Ponovorođeni Zmaj

Široke gvozdene rešetke bile su otvorene, a soba iza njih potpuno prazna, ali Met ipak uđe s oprezom. Sandar je i dalje bio u hodniku, pokušavajući da gleda odjednom na obe strane, siguran da će se svakog časa pojaviti neki Visoki lord, ili stotinak Branitelja.

U sobi nije bilo ljudi – sudeći po započetim obrocima na dugom stolu, otišli su u žurbi, svakako zbog bitke koja se gore vodila – a sudeći po stvarima na zidovima, bilo mu je drago što ih nije sreo. Bilo je tu bičeva različitih debljina i dužina, s različitim brojem krakova. Bilo je klešta, stega i okova. Stvari nalik na metalne čizme, rukavice i kalpake, s velikim zavrtnjima koji su ih stezali. Bilo je tu i nekih stvari za koje uopšte nije mogao ni da pretpostavi čemu služe. Da jeste sreo ljude koji su to koristili, pobrinuo bi se da budu mrtvi pre no što bi otišao.

„Sandare!“ – prosikta. „Hoćeš li čitave krvave noći da stojiš tu!“ Požurio je do unutrašnjih vrata – isto od rešetaka kao i spoljašnja što su bila, samo manjih – i ne čekajući odgovor ušao kroz njih.

Celom dužinom hodnika iza njih bila su gruba drvena vrata, a osvetljavale su ga iste baklje od rogoza kao i sobu iza njega. Dvadesetak koraka pred njim sedela je kraj jednih vrata neka žena, leđima oslonjena na zid i neobično ukočena. Kada se začu zvuk Metovih čizama po kamenu, polako je okrenula glavu ka njemu. Zgodna devojka. Pitao se zašto je samo glavu okrenula, pa i to kao da upola spava.

Da li je zatvorenica? U hodniku? Ali niko s takvim licem ne bi mogao da koristi stvari s onih zidova. Zaista je delovala gotovo usnulo, s tek delimično otvorenim očima. A patnja na njenom ljupkom licu govorila je da je sigurno žrtva, a ne mučitelj.

„Stani!“ – viknu Sandar iza njega. „Ona je Aes Sedai! Bila je među onima što su zarobile žene koje tražiš!“

Met se ukopa u mestu i zapanjeno je pogleda. Seti se Moiraine kako oko sebe baca ognjene lopte. Zapita se da li bi štapom mogao da odbije vatrenu kuglu. Zapita se da li bi ga sreća dovoljno služila da pobegne od Aes Sedai.

„Pomozi mi“, slabašno reče ona. Oči su joj i dalje bile poluusnule, ali molila je kao da je potpuno budna. „Pomozi mi. Molim te!“

Met trepnu. I dalje se nije ni mrdnula ispod ramena. Oprezno joj se približi i mahnu Sandaru da prekine da mu ječi kako je ona Aes Sedai. Okretala je glavu da bi ga pratila pogledom. Samo to.

Za pojasom joj je visio veliki gvozdeni prsten s ključevima. Na tren je oklevao. Aes Sedai, reče Sandar. Zašto se ne mrda? Duboko udahnuvši, pažljivo uze prsten, kao da vuku vadi meso iz čeljusti. Ona zakoluta očima ka vratima pored sebe i izusti zvuk kao mačka koja je upravo videla da je u sobu upao ogroman pas, a nikakvog izlaza nema.

Ništa nije shvatao, ali sve dok ne pokuša da ga spreči da otvori ta vrata, nije ga briga što sedi tu kao strašilo. Mada, počeo je da se pita da li je s druge strane nešto čega bi se valjalo plašiti. Ako je ona jedna od žena koje su uhvatile Egvenu i ostale, trebalo bi da njih čuva. Iz očiju su joj tekle suze. Samo što izgleda kao da je unutra krvavi Polutan. Ali imao je samo jedan način da sazna. Naslonivši štap o zid otključa bravu i širom otvori vrata, spreman da beži, ako zatreba.

Ninaeva i Elejna klečale su na podu, a Egvena izgleda spavala između njih dve. Zapanjeno udahnu kad ugleda Egvenino natečeno lice i promeni mišljenje o njenom spavanju. Druge dve se okrenuše ka njemu kada je otvorio vrata – bile su izubijane skoro kao Egvena; Vatra me spalila! Vatra me spalila! – pogledaše ga i zapanjeno zinuše.

„Metrime Kautone“, zaprepašćeno kaza Ninaeva. „Tako ti Svetlosti, šta ti tražiš ovde?“

„Došao sam da vas krvavo izbavim“, odgovori on. „Oganj me sagoreo ako sam očekivao da ćeš me dočekati kao da sam došao da kradem pite. Kasnije mi ispričajte zašto izgledate kao da ste se tukle s medvedima, ako želite. Ako Egvena ne može da hoda, ja ću je poneti. Aijeli su preplavili Kamen. Ili oni kolju krvave Branitelje, ili krvavi Branitelji kolju njih, ali kako god bilo, najbolje da se mi izvučemo odavde dok krvavo možemo. Ako možemo!“

„Pazi šta pričaš“, reče mu Ninaeva, a Elejna mu uputi prekoran pogled kojim se žene tako dobro služe, ali obe tek s pola srca, i počeše da tresu Egvenu, kao da nije modra od glave do pete.

Egvena zatrepta i zastenja. „Zašto ste me probudile? Moram da shvatim. Ako olabavim stege kojima je vezana, probudiće se i više je neću uhvatiti. Ali ako ih ne olabavim, ne može potpuno da zaspi i...“ Na to ugleda Meta i razrogači oči. „Metrime Kautone, tako ti Svetlosti, šta titražiš ovde?“

„Ti joj ispričaj“, reče on Ninaevi. „Ja sam suviše zauzet pokušajem da vas izbavim da bih pazio šta pri...“ Sve tri su se zagledale iza njega kao da bi volele da u rukama imaju noževe.