Oluja na obzorju

To nije smešna pomisao, već pomisao koja izaziva dubok očaj. Ali Rand nije zajecao, jer suze ne mogu da kanu iz čelika.

Na tren se činilo da su jecaji Lijusa Terina dovoljni za njih obojicu.

2 Priroda bola

Egvena je stajala potpuno pravo, dok joj je pozadina buktala sada već dobro poznatim bolom od debelih batina koje je dobila od nadzornice polaznica. Osećala se kao ćilim iz koga je izbijena sva prašina. Uprkos tome, mirno je ispravila bele suknje, pa se okrenula ka ogledalu i spokojno obrisala suze iz uglova očiju. Ovoga puta, bila je samo po jedna suza u svakom oku. Nasmešila se svom odrazu, a njen lik klimnu drugome u znak zadovoljstva.

U srebrnastom ogledalu video se odraz tamnim drvetom obloženih zidova sobice iza nje. Bilo je to veoma strogo mesto, sa stamenom stoličicom u jednom uglu, potamnelom i uglačanom od godina i godina upotrebe. Bio je tu i jedan četvrtasti sto, s debelom knjigom nadzornice polaznica. Na uzanom stočiću tačno iza Egvene bilo je nešto rezbarija, ali koža kojom je bio obložen beše daleko upečatljivija. Mnoge polaznice - i nemali broj Prihvaćenih - saginjale su se preko tog stola kako bi bile kažnjene zbog neposlušnosti. Egvena je tačno mogla da zamisli kako je taj sto taman zbog toga što ga stalno rose suze, koje za sobom ostavljaju mrlje. Tu je ona prolila mnogo suza.

Ali danas nijednu. Samo dve suze, i nije ih pustila niz obraze. Ne da je nije bolelo; čitavo telo kao da joj je buktalo od bola. Zapravo, ta batinanja su se pogoršavala kako je ona nastavljala da prkosi vlastima u Beloj kuli. Ali kako su batinanja bivala češća i bolnija, tako je i Egvenina rešenost da izdrži rasla. Još joj nije pošlo za rukom da prigrli i prihvati bol, kako to Aijeli čine, ali osećala je da je blizu toga. Aijeli su u stanju da se smeju i u najokrutnijim mukama. Pa, ona može da se smeši čim ustane.

Svaki udarac koji pretrpi, svaki bol koji izdrži, zapravo je pobeda. A pobeda je uvek razlog za sreću - bez obzira na to koliko čoveka ponos ili koža peku.

U odrazu u ogledalu videlo se kako sama nadzornica polaznica stoji pored stola iza Egvene. Silvijana se mrštila na kožni remen u svojim rukama. Njeno bezvremeno četvrtasto lice kao da je bilo blago zbunjeno; taj remenje gledala kao što bi neko gledao nož koji ne seče ili svetiljku koja neće da se upali.

Ta žena je bila iz Crvenog ađaha, što se videlo po porubu njene jednostavne sive haljine i resama šala na njenim ramenima. Visoka i zdepasta, crnu kosu je skupljala u punđu. Po mnogo čemu Egvena je nju smatrala izvanrednom nadzornicom polaznica. I to bez obzira na to što jeste besmisleno mnogo puta kaznila Egvenu. Možda upravo zbog toga. Silvijana ispunjava svoju dužnost. Svetlost zna da u poslednje vreme u Kuli ima malo žena za koje bi se to moglo reći!

Silvijana diže glavu i pogleda Egvenine oči u ogledalu. Smesta spusti remen i lice joj postade nečitko. Egvena se spokojno okrenu.

Silvijana uzdahnu, što za nju nije bilo uobičajeno. „Dete, kada ćeš dići ruke od ovoga?" upita je. „Moram reći da je za divljenje to kako si se pokazala i istakla ono što hoćeš, ali mora da znaš kako ću ja nastaviti da te kažnjavam sve dok ne popustiš. Neki red mora da se zna."

Egvena je zgranuto pogleda. Nadzornica polaznica retko kada se obraćala Egveni, izuzev da joj da uputstva ili ukore. Ipak, i ranije je bilo nekih pukotina...

„Da se zna red, Silvijana?", upita Egvena. „Kao što se drugde u Kuli zna za red?"

Silvijana stisnu usne, pa se okrenu i unese pribelešku u svoju knjigu. „Doći ćeš ujutru. Sada odlazi na večeru."

Jutarnju kaznu dobila je zbog toga što je nadzornicu polaznica oslovila imenom, a da nije dodala počasno „Sedai" na kraju. A verovatno i zbog toga što su obe znale da Egvena neće pasti u naklon pre nego što ode.

„Vratiču se ujutru", odgovori Egvena, „ali večera mora da sačeka. Naređeno mi je da ove večeri poslužujem Elaidu dok jede.“ Ovoga puta boravak kod Silvijane se odužio - Egvena je sa sobom donela popriličan spisak prestupa - tako da sada neće imati vremena da jede. Trbuh joj se pobuni zbog toga.

Silvijana je samo na tren pokazala da je nešto osetila. Je li to iznenađenje? „A zašto to nisi ranije pomenula?"

„Da li bi nešto promenilo da jesam?“

Silvijana nije odgovorila na to pitanje. „Onda ćeš jesti nakon što završiš posluživanje Amirlin. Ostaviću uputstva kod nadzornice kuhinja da ti sačuva malo hrane. Dete, uzevši u obzir koliko te često u poslednje vreme Leče, moraćeš više da jedeš. Neću da se onesvešćuješ zbog loše ishrane."

Stroga, ali poštena. Baš šteta što je ova završila u Crvenom. „U redu“, odgovori Egvena.

„A nakon obroka", nastavi Silvijana, dižući jedan prst, „vratićeš se kod mene zato što si pokazala nepoštovanje prema Amirlin Tron. Dete, ona za tebe nije jednostavno Elaida.“ Okrenu se svojoj knjizi pa dodade: „Sem toga, samo Svetlost zna u kakvu ćeš nevolju ove večeri da upadneš."