kičme sveta. Njihova pomoć biće od neprocenjive važnosti u Poslednjoj bici. Ali napustili su severne krajeve. Zašto?

Međutim, ustručavao se da se suoči s njima, iz straha da bi to moglo dovesti do novog rata - koji trenutno ne može da priušti. Svetlosti! Čovek bi pomislio da bar na Krajišnike može da se osloni i na njihovu podršku u borbi protiv Senke.

Ali to nije bitno, makar u tom trenutku. Većinom zemalja vlada mir, ili nešto približno miru. Pokušavao je da ne razmišlja o skoro smirenoj pobuni protiv njega u Tiru, nemirnim granicama sa seanšanskim zemljama, ili spletkarenju plemstva u Kairhijenu. Svaki put kada mu se učini da je neku državu doveo u red, kao da se deset drugih raspadne. Kako da donese mir ljudima koji neće da ga prihvate?

Min ga čvrsto stisnu za ruku, a on duboko uzdahnu. Učinio je šta je mogao, i za sada ima dva cilja. Mir u Arad Domanu i primirje sa Seanšanima. Reči koje je čuo iza dovratka sada su mu jasne: ne može da se bori i protiv Seanšana i protiv Mračnoga. Mora da zadrži seanšansko napredovanje sve do kraja Poslednje bitke. Nakon toga, Svetlost može sve da ih sagori.

Zašto Seanšani nisu odgovorili na njegov zahtev da se sastanu? Jesu li besni zbog toga što je zarobio Semirhag? Pustio je sul’dam na slobodu. Zar to ne govori o njegovim dobrim namerama? Arad Doman će biti dokaz njegovih namera. Ako mu uspe da okonča borbe na Almotskoj ravnici, pokazaće Seanšanima da je ozbiljan kada im nudi mir. Nateraće ih da to uvide!

Rand duboko uzdahnu, gledajući kroz prozor. Bašerovih osam hiljada vojnika dizalo je šiljate šatore, kopalo jarak i nabijalo bedem oko travnjaka. Sve veći tamnosmeđi bedem isticao se naspram belih šatora. Rand je naredio Aša’manima da pomažu u kopanju - i mada je čisto sumnjao da im se taj skromni posao dopada, njihova pomoć je u velikoj meri sve ubrzala. Sem toga, Hand je pretpostavljao da oni - baš kao i on - u tajnosti uživaju u svakom izgovoru da drže saidin. Video je kako njih nekoliko, odeveni u krute crne kapute, šire tkanja oko sebe dok iskopavaju još jedan deo tla. Bilo ih je deset u taboru, mada su samo Flin, Nef i Narišma puni Aša’mani.

Saldejci su, odeveni u svoje kratke kapute, brzo radili, starali se za svoje atove i postavljali straže. Drugi su lopatama grabili zemlju s gomile koju su Aša’mani iskopali i nosili je da nabijaju bedem. Rand je na licima mnogih Saldejaca orlujskih noseva video nezadovoljstvo. Ne dopada im se to što dižu tabor u šumovitom kraju, bez obzira na to što je borova šuma na toj padini veoma retka. Drveće otežava konjičke juriše i može da sakrije neprijateljsko približavanje.

Davram Bašer je lično jahao kroz logor, uzvikujući naređenja kroz one svoje guste brkove. Pored njega je hodao lord Telen, dežmekast čovek u dugom kaputu i s tankim domanskim brkovima. Bio je Bašerov poznanik.