Ponovorođeni Zmaj

On se munjevito okrete, ali vide samo Džuilina Sandara, koji je izgledao kao da je progutao trulu šljivu.

„Imaju razloga“, reče on Metu. „Iz... izdao sam ih. Ali morao sam.“ To je bilo upućeno ženama. „Ona s mnoštvom pletenica boje meda mi se obratila, i ja... morao sam to da uradim.“ Jedan dugi trenutak njih tri nastaviše da ga streljaju očiriia.

„Lijandrin zna pogane stvari, gazda Sandare“, naposletku reče Ninaeva. „Možda i nisi toliko kriv. Kasnije ćemo raspodeliti krivicu.“

„Ako je sada sve jasno“, kaza Met, „možemo li da idemo?“ Njemu je bilo jasno kao mrkla noč, ali ga je više zanimalo da konačno pođe.

Tri žene zašepaše za njim u hodnik, ali stadoše oko žene na klupi. Ona zakoluta očima i stade da cvili. „Molim vas. Vratiču se Svetlosti. Kunem se da ću vam se pokoravati. Zakleću se sa Štapom zakletvi u rukama. Molim vas, nemojte...“

Met poskoči u mestu kad Ninaeva odjednom zamahnu pesnicom i potpuno je obori s klupe. Samo je tu ležala, očiju konačno potpuno sklopljenih. Ali čak i na podu, i dalje je bila u potpuno istom položaju kao na klupi.

„Nema ga više“, uzbuđeno reče Elejna.

Egvena izvadi nešto iz torbice onesvešćene žene i spusti u svoju. Met ne vide šta. „Da. Osećaj je divan. Nešto se promenilo kada si je udarila, Ninaeva. Ne znam šta, ali sam osetila promenu.“

Elejna klimnu. „I ja.“

„Volela bih ja nju u potpunosti da promenim“, zlokobno kaza Ninaeva. Uhvati obema rukama Egvenu za glavu; Egveni stade dah i prope se na prste. Kada Ninaeva skide ruke s nje i stavi ih na Elejnu, Egveninih modrica više nije bilo. Elejnine nestadoše jednako brzo.

„Krv i krvavi pepeo!“ – prosikta Met. „Zašto si tako udarila ženu koja je tu samo sedela? Mislim da nije mogla ni da mrdne!“ Sve tri ga pogledaše, i on se zagrcnu kada se vazduh odjednom zgusnu oko njega. Poleteo je uvis, sve dok mu čizme nisu bile dobar korak iznad poda. Oh, vatre mu, Moć! Ja se plašio da će Aes Sedai okrenuti krvavu Moć protiv mene, a doživeo sam to od krvavih žena koje izbavljam! Oganj me sagoreo!

„Ti ništa ne shvataš, Metrime Kautone“, napeto kaza Egvena.

„Dok ne shvatiš“, još napetije reče Ninaeva, „bolje bi ti bilo da držiš jezik za zubima.“

Elejna se zadovolji da mu uputi pogled koji ga podseti na njegovu majku sa šibom.

Iz nekog razloga, uhvati se kako im upućuje isti osmeh zbog koga je njegova majka toliko puta tražila šibe. Vatra me spalila, ako mogu ovo, kako su ih uopšte bacili u tu ćeliju! „Shvatam ja da sam vas izvukao iz nečega odakle niste mogle same da se izbavite, a zahvalne ste mi na tome koliko krvavi čovek iz Tarenske Skele, i to sa zuboboljom!“

„U pravu si“, reče Ninaeva, a čizme mu odjednom tresnuše o pod tako snažno da su ga zubi zaboleli. Ali ponovo je bio slobodan. „Ma koliko me bolelo da priznam, Mete, u pravu si.“

Bio je na iskušenju da joj odgovori nešto zajedljivo, ali u njenom glasu i ovako jedva da je bilo izvinjenja. „Možemo li sada da idemo? Pošto se vodi bitka, Sandar misli da vas možemo izvesti kroz jednu kapijicu blizu reke.“

„Ja još ne idem, Mete“, odgovori Ninaeva.

„Ja nameravam da pronađem Lijandrin i da je oderem“, reče Egvena, kao da to doslovno misli.

„A ja samo želim“, reče Elejna, „da udaram Džoiju Bajir dok ne zacvili, ali zadovoljiču se bilo kojom.“

„Jeste li vas tri gluve?“ – prodra se on. „Vodi se bitka! Došao sam da vas izbavim, i nameravam da vas izbavim.“ Egvena ga u prolazu potapša po obrazu, kao i Elejna. Ninaeva samo frknu. Zijao je za njima razjapljenih usta. „A što ti ćutiš?“ – prodra se na hvatača lopova.

„Video sam kako si ti prošao“, jednostavno odvrati Sandar. „Nisam valjda blesav.“

„Pa, ja ne ostajem usred bitke!“ – viknu Met za ženama. Upravo su prolazile kroz malu rešetku. „Odlazim, čujete li?“ Nisu se ni osvrnule. Verovatno će tamo izgubiti glave! Neko će ih probosti mačem dok ne gledaju! Zarežavši, prebaci štap preko ramena i pojuri za njima. „Zar ćeš samo da stojiš?“ –viknu hvataču lopova. „Nisam došao dovde da bi mi sada poginule!“

Sandar ga sustiže u sobi s bičevima. Tri žene već su otišle, ali Met je imao neki osećaj da će ih lako pronaći. Samo traži ljude kako krvavo vise u vazduhu! Krvave žene! Potrča.

Perin je sumorno hodao niz hodnike Kamena, tražeći Failu. Već ju je triput spasao – drugi put iz gvozdenog kaveza sličnog onome s Aijelom u Remenu, a treći put iz čeličnog kovčega s izrezbarenim sokolom. Oba puta samo se stopila s vazduhom pošto mu je izgovorila ime. Skakač je trčkarao kraj njega, njuškajući vazduh. Ma koliko Perinovo čulo njuha bilo izoštreno, vučje je bilo bolje. Skakač ih je odveo do kovčega.