Oluja na obzorju

Premda Ninaeva nije bila iznenađenje, Alivija jeste. Rand nije bio svestan činjenice da je nekadašnja damane bila uključena u... prikupljanje podataka. Ipak, ona bi trebalo da je snažnija čak i od Ninaeve, kada je o Jednoj moći reč, pa su je možda poveli da pruža podršku. Čovek nikada ne može biti previše pažljiv kada se radi o Izgubljenima.

Alivijina kosa bila je prošarana belim vlasima, a bila je samo malčice viša od Ninaeve. Te sede u njenoj kosi su znak - seda ili bela vlas na ženi koja koristi Jednu moć označava veliku starost. Alivija tvrdi da je četiri stoleća stara. Nekadašnja damane danas je bila u crvenoj haljini izvanrednog kroja, kao da pokušava da izazove sukob. Većina damana, kada se skinu s povoca, ostaju krotke. Ali to se nije desilo sa Alivijom - ona zrači nekakvom napetošću i usredsređenošću skoro kao da je Beli plašt.

Osetio je kada se Min ukočila i osetio je njeno nezadovoljstvo. Alivija će u nekom trenutku pomoći Randu da umre. To je bilo jedno od Mininih predviđanja - a njena predviđanja nikada ne greše. Sem što je kazala da je pogrešila u vezi s Moirainom. Možda to znači da on neće morati da...

Ne. Opasna je svaka pomisao na to da će preživeti Poslednju bitku, svaka pomisao koja u njemu budi nadu. Mora da bude dovoljno snažan da prihvati ono što mu sleduje. Dovoljno snažan da umre kada za to kucne čas.

Kazao si da ćemo moći da umremo, javio se Lijus Terin u nekom krajičku njegovog uma. Obećao si!

Kecuejn ništa ne reče dok je prelazila preko sobe i sipala sebi pehar kuvanog vina s jednog stočića pored kreveta. Nakon toga, ona sede u jednu od stolica od crvene kedrovine. Bar nije tražila od njega da joj sipa vino. Takve stvari nisu neuobičajene za nju.

„Pa, šta si saznala?" upita je on, otišavši od prozora i takođe nasuvši pehar. Min priđe krevetu - rama napravljenog od kedrovih brvana i s naslonom na kom je mestimično bila ostavljena kora, obojenim u tamnu crvenkastosmeđe - pa sede i spusti ruke u krilo. Budno je gledala Aliviju.

Na oštrinu u Randovom glasu Kecuejn izvi obrvu. On uzdahnu i suzbi razdraženost. Zamolio ju je da mu bude savetnica i pristao je na njene uslove. Min mu je kazala da od Kecuejn mora naučiti nešto važno - bilo je to još jedno predviđanje - a njeni saveti su mu zapravo i bili korisni, i to više no jednom. Njeni zahtevi za neprestanom pristojnošću na kraju se isplate.

„Kecuejn Sedai, kako je prošlo ispitivanje?", upita on daleko blaže.

Ona se nameši sebi u bradu. „Sasvim dobro."

„Sasvim dobro?", prasnu Ninaeva. Ona nije obećala da će biti uljudna prema Kecuejn. „Ta žena je izluđujuća!"

Kecuejn otpi gutljaj vina. „Pitam se šta bi se drugo moglo očekivati od jedne Izgubljene, dete. Imala je mnogo vremena da vežba... izluđivanje."

„Rande, ta... to stvorenje je kamen", kaza Ninaeva okrećući se prema njemu. „Iako ispitivanje traje danima, odala je jedva jednu korisnu rečenicu! Samo nam objašnjava koliko smo bedni i nazadni, povremeno pominjući da će nas na kraju sve pobiti." Ninaeva krenu da zgrabi svoju dugu pletenicu - ali zaustavi se pre nego što je zacima. Postaje sve bolja u tome. Rand se pitao zašto se uopšte trudi, ako se uzme u obzir koliko je očigledno plahovita.

„Uprkos devojčinim dramatičnim rečima", nadoveza se Kecuejn klimajući ka Ninaevi, „prilično je razumno opisala stanje stvari. Fuj! Kada sam kazala sasvim dobro, to je trebalo da protumačiš kao onoliko dobro koliko bi se to moglo očekivati, uzevši u obzir nesrećne okolnosti kojima smo sputane. Čovek ne može da veže oči slikaru, a onda da se čudi kada nema slike."

„Kecuejn, ovo nije umetnost", zajedljivo odvrati Rand, „već mučenje.“ Min se zgleda s njim, a on oseti njenu zabrinutost. Za koga? Ne muče njega.

Kutija, prošapta Lijus Terin. Trebalo je da umremo u onoj kutiji. Onda... onda bi sve bilo gotovo.

Kecuejn srknu vino. Rand nije ni okusio svoje - već je znao da su začini u njemu toliko jaki da se nije više moglo piti. Ali bolje je i to, nego nešto drugo.

„Tražiš od nas učinak, mladiću", odgovori mu Kecuejn. „Ali ne daš nam alatke koje su nam potrebne kako bismo ga postigli. Bez obzira na to hoćeš li ti to zvati mučenjem, ispitivanjem, ili pravljenjem kolača, ja to zovem ludošću. Sad, kada bi nam bilo dopušteno da...“

„Ne!“, odbrusi Rand, mašući šakom... patrljkom... ka njoj. „Nećeš ni da joj pretiš, ni da je povrediš."

Vreme u mračnoj kutiji, iz koje su me stalno vadili i tukli. On se neće tako ponašati prema ženi koja se nalazi u njegovim rukama. Čak ni prema jednoj od Izgubljenih. „Možete da je ispitujete, ali neke stvari neću da dopustim."

Ninaeva frknu. „Rande, ona je jedna od Izgubljenih, i opasna je iznad svake mere!"