Oluja na obzorju

Kada Egvena izađe iz male odaje i uđe u široki hodnik od sivog kamena popločan zelenim i crvenim pločicama - razmisli o toj poslednjoj primedbi. Možda Silvijana nije pokazala iznenađenje kada je čula za Egvenin odlazak kod Elaide. Možda je to bilo saosećanje. Elaida se neće dobro poneti kada joj se Egvena suprotstavi, kao što se suprotstavljala ostalima u Kuli.

Da li je zato Silvijana rešila da Egvena dođe na poslednje šibanje nakon jela? Uzevši u obzir naređenja koja je Silvijana izdala, Egvena će morati da jede pre nego što se vrati da bude kažnjena, pa makar je Elaida zatrpala ukorima i naredbama da bude istučena.

Bila je to sitna ljubaznost i usluga, ali Egvena je na tome bila zahvalna. Dovoljno joj je teško da izdržava svakodnevne kazne i kada ne preskače obroke.

Dok je razmišljala o tome, dve Crvene sestre - Katerina i Barasina - priđoše joj niz hodnik. Katerina je nosila mesingani pehar. Opet dvokoren. Izgleda da je Elaida htela da se postara da Egvena za vreme obroka ne može da usmerava ni malčice. Egvena prihvati pehar ne buneći se i iskapi ga u jednom gutljaju, osećajući slabašan ali prepoznatljiv ukus metvice. Nehajno pruži pehar Katerini, a ova nije imala drugog izbora no da ga prihvati. Skoro kao da je kraljevski peharnik.

Egvena nije smesta pošla ka Elaidinim odajama. Predugo kažnjavanje, koje je trajalo i u vreme predviđeno za večeru, imalo je za posledicu to da joj je preostalo nekoliko slobodnih trenutaka, što je bilo ironično - pa nije želela da stigne ranije, jer bi to značilo da ukazuje poštovanje Elaidi. I zato se zadržala ispred vrata nadzornice polaznica, s Katerinom i Barasinom. Hoće li izvesna osoba danas posetiti nadzorničinu radnu sobu?

U daljini se videla omanja skupina sestara kako hodi preko zelenih i crvenih pločica. Delovale su bojažljivo, kao zečevi koji izlaze na čistinu da grickaju lišće, ali se boje grabljivca što se krije u senkama. U današnje vreme, sestre u Kuli uvek nose svoje šalove i nikud ne idu same. Neke od njih čak i drže Moć, kao da se boje da će ih usred Bele kule zaskočiti razbojnici.

„Je li vam drago zbog ovoga?" upita Egvena, bezmalo i ne shvatajući da to čini. Pogleda Katerinu i Barasinu; slučajno su i jedna i druga bile u družini sestara koje su zarobile Egvenu.

„Šta je to bilo dete?“, hladno upita Katerina. „Obračaš se jednoj sestri, a da te ona ništa nije pitala? Da li ti to tražiš kažnjavanje?" Nosila je upadljivo mnogo crvene odeće, pošto joj je haljina bila jarkogrimizna s crnim prugama. Tamna kosa prosipala joj se niz leđa u blagim kovrdžama.

Egvena nije obraćala pažnju na tu pretnju. Šta još mogu da joj urade? „Katerina, na trenutak zaboravi na zadevice", odgovori joj Egvena gledajući Žute kako prolaze i ubrzavaju korak ugledavši dve Crvene. „Stavi u stranu nadmetanje za vlast i pretnje. Stavi sve te stvari u stranu i pogledaj. Da li se ponosiš ovim? Stoleća su prošla a da u Kuli nije uzdignuta Amirlin iz redova Crvenih. Sada, kada vam se napokon ukazala prilika, vođa koju ste odabrale učinila je Kuli - ovo. Žene koje ne smeju da gledaju u oči one koje ne poznaju prisno, sestre koje se kreću u skupinama. Ađasi koji se ponašaju kao da su međusobno zaratili!"

Katerina frknu na tu primedbu, mada se vižljasta Barasina pokoleba i osvrnu da pogleda Žute koje su žurile niz hodnik, pri čemu je nekoliko njih streljalo pogledima Crvene.

„Ovo nije izazvala Amirlin", odgovori Katerina. „Uzrok ovome su tvoje glupe pobunjenice i njihova izdaja!"

Moje pobunjenice?, pomislila je Egvena, smešeći se u sebi. Dakle, sada ih vidiš kao „moje", umesto da mene smatraš jadnom Prihvaćenom, koja je samo nasamarena? To je napredak.

„Da li smo mi svrgle vladajuću Amirlin?", upita Egvena. „Jesmo li mi okrenule Zaštitnika protiv Zaštitnika, ili pretrpele neuspeh kada je reč o obuzdavanju Ponovorođenog Zmaja? Da li smo mi izabrale Amirlin toliko gladnu moći da je naredila da joj se podigne palata? Ženu zbog koje se svaka sestra pita hoće li biti sledeča kojoj će oduzeti šal?"

Katerina joj nije odgovarala, kao da je shvatila da ne bi trebalo da se upušta u raspravu sa običnom polaznicom. Barasina je i dalje razrogačenih očiju gledala Žute, koje su otišle niz hodnik. Gledala ih je zabrinuto.

„Rekla bih", nastavi Egvena, „da Crvene ne bi trebalo da štite Elaidu, već da joj najviše zameraju. Jer - Elaidino zaveštanje biće i vaše. Upamtite to."

Katerina je osinu pogledom, a Egvena se suzdrža da se ne lecne. Možda su te poslednje reči bile previše neposredne.

„Noćas ćeš se javiti nadzornici polaznica, dete", obavesti je Katerina. „I objasniti joj da si pokazala nepoštovanje prema sestrama i prema Amirlin.“

Egvena se ujede za jezik. Zašto uopšte traći vreme na pokušaj da ubedi Crvene?